Categories
My Links
Generalna

« POSVADJASMO SE | POGREŠI »

MALER
panicnadezda | 23 Februar, 2014 19:07

      Užasava je prevoz.  Tramvaje i trolejbuse još može da istrpi, ali gradske autobuse – nikako. Averziju prema njima vuče odavno. Kad krenu na studije otud - odakle krenu, jedini način da stigne ,  pored auta, koji je mogla samo da sanja,  bio je autobus. Prvo putovanje , pamti  i danas kao da je bilo juče. Muka , gađenje i ono treće, obeleži kako taj, tako i svaki  sledeći dolazak i odlazak bez obzira na tablete koje je gutala - neštedimice. Svako cimanje napred, nazad, iznenadno kočenje, tek krivine, izazivali bi žestoki rigoleto i ništa manji stid od onih kojima nije bilo muka. Kad si mlad, stidiš se svega.

Noćna mora sa međugradskim autobusima na dalekim linijama potraja tokom celih studija. Onda se kao većina  dođosa nastani ovde, na žalost nekih beograđana  koji nisu svesni šta im dođoši znače i koliko bi život bez istih bio monotoniji.

U Beogradu veoma retko koristi prevoz , nešto iz razloga što  joj nije neophodan, nešto od straha od autobusa. Kad god može da bira ,pa makar i sporije stigla, ide peške ili uzima nešto drugo. Trolejbusi  se vuku kao kornjače, ali ih drži trola. Tramvaji su na šinama, čini joj se stabilniji. Autobusi – prava mora.Kad pojure – sačuvaj bože - ko psi  pušteni sa lanca. Šibaju , saginju se - čas levo - čas desno, tako da stalno ima utisak da će se prevrnuti  ,a ona osakaćena poljubiti beton. Interesantno u gradskom autobusu joj nije muka, ali stalno koči . Ako se sagne nalevo, ona brže bolje vuče nadesno , ako pak povija nadesno, ona se svim silama trudi da ga vrati nalevo. Smešna sebi ,može misliti drugima . Ali taj poriv ne može da kontroliše. Na kraju , ukoliko je linija duža izađe sva znojava  i iscrpljena kao da je bila na spravi za mučenje.

Jednostavno u autobusu je prati maler.Krene na Banovo Brdo - već na drugoj stanici 37- puna .Ugleda jedno prazno mesto. Drugima promaklo, ali ne i njoj.Ustremi se ka njemu ko da joj život zavisi od toga. U žurbi  da je neko ne preduhitri  saplete se i udari u metalnu šipku. Posledica - čvoruga. Ali , bolje i to nego da koči . Kad sedi to ne radi.Zalepi se za stolicu, stisne metalnu šipku do sedišta i čeka  da stigne tamo gde se uputila . Ali ne stiže . Na ulasku u Banovo brdo raširi se nepodnošljiv smrad . Naredba –  napolje - autobus gori. Zamalo da je uhvati plamen jer je izjurila među poslednjima . Normalno, nastavi peške . Što je sigurnosigurno.Sutradan na prvoj strani novina slika ugljenisanog autobusa, ali nju ne uslikaše.

Sledeći put .Subota. Rano jutro. Nužda je natera da uđe u 31 . Mesta koliko hoćeš . Seda na najbezbednije.Taman se  smesti kad priđe čovek – vašu karticu - molim!

Zašto ? iznenadi se.

Bus - plus, gospođo. Ko veli, šta se praviš luda. Pita ga - šta će mu . Reče da je kontrolor,samo da proveri da li se otkucala.

Ima karticu - kaza mu ona . Doda - da je malo prezrela da šeta bez nje, ali da se kucala nije.

Zašto niste?

Lako -  i poče da mu objašnjava da  u njenoj kući postoji podela poslova . Reče mu, svi teži poslovi njoj , a kuckanje , dopune i ostale sitnice pripadaju njemu , pa pošto On trenutno  nije tu , nije imao ko to da uradi , a ona baš i tu obavezu neću. Usput mu napomenu da bi i njemu bilo pametnije da je za vikend sa porodicom , umesto što maltretira ljude u prevozu.

Neće preterati, ako kaže da se čovek  toliko zaprepastio kao da  je ugledao vanzemaljca. Ljutito, mada joj nije jasno zašto, zakoluta očima i reče da napusti autobus kako joj on ne bi pomagao, što ne bi bilo dobro za nju.

Šta je mogla ?

Nije joj baš bilo do pomoći - zato - izađe sama!
 

 

 

Maler- šta drugo?

 

 #
Add Comment
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me