Categories
My Links
Generalna
SOFTVERSKA GRESKA
panicnadezda | 12 Februar, 2014 10:52

    Softverska greska

Neverovatno -- Doslutih !!!

  U pravu je ministar koji neki dan reče da je život u Srbiji  zanimljiv .Zar bi smelo biti drugacije-ako on tako tako tvrdi? .T   A M A N posla.  

     Ne sporim da za njega i slične,  jeste.Što se ostalih tiče nisam sigurna. Bojim se da  tolika doza zanimljivosti  i neizvesnosti može dovesti do toga da jedan deo sveta prerano završi pod zemljom, drugi u "Lazi Lazarevicu"  a ostatak-- preostali deo života, provede na sedativima , što mnogi već čine.

       Ja sam na putu ka jednoj od tih staza. Neki dan sam uplašeno konstatovala da sam postala paranoična, danas već mislim da sam preko noći postala  vidovita .Kažu da se to dobija odozgo. Ali kod mene, ne bi taj slučaj. Niko mi se nije javio u snu da mi saopšti da sam odabrana da znam ono što drugi ne znaju i da vidim što drugi ne vide. Stvarno ne. "Zanimljiv" život u Srbiji me učini takvom.

     Dva puta mi ugasiše banku.Prvo Privrednu, ubrzo potom  i  Univerzal. Oba puta nas preusmeriše na poštansku štedionicu. Dramila sam i u jednom i drugom slučaju—više zbog besa od redova i čekanja pred šalterima mrzovoljnih radnika– manje zbog straha za moju crkavicu. Znam da  sa njom nikom nisam zanimljiva.To što meni legne na račun njima nije dovoljno ni za čačkalice kad primaju goste.

     Ali, ponovo sam pred šalterom za tekuće račune t.j.- dinarsku štednju. Kažem štednju jer je to uobičajeni  izraz. Od štednje tu nema ni  Š. Kako bi i bilo kad sve potrošim čim dobijem. Štedela bih ja, kad bih imala šta, ali nažalost nemam. 

      U štedionici razvrstali  ljude. Na jednom šalteru oni sa dinarima ,na drugom oni  sa deviznom štednjom. Prvi, među kojima sam i ja nisu mi zanimljivi. Šta mogu da kažu što ja ne bih mogla reći. Ovi sa devizama su već druga priča.Iz njih izbija nadmoć . Mi ćutimo , oni galame. Negoduju što nema stolica za sedenje dok čekaju da im isplate devize . Kod nas tišina.Čak se ni ja ne oglašavam. Prihvatamo činjenicu , da smo u banci - građani  drugog reda. Drugačiji je i tretman. Oni dobiše stolice . Mi stojimo--ni banke ne haju  za dinare .

      Šef ekspoziture poziva devizne štediše na konspirativni razgovor u njegovu kancelariju. Razmenjujemo saučesničke poglede i osluškujemo.Nismo dugo čekali. Nasta dreka i vika . Uvek je neko najglasniji .Čujemo – šta bre ne može sad ,kakva, bre, softerska greška, hoću svoje pare , i to odmah. Znate li vi koliko sam ja dirinčio po skelama u nedođiji da bih nešto sačuvao za crne dane. Čini mi se reče i da će tužiti. Jadan on, ne zna koliko  su naši sudovi " efikasni ".Potom , uplašen, crven ko rak izlete iz kancelarije, tresnu vratima  i iscrpljen pade na stolicu. Pitam ga je li mu dobro, treba li  vode . Kakvo crno dobro--samo što me srčka ne strefi - odgovara on. Reče da je neko od njegovih deset hiljada evra, nekakvom softerskom greškom, skinuo hiljadu i nešto , pa sad nema ni celih devet hiljada. Mora da čeka da se ta greška ispravi. Još  su mu , kaže, rekli  da za nedelju dana prvo proveri telefonom da li je stvar završena.Žao mi ga. Kažem da će sve biti u redu i istinski verujem u to ,ali  tek kad oni što su svakom skinuli  po deo devizne štednje dobiju lepu sumicu za oročenje  tamo gde su oročili.To mu ne kažem , ali znam za kvaku. Samo šta ćeš. Složili se ili ne ,u znanju ipak nije sve. Nekad, čak, otežava.

        Uverih se da moja " paranoja" nije  bila besmislena.Samo ovoga puta nije imala veze sa mojim slučajem. Doslutih za druge.Kad god nešto gase neko i strada.

 P.S. Sve je živa istina, ali  informacija nema.Solidarni u konspiraciji , ćute mediji ,ćuti televizija, ili je da se ogradim, ta  vest  meni promakla..

        

 #