Categories
My Links
Generalna
KUPUS
panicnadezda | 27 Oktobar, 2015 11:15

Dođe oktobar , stigoše kiše , masa neplaniranih obaveza dođe i prođe , politička situacija vrca od varnica suprotsavljenih strana , prisluškivanja i afera. Biće izbora - ne- neće biti- reče jedini koji se pita za sve. Na Kosovu ništa novo. Nažalost putuje tamo gde je zacrtano - odavno. Ali svi žmure – kao da su slepi  , samo Predsednik Akademije nauka to potvrdi.  Izgovori  ono što svi znamo, ali nam ne daju da znamo.

 Na televiziji  repriza na reprizu, reklama na reklamu, a kao glavna  edukativna zabava- prepucavanje političara i brojni rijalitiji. Beznačajna razlika kad se sve sabere. I jedni i drugi emituju poruke za mlade. Naučit će sve što im u iskrivljenom svetu treba. Prati , prisluškuj, imaj u šaci,  pljuj, podvali , laži, kradi , šmrči ,napumpaj usne, podigni zadnjicu, zategni stomak i kreni u život.

 Zar život nije rijaliti?

Na ulicama sve više izbeglica. Sa stanice krenuše u grad. Ima ih svugde,  uglavnom u grupama. Lako ih uočite. Žure  tamo gde su se uputili ili merkaju tlo gde će se nastaniti. Za sada, samo zla slutnja. Ali šta ako slutnja na kraju postane stvarnost. Jadni oni , a jadni i mi. Jadna nam majka sa sve njma. Šta će se jesti kad nema ni za nas. Da se pogrešno ne protumači, saoseća  sa njima . Nazad ne mogu , verovatno i neće , a susedi dižu ograde , zatvaraju granice, montiraju bodljikave žice kao što se to radi na selima kako vukovi ne bi napali domaću živinu. Samo ih mi čekamo raširenih ruku.Videćemo - šta će ispasti. Samo da ne bude - došli besni - isteraše pitome.

Ide zima.

Možda duga i hladna. Treba se obezbediti. Bar nešto. Pade joj na pamet kupus koji poslednje dve godine ne kiseli. Naljuti se : ču kako to u drugim kućama rade glave porodice , pardon muškarci, što kod nje nije slučaj. Uvek je sve sama radila uz njegovo lukavo podilaženje - niko to ne ume tako dobro kao ti. Predugo joj je godilo. Naivna. Kolega joj otvori oči. Reče, kao da neće –koleginice ti se udala za beograđanina pa se zeznula. Lecnu se. Pita ga kako to misli ? Lako- odgovari . Od svih žena u kolektivu samo ti vukljaš kese svakog dana . Prosto mi žao , čini mi se teže su od tebe. Pogodi je kao što samo istina pogađa.

 Preseče.

Saopšti njemu da ona ubuduće neče kiseliti kupus , jer ga treba dopremiti , pripremiti da ne propadne , dobro pritisnuti , a to je ipak posao za muškarca. Izgubila je snagu - koje on ima napretek.

 Šta mislite ? – Skoči ko oparen, kao uvek kad pokušate da ga zaposlite. Štaviše uvredi je. Reče da je ovo 21 vek , da je  lepo što je ona pravila kupus u domaćoj režiji , ali da je to prevaziđeno u civilizovanom svetu i da to niko više ne radi.- Baš tim rečima. Svi civilizovani ljudi  kupuju –vakumizirani i ništa im ne fali. Čak reče da se futoški kupus izvozi širom zemljine kugle. Zna ON- čita novine. Samo ona nešto izvodi pa hoće i njega da ubaci u mašinu što joj nikako neće poći za rukom .

Naljuti se.  izbaci bure iz kuće. Gotovo je – reče mu , ovog trena postaje civilizovana - ako se lenjost tako krsti. Kupi futoški kupus, lepi listovi nema šta, samo prekiseli i preslani - za njen ukus. Vidi se - na brzinu kiseljeni. Šta je briga, kad ona ionako više voli miris sarme – nago samu sarmu, koju on obožava. Zna ona da u takvim slučajevima treba potopiti listove , ali neće. Plaknu ih malo vodom i uradi šta treba. Degustiraju. Uz pomoć pavlake ona pojede jednu. On natrpao četiri. Gleda ga ispod oka. Ne mljacka kao što je radio dok su imali svoj kupus.Tihim glasom pita- da nije malo prekiselo i preslano? Ma gde – futoški kupus je to-odgovara sa ironijom u glasu, znaš onaj što se izvozi širom sveta.

 Pa ovaj i nije neki- pokunjeno će…..

Elem , ona kupi bure od 60 litara. Krenu na pijacu da kupi kupus. Gle čuda – ide i ON. Na njegovo insistiranje kupiše futoški, ali manje nego što treba. Kaže da će biti previše za bacanje, ko da je kupus zlato sa cenom zlata. Ne vredi - ponovo nasede. Uzeše po njegovom, iako zna da u takvim stvarima niko ne može biti u pravu koliko ON u krivu.Stavlja kupus po starom receptu koji garantuje kvalitet. Na kraju fali -najmanje šest glavica.

ON igra šah, a kad igra šah- ne čuje vas- ne vidi vas- na telefon se ne javlja, da mu neki potez ne promakne. Drugim rečima- izgubljen slučaj. Nema druge, sama će - ponovo na pijacu. Mora finiširati stvar. Nema prodavca sa futoškim kupusom. Prodao sve. Na jednoj tezgi mlad čovek prodaje sličan. Pita ga – odakle ste. Odgovara da je iz Čačka. Auuuuuuu…… Zašto - on će? Objašnjava mu da je kupila futoški kupus pa ne zna da se nešto ne pokvari sa mešanjem. Što gospođo , mislite da će se potući u kaci jer su iz različitih krajeva. Smešno joj - što ispade smešna. Kupi kupus i ode kući.

 

 

 

 

 

 #
ČIK POGODI
panicnadezda | 19 Oktobar, 2015 14:30

       Kupiše ga. Pardon - kupi ga ON. Da se ona pitala , to ne bi bilo kupljeno. Kaže to jer joj je muka od toga. Ali u takvim stvarima On nju ne pita. Štaviše, smatra je dunsterom i remetilačkim faktorom za tehniku, što po njemu, ON nije. Sve prati i kaže da sve zna. Uvek je bio preteča u tim stvarima. Seća se šporeta sa ravnom pločom ( danas uobičajeno ) ali kad ga je ON kupovao mali broj  je bio u prodaji, još manji broj po kućama. Sad joj je jasno. Ne uzima ON to zato što misli da je to najbolje ( nije toliko glup )  već zato što ga privlači draž novine. U ovom slučaju isto . To što On kupi , stiže iz daleka  - odakle vaćina stvari stiže , ma koju nalepnicu da nosi. Banu ko nepoželjan  gost, ali za razliku od gosta koji vas iznenadi , zamori , podigne pritisak -  na kraju ode - ovo ne. Ostaje sa vama kao verni pratilac . Za njega nezamenljiv – bar u početku.

      To o čemu ona priča zove se MEIZU. Bacila bi paru , čak celo bogatstvo, da niko van onih koji se time bave ne znaju o čemu se radi. Kome god pomene Meizu dobija isti odgovor- nikad čuli - šta ti je to? Ne čudi je, ni ona ne bi čula  da nije njega, koji  je sebi dao u zadatak da je redovno obrazuje i informiše o čudima savremene tehnologije. Dakle reč je, kako joj se čini, o " čuvenom " (doduše samo po njemu)- kineskom androidu sa navedenim imenom. Pročito čovek negde koliko gigabajta , piksela, memorije, trajanja baterije navedeno kinesko čudo ima i odmah se primio. Mora ga imati –i to zlatni- reče. Uzalud protivljenje i argumenti  u prilog proverenih marki. Hoće - pa hoće…… Zna On šta radi….( uz primedbu da je ona za to analfabeta – što je, među nama rečeno, skoro istina)- ali zato On nije, proučio  je sve karakteristike. Zna šta radi. Prvo najbolji odnos cene i kvaliteta. Potom masa prednosti u odnosu na raširene i proverene marke poput Samsunga , Lg-a , Ajvona i etc. - koje treba krvavo platiti , a baterije češće puniti nego prazniti što ga posebno nervira.

       Protivi se ona, ne slaže se sin- Jesi li normalan? –kaže ocu- to je najobičnije kinesko smeće. Samo bacaš pare . Ako baš moraš, a znamo da ne moraš - kupi proverenu stvar.Uzalud. Zapeo. A kad ON zapne nema šanse da ga neko odvrati. Probaše sve. Sin jedno , ona drugo. Ne vredi.

       Na kraju joj sinu.

       Ako već hoćeš idi kod šanera, kaže mu ona….. Kakvih bre šanera ? – u čudu će. Znaš, šaneri su oni kod kojih i prebogati kupuju , koji brendirane stvari- napolju marišu, a ovde prodaju u pola cene. Neda je Air Maks patike , najnoviji model ,kupila u pola cene. Kad ih šeta niko je ne pita  gde je pazarila. Isto je sa farmerkama, kožnjacima i lister odelima. Čula je, reče, prodaju i najnoviju kolekciju  Barberi mantila koju bi ona rado pogledala pa može sa njim da mu pravi društvo. Garant imaju i taj Meizu.

      Ma nemoj , ti bi da baciš pogled na Barberi kolekciju. Vidi molim te ! Zato uvertira , kao da nemaš Barberi mantil.

      Imam , nasleđen sa sve šeširićem , dva broja veći, za toliko duži , a i demode kroj….. Šta  bre , démodé kroj - za Barberi? …… Da , da, démodé, lepi moj . Za tvoju informaciju poznati svetski brendovi se modernizuju. …. Da ja sad tebe nešto naučim. Kod Barberia više ne igra prljavo bež boja. Najnovija kolekcija im je karo. I to moje omiljene nijanse. Prava kombinacija teget i zelene. Na samu pomisao mi ide voda na usta.    AJMO!!! …..  Gde ćeš bre , jesi li ti normalna ? – ne mrdam ja nigde, pogotovo u nekakve podrumčine gde te lopine valjaju robu….Nisu to podrumi nego luks stanovi , dragi moj. Ovo gde ti živiš bi oni tako nazvali. Ne muče se takvi zabadava.

      Očekivano, nije mrdnuo iz kuće. Nije dao ni njoj . Ko veli, ako ona zapne za Barberi , a zna je odlično, kao što ona njega zna – zbogom Meizu , a ni za Meizu nema  para. Tek treba da digne kredit. Ućuta. Ćuti dan , ćuti dva ,ćuti više. Ne pominje Meizu. Odahnu ona. Misli, nadmudrila ga. Vraga.

     Prva se budi. Krevet do nje prazan. Pospana tetura po kući. Zatiče ga u prostoru za pušenje. Svež i nasmejan mota nešto u rukama . Čik pogodi – kaže ?   Zatim  pokazuje telefon i razdragano pita - jel da je lep ? Misli se šta da mu kaže kad  učinjenom  poslu nema mane. Reče samo – lep je, ako se za to može reći da je lepo.

Nadmudri je.

                                         

 

 

 

 

 

 #
U NEVREME - DA NAM DOBRO KRENE
panicnadezda | 09 Oktobar, 2015 12:50

Mislila je da taj epohalni čin proprati ćutanjem. Ne mora ona biti pas koji uvek prvi zalaje. Ali neki vrag joj ne da.  Ne zato što sumnja – kao što sumnjaju svi, pa i oni koji se prave da veruju. I da je nešto drugo u pitanju- opet bi sumnjali . Kako i ne bi kad zli novinarski jezici svakodnevno dižu prašinu i podgrejavaju sumnju. Kreću sa onim da taj nikad nije završio ono što je počeo. Da je i drugima obećavao brda i doline pa su ostale samo gole doline .

Nikako da kažu da mi nismo drugi –već prvi. Nikako da kažu da nas povezuje neraskidiva veza prijateljstva, što sa drugima nije bio slučaj. Dakle - mi smo prijatelji. Đuture , sa premijerom na čelu. Ne kocka se sa tim…. .neće to ni šeik, ma šta mu pripisivali . Poklonio nam maketu grada – lepu – nema šta. Bar nešto za uspomenu i dugo sećanje, a čini joj se biće i malo više od toga. Reče malo - da neko ne pomisli mnogo.

 Dugo se pitala na šta je prikazana maketa podseća. Onda se setila . Tako je zamišljala gradove u kome borave vile , u vreme detinjstva . kad je bila opčinjena bajkama. Vile su joj bile opsesija , a vilinske gradove je zamišljala baš tako. Samo za razliku od predstavljene makete njena mašta je gradove u kome su boravile vile gledala na nebu , ali ne na vodi. Svejedno…. Lepo -  samo da nisu tako daleko …….

No, biće šta će biti. Za godinu , tri ili trideset. Ne razmišlja više o tome. Bune je druge stvari . Kod nje - tamo ( odakle dođe  ) i mala deca znaju za staru izreku "što naoposleno  (ispravno) kad može naopačke" u slučajevima kad su iskusni hteli da opomenu one koji to nisu, da ne rade kako treba i kako bog zapoveda. Ni u pomamilu nisu verovali da će vreme pregaziti drevne mudrosti i da će na njih zaboraviti.  Tako i u ovom istorijskom događaju. Čini joj se ništa naoposleno.

Kad je čula glas kada će se to desiti prvo se zgranula, potom osvestila. Em jesen, em nedelja, em kako rekoše crveno slovo u kalendaru, em kiša , em na sve to - kamen temeljac .  

Šeik kapi kiše proglasi Alahovim blagoslovom za započeti posao.Reče - da njihove svete knjige tako kažu. Niko ne pomenu šta naše govore. Ajde - možda ne znaju. Ne bi ni ona znala da je od malena nisu driblali. Kad bi krenula nedeljom da radi govorili su – bolji je ponedeljak. Bog je svet stvarao šest  dana, a sedmi t.j. u nedelju- kada se ti latiš posla- odmarao. Kad bi kretala na jesen – upućivali su je na proleće. Govorili su u jesen priroda vene – bolje na proleće kada se budi i buja - da ti dobro krene. Kad bi bilo crveno slovo u kalendaru ne bi joj dali ni krpu da pipne. O težim poslovima da ne govori. Kad bi padala kiša rekli bi da to nebo plače .Dobro je samo za poorano i posejano, ako je bilo  vreme  za to. Za svaki posao imali su izreku. Poštovalo se i nije bilo loše. Ali poštovanja više nema. Isteklo mu vreme.Čak i u ime onoga – da ti dobro krene.

                                        ELEM

 Na domak jeseni , u sred nedelje,  na crveno slovo , pod kapima kiše , zakopaše TEMELJACda nam dobro krene. Možda i hoće, samo  ona ne zna. Zato šeik zna -  reče  piše u "Kuranu ".

 

 

 

 #
BEZ IMALO STIDA - KORI
panicnadezda | 28 Septembar, 2015 12:14

Nije da nema vajde ( koristi ) od Kori. Nije neka , ali ponekad iskoči  . Rođena vani , školovana tamo i vamo , sistem vrednosti usvojila vamo i tamo, a onda sve to dopremila ovamo .

 Da nas prosvetli i emancipuje.

Stigla čudnim putevima ili je dopremiše  po zadatku . Savršeno govori srpski jezik , a kažu i neke druge – pride . Bilo šta da je u pitanju , Kori ima stav.  Jasan i razgovetan . Bez imalo stida , poruči prosvetnim radnicima da imaju dobre plate za posao koji rade i za državu u kojoj žive. Bez imalo stida ,  reče penzionerima da prodaju stanove kako bi platili račune . Koga briga  gde će posle– može se i na ulici. Zna to Kori  - šarala je po svetu . Bez imalo stida , stade na stranu Milanovića – onog , što Srbe  nazva varvarima i  “suptilnim “ jezikom izgovori ono “ što će  ući u antologiju svetske diplomatije  “ kao patent lijepe njihove – šaraj , šaraj . Bez imalo stida , pragmatična i beskrupulozna  Kori nas na našem tlu pljuje i tretira ko stoku. Može joj se. Neko joj čuva leđa. Možda MMF kome se ne sme reći - ne , možda zetovi  i zetovske veze koje kako pokaza poslednji incident u Americi, dosežu daleko. Bez imalo stida , Kori reče da joj ne pada na pamet da podnese ostavku iz moralnih ili bilo kojih drugih razloga , jer ona radi po petnaest sati , što zna Premijer. Ne reče samo da li na dnevnom ili mesečnom nivou ili je njoj koja ovo kuca to promaklo. Petnaest sati– tja. Ko da je to bog zna šta . Ima onih koji rade i više .  Recimo radnici na građevinama . Za zarđale stvari i duplo više je malo. A , bogami ni za nove nije ništa - koliko  šuški uzima  za to . Drugi  bi radili i više kad bi dobijali koliko ona.  Ali njoj nikad dosta.

 Za razumeti.

 Treba obezbediti familiju . Njenu – koja izgleda nije mala , potom sestre i njihove naslednike ( ko zna koliko ih ima ) pa zetove  i pride njihove , pa  prijatelje i prijateljice - elem, sam bog zna – koliko ih još ima . Tzv. banka usluga. Treba vraćati dug.

No , nije sve crno kod Kori.

Zahvaljujući njoj obogati  jezik sa još jednom  rečju , a to su VETROPARKOVI . Nije imala pojma šta je to. Smatra da nije  sramota ne znati - kolika je sramota ne znati , a praviti se da znaš. Lepa reč , lepo zvuči  - nema šta . Zna za livade , pašnjake , sređene gradske parkove i akvaparkove u kojima se , čak , i brčkala na minus 11 , ali zato u vetroparkovima nikad nije bila. Vetrove obožava pa krenu da traži . Htela bi da vidi kako parkovi sa imenom vetra izgledaju .

Hoćeš vraga . Pita levo , pita desno – niko ne zna. Neki po logici pokušaše da joj objasne šta je to , ali ne pije vodu . Krenu na gugl . Vidi čuda ! More tekstova o vetroparkovima , ali ne onako kako ih je ona zamišljala ,  kako bi ih zamislio i mali Perica . U jednom tekstu piše kako su se za izgradnju vetroparkova u Srbiji prijavili Kori Udovički , Milorad Kostić i još jedan koga ne zna pa mu ni ime nije zapamtila . U drugom piše kako su vetroparkovi  velika prevara . U trećem objašnjavaju šta je ustvari to . Nije baš razumela , ali odprilike , onako laički , ukrote vetrove tamo gde ih ima , i proizvode zelenu energiju koja vas greje po tri puta većoj ceni od postojeće , kao da nam i postojeća nije preglomazna . Ne zna to Kori , a znam , da je ni briga nije.

E , Kori , Kori - ne valja Kori . Ne to što si prva na tom spisku , nego to - što je ona zbog tvog imena odmah posumnjala da je neka prevara u pitanju .Toliko o poverenju . Ako nisi znala - ono se gradi , Kori – a izgleda da te tamo u Boliviji ili gde si već sve bila tome nisu naučili , ili što je verovatnije za to te nije ni briga. Poverenje , lojalnost zemlji u kojoj si - tebe ne zanima . Važan je samo konto . Ali ti nisi kriva. Krivi smo mi , koji tebe i slične tebi tetošimo. Ne znam samo dokle?

P.S - Obraćam ti se sa Ti bez izvinjenja . Nisam ja Prever da Ti - govorim svima koje volim. Naprotiv , Ti govorim onima sa kojima sam bliska i koje volim , kao i onima koje ne poznajem , ali ih  ne cenim. 

 #
SEDI DI SI .......
panicnadezda | 09 Septembar, 2015 17:14

       Čim nje nema  nešto se desi. Skokne do prijateljice u komšiluk - zagori ručak . Niko varjačom da mane . Ode do pijace da kupi salatu i još ponešto - po povratku kesa za smeće puna stakla . Polomljena kristalna činija. Pita - čije je to delo? – niko neće da prizna . Kristalna činija  je ipak kristalna činija. Nije baš da se njome mlatara . Pođe na unapred zakazan sastanak , dočeka je začepljena sudopera . I tako svaki put kad god negde mrdne . Čim nje nema da radi i kontroliše – u kući nastane haos. A radi , verovali ili ne, od jutra do sutra . Taman pomisli da je sve cakun pakun, hoćeš vraga , nešto novo se pojavi . Na odmor bolje  da ne kreće , jer kad se vrati, ne zna odakle da počne. Ceo odmor joj presedne. Zato je odlučila – ne mrda iz kuće jer nema kome da je ostavi . Bolje i kućni pritvor nego  ono sa čim se suočava kad izađe iz pritvora.

      Izgleda tako i ON (misli na vođu ) - pa joj malo lakše.

      Čim njega nema – eto belaja. A nema ga samo tri dana. Kao kad pastir  izgubi stado. Sve krene naopačke. Ne sme ni da misli šta bi se dogodilo, tek- kad ga , ne daj Bože, ne bi bilo duže. Recimo - nedelju , dve , o celom mesecu da ne govori. Sigurno bi se država raspala. Nema kome da je ostavi - pa to ti je. Nije ni preskočio prag  kad u državi puče bajata bruka . Ne zna samo da li se može upotrebiti izraz bajata za nešto što je uvek aktuelno, usto i nedovršeno. Ali gotovo. Reče što reče. Osvanuše snimci vrha države i sumnjivuh tipova . Mutni doduše , ali se akteri mogu prepoznati. U atmosferi opuštencije -  meze , ćaskaju , kese razmenjuju , ali se detalji ne daju dokučiti . Nema zvuka ili ga možda ima , ali čeka drugi moment.

Pomama na svim televizijama. Kao uvek radoznali novinari pod izgovorom istraživačkog novinarstva , čačkaju po tuđoj  intimi . Jedva dočekali . Posrećilo  im se. Vest na vrhu, rejting skače. Šta će im više?

Tamo negde uhvatiše ga. Pitaju – šta misli ?

  Reče da je čuo za te snimke , da misli da je  stvar stara, ali ih nije video . Kad ih bude video moći će nešto više da kaže, normalno tek posle posete Merkelovoj, sa kojom bistri  svetsku politiku .  Ali znao je – reče sa smeškom - čim se mrdne iz zemlje , nešto se u njegovom odsustvu desi. Osta joj nejasno šta je smešak značio . Može li biti - da mu je milo što se to desilo u njegovom odsustvu - ili  - vidite šta vam ja značim. Možda i jedno i drugo , ko će  znati ?  Potom, u svom stilu baci pogled  na gore i reče...... kao da neko  tempira ili prati - nije baš razumela . Možda neko drugi jeste. Volela bi da zna – misli li ON na onog gore ili nešto drugo. U svakom slučaju je radoznala.

Vratio se nakon tri dana  , ali po tom slučaju se ne oglasi . Čuje jutros na vestima, otišao u Abu Dabi , kod drugog " prijatelja " na druge pregovore. Izvinjava se što ne pamti ime neimara projekta " Beograd na vodi" ne zato što je neimar, već što je šeik- lepo zvuči , a i svašta obećava.


  Iz iskustva ne veruje da je bezbrižan i rasterećen otputovao. Verovatno se plaši šta će se dogoditi  ovoga puta u njegovom odsustvu . Ona ga razume, pošto za mnogo kraći period postavlja sebi isto pitanje, a brine samo za jedno domaćinstvo. Zna samo da mu nije lako , ali šta da se radi, kad je odlučio da bude država - pa kad nema njega  ni države  nema. Jedino da odluči kao ona .

Sedi di si …………

 

 

 

 

 

.  

 #
HOĆU TO
panicnadezda | 27 Avgust, 2015 13:06

     Reč kojoj se u mlađim godinama divila i koju je izgovarala sa strahopoštovanjem ,  kao što se ophodila prema onima koje tako krstiše , sa saznavanjem i odrastanjem stavi pod znak pitanja, a u zrelim godinama prezre, zahvaljujući nedostojnosti onih koji je uprljaše . Kako to obično u životu biva , na svoje zaprepašćenje , bez svog učešća i znanja, postade nosilac iste. Dobi titulu  eksperta. I sad kad je izgovara lepo joj zvuči . Ne zato što se pridruži plejadi likova  koje je obožavala , sumnjičila , na kraju prezrela , već bez šale, ima nekog vraga u toj reči. Podrazumeva  vrhunsko  znanje. A do znanja nije lako doći. Zna po sebi .

     Verovatno to nikad ne bi ni saznala da nema profil na fejsbuku. Ima listu prijatelja , ali taj krug je mali i probran . No , mesecima unazad dobija zahteve za prijateljstvo od raznih ljudi – pardon –muškaraca . Neki iz Beograda , drugi iz unutrašnosti – ima i stranaca . Neki sa slikom , drugi bez nje.  Neki mlađi , neki vršnjaci –neki stariji. Jedno ime je posebno intrigira. Zaklela bi se da je sa istoka. Bar joj istočnjački zvuči . Uprkos svim naporima ne može nikako da ih dovede u vezu sa sobom. Nemaju zajedničkih prijatelja, nije ih nikada videla, ni srela nije. Da jeste znala bi. Ima , kako se kaže , problem ili sreću tzv- trajnog pamćenja.  Nađe se u čudu. Ne zna šta da radi.

     Pita muža za savet. Kaže , otkud ja znam – briši sve zahteve , pogrešili- sigurno . Šta , bre , pogrešili , uvređeno će? Misliš da meni samo greškom neko može uputiti zahtev za prijateljstvo. Pa da – kaže on i stavi tačku.

    Obrati se sinu. Objašnjava mu situaciju i pita šta da radi ?  Odgovara kratko – iskuliraj . Molim ! – ona će. Kuliraj , opet će on. Šta ti to znači – pita ga? Upamti  već jednom , nestrpljivo će - sve što ti se pojavi na f.b. ili mejlu , a ne znaš šta je , ko je i odakle je- samo briši, ako ne želiš da ponovo plaćaš popravku kompjutera.

   Briši – kuliraj- kako da ne.

     E , pa neće. Treba rešiti enigmu . Analizira svoju sliku na fejsbuku – malo se vidi, iz daleka snimana, nejasna i maglovita. Loša. Pita se da je muškarac da li bi sebi poslala zahtev. Nerado prizna – teško – iako  joj se čini da  još uvek nije za bacanje .

    Donosi odluku. Čekaće. Testiraće strpljenje i upornost istih. Verovatno će vremenom sami povući zahteve . Vraga . Gugl i dalje štancuje poruke . Imate zahteve za  prijateljstvo. Lista se širi. Zbunjenost raste.

    Čeka.

     Ode na odmor , vrati se sa odmora , sve isto . Čekaju . Izgubi strpljenje -  pobedi radoznalost. Najudaljenijeg -  po njenom mišljenju , što ne znači  i u stvarnosti , obzirom na lažne profile kojih je, kako kažu sve više, stavi na listu “prijatelja”  . Ko veli kud puklo da puklo. Ubrzo puče. Dobi poruku. Na poruci samo šahovska tabla  sa par figura na njoj. Valjda neki šahovski problem. Ispred table na engleskom jeziku kako neuko prevede – za eksperta. Zapanji se….. ne zbog šahovske table - već titule . Kao mala je naučila kako se kreću figure , sa bratom koji je stalno pobeđivao, igrala šah. Zbog njegovog neobuzdanog veselja kad je pobedi gađala ga šestarom i napravila ožiljak koji i danas stoji. Najobičniji pacer , kako kažu šahisti , je ona u toj igri srategije sa figurama. Kakav crni ekspert ? Nije ona ko naši političari koji su eksperti za sve , znaju i ono o čemu pojma nemaju  pa da prisvaja ono što joj ne pripada i da se pravi pametnija nego što jeste .

       Shvati . Odjuri do muža , reče mu za šahovski problem koji je dobila i pita koliko njegovih prstiju ima u tome.?…..  Svi – reče on - znači to je to. Šta - to je to – pita ga ona ? To sve objašnjava.  Kaza da ponekad odigra poneku partiju šaha preko njenog fejsbuk profila  ako stoji otvoren , a mrzi ga  da gubi vreme i sebe prijavljuje ( među nama uvek ga je sve mrzelo ). Da je šah internacionalna igra koja ne zna za granice. Da najčešće igra sa amerikancima , našima , ponekad istočnjacima  , ali na njegovu žalost retko sa rusima- što bi bila prava poslastica. Da ne brine jer ih uglavnom dere. Baš tim rečima- ko da im dere kožu. Da to objašnjava invaziju na njen fesbuk profil , ali ako njoj smeta neće više. Da bi je odobrovoljio doda da je doveo do titule eksperta …….. Ima li nešto više od eksperta - pita ga ona ?…… ima MASTER

Kratko razmisli , brzo odluči. Ako je već lažni ekspert , šta fali lažnom MASTERU - super zvuči.   

 E, PA HOĆU TO!  

 #
AUTO ZA PRASE
panicnadezda | 24 Avgust, 2015 13:43

      Saharske vrućine u Beogradu . Vole Afriku sa filmskog platna . Dive se bajkovitim pejzažima i egzotčnosti dalekog kontinenta . Intrigira ih Sahara o kojoj im je sin pričao po povratku iz nje. Brine ih njegova fasciniranost istom . Ali saharske vetarove i saharske vrućine - ne podnose. Što bi se reklo- hvala lepo.

      Zato -  po  drugi put- krenuše na put . Znaju gde će , znaju kod koga će , ali ne znaju sa čime će . Nisu motorizovani - odavno. Da nije raznih zgoda i nezgoda koje se uvek prepričavaju sigurno bi zaboravili da se u toj kući ikada držao volan u rukama. A , držao se dugo i to veoma dobro. Utopiše  ga pred novu godinu - za presence - za novu godinu . Tada se nikakvo slavlje nije računalo bez njuške na stolu . Znalo se , čak , kome će njuška biti servirana , ko jede rebarca ,ko više reš , ko manje reš - itd. Ceo Beograd je mirisao na prasetinu ,  na veliku radost pekara koji su u osvit zore kretali sa pečenjem kako bi zamenili “ lenje” domaćice koje to nisu radile kod kuće. Neki su kupovali jedno , ješniji više, jer ako ostanu na jednom- šta će ostati  gostima . A  - nova godina -  ne stiže svaki dan . Mora se obeležiti kako dolikuje . Danima unapred prasetina je bila glavna tema u svim razgovorima  . Prvo gde kupiti ?- Potom iz kog kraja - da ne budu masna , onda žensko ili muško , pa koje težine , dužine.. itd. Svako je imao svoju  teoriju.

    Tako - tada i kod njih. Ne idu  mimo sveta. Ko vele "Kud svi turci tud i mali Mujo" . Treba kupiti prase . Ali za prase trebaju pare. Utanjili su. Ne prvi put . Zato mozgaju. Glava kuće presudi - prodaće auto. Od osamnaeste ga tera – prošao je sa njim, skodro i modro. Dosta je bilo. Kad se stabilizuju prilike - kupiće drugi . Smučilo mu se traženje parkinga i češljanje ulica u celom kvartu dok ne nađe mesto gde ga je prethodne večeri ostavio , a preko noći zaboravio. Nada se da će do tada neko regulisati tu stvar  kako bi vožnja duže trajala od pronalaženja mesta za parkiranje .

Razglasiše – prodaju auto !

 Stiže zainteresovani . Automehaničar je. Reče – da baci pogled. Ne veruje da će kupiti  tu šklopociju . Izvežbanim okom studira  auto i samo hukće . Kobajagi ... sebi u bradu , ali dovoljno glasno da ga čuju. Zna čovek šta je trgovina i kako se to radi.Kudiš da naudiš .  Gleda spreda , gleda pozadi , zaviruje unutra . Naglas nabraja – propala limarija , prosviro akumulator , loš motor , zarđao menjač , neupotrebljivi brisači , itd.itd…… drugim rečima nizašta nije .

 Au …prijatelju , ala si ti ovo arčio- jel da ?- pita…… Da znaš, prijatelju, da jesam . Svašta je taj izdržao , ali kad je izdržao mene, izdržat će i tebe - ne brini. Dojče mašina je to- a sve Dojče dugo traje pa i oni sami. Dva svetska rata su vodili , ubijali i bili ubijani , rušili i bili rušeni , a gde su sada? A ?……kao uvekopet na vrhu . Čudo su ti oni moj prijatelju kao što je čudo i ta šklopocija , kako je ti nazva  , pokolebanim  glasom zbog "stručnih" zamerki stručnjaka za trgovinu - reče.

     Nakon  sistematskog  pregleda automehaničar postade kupac . Nudi cenu , koja je po njegovom stručnom mišljenju viša od vrednosti robe . Da im učini , reče – mladi su , a pare im trebaju. Prodavac odbija - traži  više – pravi se da nije analfabeta . Zna i on ponešto o mašinama - kaže , iako među nama rečeno , zna samo da mota volan.  Priznajem - dobro . No , nađoše se negde. Brzo okončaše sve. Ode kupac , sa kupcem i auto.

    Kupiše prase, sa prasetom još ponešto i dočekaše novu godinu.

     Nakon mesec dana- zvoni telefon. Glas se predstavlja kao kupac auta , pa ako su raspoloženi  rado bi ih provozao. Iznenađeni i radoznali- prihvatiše. Čeka ih ispred zgrade. Izlaze . Ne mogu da veruju ! Ko nov je. Prefarban, uglancan , doteran , da oči zalepiš za njega. Bez provere znaju da radi ko singerica.

     Srećni kupac - čita divljenje . Raduje se . Oči mu cakle. Ko veli, budale  - pa da im se malo naruga . Naruga se i više od toga

 Kasno shvatiše šta su uradili, ali popravke nema. Čak ni naravoučenije nisu izvukli .Naiva - uvek ostaje - naiva.

Treba li reći da se prilike nikad nisu  toliko stabilizovale da bi kupili drugi auto. Mogli su u jednom kratkom periodu uzeti Zastavu , ali ona nije odgovarala nepraktičnom umu domaćina. Imao je viziju šta želi. Vizija traje  , ali od auta ništa .

 

 #
MOBILNI
panicnadezda | 08 Avgust, 2015 17:07

     Ima mobilni telefon. Zna- imaju ga svi- ili ko ga nema ?  Ali za razliku od njih ona ga nije htela. Opirala se dugo . Sama reč mobilni joj je bila dovoljna da zaključi  šta to znači . Kud vi tu i on . Drugim rečima verni pratilac. Ni malo joj se nije dopalo.  Imala je otpor prema tome  da uvek bude na izvolte. Nekako joj se činilo kao da je pod prismotrom . Nema šta da krije  , ali ne voli osećaj da u svakom momentu mogu  da je pitaju ; gde je - kud se uputila- ili šta trenutno radi !?. Odbi je i ono -kad ste na putu , a nešto krene po zlu, znaćete odmah. Nije to smatrala prednošću jer ako je loše , bez mogućnosti promene , bolje da sazna što kasnije. Agresivne reklame , za proizvod bez mane, učiniše svoje.

    Zavlada masovna histerija  ,  prvo kod mladih , potom i svih . Stvoriše probleme u porodicama slabijeg imovnog stanja .  Deca se svrstaše u redove . Prvi red sa mobilnim , drugi  bez njega . Drugi pate jer ne mogu da pariraju prvima . Iz tih razloga mobilni  postaje  prioritet u odnosu na važnije stvari .  Roditelji se dovijaju na sve načine  da bi naslednicima omogućili ono što drugi imaju  kako ne bi bili izopšteni iz reda .

Tako -  vremenom svi dobiše telefone.

      Dobi ga i ona. Nije ga kupila . Sestra u trendu koja je češće menjala telefone nego ona najlon čarape darova joj Simens . Reče : Ne možeš ići mimo sveta i svetskih trendova . Obećaj da ćeš ga nositi! ..... nerado  obeća.  Misli u sebi - nosiće ga kad se seti. Pa, ni fiksni nije nosila sa sobom pa je sve na vreme saznavala. Dva dana je išao sa njom , onda ga ostavi kod kuće . Krenuše  problemi. Pet propuštenih poziva , izveštaj ovaj , izveštaj onaj - masa poruka : gde si , što se ne javljaš , jeste li dobro , zabrinula si nas? ....Danima tako.  Smuči joj se. Da bi odgovorila na  poruke treba joj celi dan. Da bi zvala – košta . Otkri da svaka torba , torbica čak i pantalone imaju pregradu za mobilni. Na sve misle , nema šta.

Kapitulira

 

 Strpa mobilni u pregradu predviđenu za to i krenu da ga nosi. Vremenom se pregrada raširi , telefon ispadne i  šeta po tašni , a kad zazvoni pretura po dnu da bi ga dočepala . Dok stigne do njega- zvonjava prestaje. Tako stalno.

     „ Simens „  joj ukradoše  u vreme kada je preprodaja mobilnih - bila unosan posao za džeparoše .

       Laknu joj . Misli neće ga više kupovati . Hoćeš vraga  – na stolu „ Nokija „- kupio joj ON . Pita je : kako ti se sviđa ? Super! – odgovara, da  ga ne bi razočarala , mada ne zna šta ima tu da se sviđa . Nije haljina da komentariše kroj , nijansu, materijal . To se sviđa ili ne , a ova kombinacija  plastike i metala , bože me sačuvaj , šta tu ima da se sviđa ?.....  Prouči uputstvo – videćeš - koliko je dobar .....dodaje čovek zaluđen tehnikom , o kojoj , van teorije , malo šta zna.

       „ Nokiju „ prosledi kome je bila potrebnija nego njoj. Zovu je na mobilni - ona se ne javlja . Ponovo pitanja ...šta je sa tobom ...zovemo te – ne javljaš se. Nema snage da objašnjava , prizna sebi da su pobedili – ode u prodavnicu i jedini put sama sebi kupi , u tom momentu , hit telefon, „ Samsung „ – sa poklopcem. Odavno je  daleko od hita . Smeniše ga generacijama ( čuš generacije ) smart telefona „ Ajfona „ , „ Samsunga „  „ LG-ija“ . I to sve „ Ajfon „. 5 . 6 . , kako čuje ima i 6S . Isto i sa druge dve marke . Opet 1.2.3.4.5.  Na kom broju će završiti, sam bog zna . Ali njen traje . Tu i tamo zaškripi , međutim  za razgovor i  poruke - dobar. Bolji joj ne treba. Ali zato njemu treba i njen mu  smeta. Naziva ga krntijom ,  prevaziđenom kantom i kršem koji mora da se menja jer on to ne može da  gleda u kući. Sladi joj pametne telefone za jedan dinar. Iznosi prednosti istih . Sve što otkrije servira njoj. Recimo : hoćeš da ti kažem koji je trenutno najhladniji grad na svetu?  Nju baš briga - kad ovde peče ( samo da im zavidi ) , ali mu pušta da kaže . Odgovara ko iz topa- Kejptaun[1]. Pita ga sprema li se na put tamo -  ma ne , samo da znaš.

       Od sina nasledio „ Samsung „ 4, ali kad ga pitaju-  govori –zastarela  dvojka . U međuvremenu trpa prospekte najnovijih smart telefona . Ona zna šta to znači , zna i ON da ga ona čita , ali ćuti . Ćute oboje. U šetnji , ko mačka oko miša, obigrava radnje sa androidima , ako se to tako kaže.  Jednog dana ga pita ; smeraš li ti ono što mislim da smeraš . Reče da - i odahnu sa olakšanjem.

Pobogu , nemaš majica , fale ti pantalone , a i cipele su ti prosvirale. Svašta  ...  da bacam pare na krpice – nisam lud . Doda , da ni za živu glavu , ne bi platio pantalone koliko njihov sin. On bi za te pare kupio petoro. Zna se - na buvljaku. Veruje da bi i duže trajale od tih firmiranih.

Dobro de , pa kupi i telefon na buvljaku …..

Izbeči se na nju ko da je šenula.

Zna ga i zna kad nešto zacrta ne odustaje lako ...... pita ga samo ...... od čega . Iznese joj plan koji je na startu naslućivala da će on taj telefon kupiti na rate pa ako hoće , pošto njen ne valja ustupiće ga njoj , ili bolje ,  pošto se ona u to ne razume , a i ne interesuje je , ON će se žrtvovati da uzme nov dok ga prouči , a ona će konačno imati ljudski telefon koji je zahvaljujući njemu- i izuzetno razrađen . Mudar plan - nema šta , ako dođe do realizacije.

 

        

      

     



[1]

 #
IDITE DOĐAVOLA
panicnadezda | 05 Avgust, 2015 12:09

         Krupnim slovima - u naslovu – našao pare.

Ne ide u razradu kako joj bes ne bi prerastao u histeriju , a onda u nešto gore. Čuš – našao pare! Hajte molim vas. Tako bi našla i ona , ali obrnutim redosledom . Prepolovila bi njihove plate  ( što bi bilo pravednije , a i mnogo više od onoga što uzeše od onih od kojih su uzeli , a njima bi opet ostalo mnogo ) oročila na Kajmanima ili gde se to već oročava , pa ćar proglasila pronalaskom .

 Bes je tera u prodavnicu. Kupuje sitne potrepštine. Pita je kasir.. .. danas .....  samo to komšinice ?  Usput , zna je iz boljih vremena.

Gde živite mladiću ?  To , po vama malo, ustvari  je mnogo , od kada mi zahvatiše kutlačom u budžet. ......  Pa dobro ,  čujem na televiziji da vam , vraćaju - kaže mladić........ Lepo je što kao mlad čovek verujete svemu što objave na televiziji , ali ja imam previše godina da bih verovala u televizijske bajke . Oporost u njenom glasu tako rano  ne prija nikome , pa  budi i druge kupce . Željni da im dan lepo krene koji ona nače gorčinom , potvrđuju mladićevo kazivanje . Zar niste pročitali ?- pitaju uglas ?..... Odgovara im da je videla naslov  , a da je ostalo ne zanima. Kako ? –pita jedan od njih ( čini joj se njen vršnjak ili malo stariji )  vratiće vam ono za čim kukate..... Ne dragi komšija , neće oni meni ili nama , kako god hoćete, vratiti ništa....... Ali rekli su , zbunjeno će. ...... Znam da su rekli , ali zar je to jedino što su rekli ,  a potom  porekli. A  , problem dragi komšija je upravo to što takvi kao vi imaju  kratko pamćenje i nade na pretek.  Kod mene je obratno. Pamtim dugo  a nada se troši.       

       Senka povređenosti prelete njegovim licem . Zna da je samo hteo da je obraduje , pa je to ganu . Ne voli grubost -  ponajmanje svoju . Ništa ne menja , a nanosi bol. Da bi ublažila stvar krenu da obrazlaže : da nije mislila lično na njega - već principijelno , da je pročitala naslov o kome joj oni pričaju , ali da je takođe pročitala da skače struja , skaču akcize i prelevmani , ukoliko on uopšte zna šta je to, kao što ni sama nije znala dok nije pitala - tako da ako bilo šta vrate - uzeće preko toga , ubeđena je . Zaključi da je sve to dugo kuvano i smišljeno za one koji su naivni , a ona to nije.

     Nije ga odobrovoljila . Umesto smeška isprati je sa - IDITE DOĐAVOLA .

     Pokunji se i ode. Nije mu zamerila  , čovek voli da sanja. 

 

 #
MLADI
panicnadezda | 03 Avgust, 2015 16:09

              Mladi više ne ustaju u prevozu . Ugrabe slobodna mesta i kreću . Bez prestanka tipkaju . Poruka na poruku , razgovor na razgovor. U pauzi , ako  je uopšte naprave , gledaju kroz prozor kako bi izbegli prekorne  poglede onih koji stoje , a smatraju da bi trebali sesti.

        Nekada , u vašoj mladosti nije  bilo tako . Ali , to nekada je vaše , ne i njihovo  - njima je i njihovo daleko . Njihovo će doći kad vas više ne bude bilo . Vaše nekada njih ne zanima , kao što njihovo neće zanimati one koji dođu posle njih . U međuvremenu , žure kao što ste vi žurili . Gde ?... nemaju  pojma , zašto ?- takođe .  Ali ...... U vašoj žurbi se znalo ko je mlad , a ko star. Danas ne. Svi se trpaju u galeriju mladih likova na ovaj ili onaj način. Neko sa skalpelom , drugi bez njega . Mladost je imperativ za one koji to više nisu. Napućene usane   -  na svakom koraku , silikonska poprsja -  prkosno štrče , ravni stomaci i zategnta lica – šetaju gradom . Čik pogodi koliko ko ima godina?  

       Znaju oni to , pametni su – zato ne ustaju. Plaše se da vas ne uvrede .

 A , ne kao ona , dok  je bila mlada , kao oni sada . Dođe  - odakle dođe , sa  pretovarenom  korpom saveta ,  bez koje vas ne šalju u beli svet . Bez imalo šale , zvuči  smešno , ali je tako . Za njih je to bio dalek , opasan i zavodljiv  svet. Znali su….. bili  i boravili u njemu . Svašta su videli i čuli  . Zato vas edukuju dugo da preduprede ono čega se boje  . Edukacija  traje . Svaki dan nešto . Danas ovo … Sutra ono. Prekosutra  sve iz početka . I tako iz dana u dan . Muka živa . Kreće se sa .. golem je to grad , videli svojim očima ovo , doživeli ono , a tek čuli ….. manijaka i drogeraša kako su ih tada zvali , na svakom koraku ( strah je najbolja kočnica) – ovakvih i onakvih spodoba , takvih i takvih situacija… zato se  čuvaj ovoga , pazi na ono , izbegavaj to ,  poštuj starije , ne rizikuj . Ideš da učiš , a ne da se provodiš . Nikako u studentski dom – pravi kupleraj . Pričo im onaj što je osam godina studiro pravo i jedva završio. Siroti otac samo što nije crko dok se on provodio sa  kojekakvim…… po tom Studentskom gradu.  Još se hvalio …. zamisli! 

     Ali ….. oni se žrtvuju za vaše dobro -  zato vas puštaju - ali -  pamet u glavu . Utuvi to za svagda.

                                  Utuvite i tu ste.

      Veliki grad nema šta . Zaključujete  po putu  do  fakulteta i nazad . Ostatak tek naslućujete . Kad će te naslućeno videti pojma nemate . Živite kao podstanar u jednoj sobi sa gazdom i gazdaricom na vratu. Proverena i poznata cimerka . Vredna i radna. Gazde po želji savetodavaca , strogi da strožiji ne mogu biti. Oročena upotreba kuhinje , oročena upotreba kupatila , oročeno vreme večernjeg izlaska i dolaska. Pegla i bojler na zakazivanje. Što ređe to bolje. Umesto glasa – šapat . Nečujan ulazak u stan – gazda je tankih živaca . Vrisnuli bi , ali se plašite .Rođeni glas bi vas isprepadao. Zato čekate……

        Svakodnevno špartate poznatom maršutom.  Stan – fakultet – fakultet- stan. Autobusom od  Novog Beograda do Starog grada i obratno . Utabana staza postaje oaza slobode. Na fakultetu slušate  predavanja , kod kuće cimerku . Odzvanja njeno…… uči- uči !  Iz podsvesti dopiru glasovi onih koji se za vaše dobro žrtvuju . Samo ste u  autobusu sami sa sobom. Gledate zgrade koje promiču , ulice koje se prepliću , Savu u žurbi  i lica putnika .Tako i tog nezaboravljenog dana. Sedite u prepunom  autobusu . Na drugoj stanici ulazi gospođa ( po vašem mišljenju ) vršnjakinja vaše majke. Kad imate 18  i onaj sa 35.god. vam se čini star, a ne ako ima više od toga. Iz glave opomena  " poštuj starije " . Poštujete i ustajete.  Slobodno mesto nudite "gospođi" - hoćete li da sednete ?.....  Oštar glas - pita… zašto?  Pometeno joj odgovarate da je starija pa nije red da vi sedite , a ona stoji . Na to vam osoba koju nazvaste gospođom  , a sve je, samo to ne - izgovori svašta . Pred celim autobusom, vrištećim glasom , vas nazove prostom , primitivnom i nevaspitanom - žutokljunkom i uličarkom ,  kakvi   su  bez sumnje i oni koji su vas stvorili ...... da ne znate ni ko ste ni šta ste , ali da znate da je ona stara- itd . itd.itd . Nisu izostale ni psovke , koje i kočijaši zaobilaze - jednom rečju užas.

     Šokirani ,  postiđeni i uvređeni , kako to samo u mladosti biva , pobegnete glavom bez obzira sa zakletvom  sebi , da nikada, nikom  više nećete ustati u prevozu ,ma koliko vam se  činio star, ukoliko vas   ne zamoli. Mnogo je godina prošlo , ali zakletvu niste pogazili   .

      Zato ne zamerate mladima  što ne skaču kad neko stariji  uđe. Neka ih lepo zamole . Vi ste to više puta uradili i uvek su vam izašli u susret . Mladi imaju instikt za neokaljanu iskrenost. Uostalom mladost može biti - a često i jeste - tegobnija od starosti . Odlično to znate  jer je odavno za vama , ali sećanja žive .

 

   

      

 #
SLADOLED U FRIZU
panicnadezda | 27 Jul, 2015 13:29

 

Udarila vrelina , a njemu stiže rođendan . Nije dete , ali se u nekim stvarima ponaša kao da jeste . I da ne peče kao što peče teško bi se setila. Ovako…..nikako. Ona odavno tome ne pridaje naročit značaj . Ne zato što je to još jedan god na stablu koje traje , već iz razloga što , tamo odakle dođe, ne dižu toliku prašinu oko toga . Rođendani se slave deci , mladim devojkama i momcima .  Čim utrče u punoletstvo –zaboravljaju i kad su rođeni ako ih u opštini ili negde drugo ne pitaju za datum rođenja . Onda se prisećaju .Tako i ona. Zna kad je rođena , ali koga je to briga . Uvek se iznenadi kada se nekom omakne da je podseti na to.

    Sinovljev rođendan je slavila dok mali indijanci nisu postali momci  i dok glavni indijanac ne reče- dosta je bilo. Ubuduće , moj rođendan- moja stvar. Laknu joj . Ne samo što prekidoše sa terevenkama , povodom  za njih istorijskog datuma, već u tom periodu on šparta svetskom pozornicom u želji da upozna njene znamenitosti . Umesto poljubaca i rođendanske torte , šalju mu sms čestitke iz daleka u još dalje.

     Ali ,  bogami , njegov se ne da zaboraviti . Znajući nju i njen odnos prema tome, zbog  njenih, po njemu- nakaradnih shvatanja , koječega , pa i odnosa prema rođendanima osoba poodmaklog doba , ništa ne prepušta slučaju. Sledi tradiciju svojih predaka koji nikada nisu zaboravljali na rođendanske čestitke. Međuprostor od  samo godinu dana mogao je biti popunjen mukom (čitaj tišinom ) , ali taj dan se sve vraćalo na početak. Zato…

      Danima unapred priprema teren i  odbrojava . Otprilike. Pet dana  pre mog rođendana treba da uradim jednu važnu stvar. Onda… tog i tog dana treba da završim  to i to ,  zamisli ! - baš na moj rođendan. U najmanju ruku kao da je njegov rođendan znak sa neba koji podrazumeva uspeh. Potom da učvrsti stvar ……dva dana  nakon mog  rođendana  imam tu i tu obavezu. Pa ovo, pa ono, sa nezaobilaznom rečju. Njoj smešno. Smejala bi se na glas , da joj vrućina i rashladni uređaji  ne oduzeše isti. Ne bi to bio smeh- vać ružno krkljanje.

     Stiže i taj dan. Vreo, kao rerna uključena na maksimum. Van običaja ustaje poslednji. Valjda da bi i na taj način stavio do znanja da je u pitanju poseban dan. Preskače dobro-jutro . U kupatilu se zadržava duže (u normalnim okolnostima samo tren- tek pljusak po licu). Obrijan i čio prima čestitke od ukućana. 

    Uobičajeno — zdravlje ,  dug život i ponešto još. …….

    Na ono …. happy birth da y to you ….. je uvek bila alergična.  Na rođendnu njenog sina se nije  smelo  čuti , iako je odavno odomaćeno u mnogim kućama.

      Šta je sa Štajgenbergerom – pita ON?

      Kakav, bre, Štajgenerbeger ? - zapanjeno njih dvoje……..

 Posle svega šta se događa preko noći  ( razne bolesti i brze selidbe ljudi na drugi svet ) hoće u Egipat i to samo u taj hotel o kome mu je sin pričao , a njemu se  dopalo…….H e j ! …. A, terorizam  i upozorenja ……..? ! -  pitaju oni kao da je samo to prepreka , a ne ono bez čega se ni hleb ne može  uzeti.

 Ma šta me briga! – hoću tamo…….!

 Terorizam  ga ne zanima…….objašnjava:

Bolje da završi kao žrtva tih bezumnika koji ni sebe ne štede , bar će posthumno postati zvezda čiju će smrt  ceo svet videti i oplakati . Neće da završi   kao brzi voz ( izraz koji koristi u slučajevima kad neko iznenada umre )  i čitulja u novinama.

Nasmejaše se. Smeje se i ON , ali od sina traži da mu bar za sledeći rođendan pripremi takvo iznenađenje. Svake godine isto. Samo dve karte za tu destinaciju i ništa više.

 Ma sitnica – reče sin. Dogovoreno , ako mi vrućina ne pomuti mozak kao što je tebi  sada.

Dobro- znači ništa od toga  – gde je ta torta ?

Koja , bre , torta ? - javlja se ona.

Zna se , Beze- najlepša ,  carska

 Skoči  ona. Ma nemoj ,torta - i to baš Beze. Pita ga zna li koliko posla ima oko te torte . Zna li ON da bi - pre ona postala reš pečena - nego što bi torta bila gotova po ovom vremenu . Pita ga da li to želi i  jeli normalan ? Zna li ON kolika je temperatura ? Ko peče torte na ovoj vrućini , čuje li išta od onoga što lekari savetuju , zna li  da ni nos ne treba proturiti kroz prozor ako nećeš da bude spržen ,  da sve aparate, izuzimajući klimu treba isključiti, a tek na šporet , pogotovo rernu ,  apsolutno zaboraviti kao da ne postoji , a ON umislio Beze tortu koja mu zamalo, pored ostalog, nije došla glave.

Dobro de ( razočarano ) …… šta onda ima ?

S L A D O L E D – u frizu.  

 

 

       

 #
OTAC I SIN
panicnadezda | 19 Jul, 2015 16:14

Sin kupuje stan. Pomažu mu roditelji . Trče s kraja na kraj grada.  Pardon , Starog grada . Momak stasao na Trgu Republike i ne pokazuje nikakvu želju da istražuje druge delove. Hoće tu. Roditelji su samo operativci ili izvidnica koja u prepodnevnim časovima pregleda , škartira i  pravi uži izbor dok on rešava komplikovane slučajeve na poslu. Obilaze  uglavnom garsonjere i jednosobne stanove , pošto za veće stanove trebaju veće pare.

Nakon isteka radnog vremena – trči sin .Tako danima .Traganje traje . Većinu odbaciše . Neke, jer su premali , druge jer su loše koncipirani , treće jer su u prizemlju , četvrti u potkrovlju , peti nemaju svetlosti, šesti preskupi , sedmi imaju pravougaone sobe, osmi niske plafone, deveti gledaju na garažu , deseti u ništa…… itd.itd…..nabrajanju ne bi bilo kraja , kada bi se svi razlozi  naveli. Neke stanove odbaci sin , neke roditelji.

Maraton u potrazi za odgovarajućim stanom preseče otac . Reče sinu da njih dvoje nisu baš u cvetu mladosti pa idu malo na odmor. Ionako će ih isto čekati kada se vrate . Ne protestuje ,  u svom stilu, kaza- lako je vama.

Odoše.

Trku nastavlja sam. Svakodnevno stižu poruke. Video toliko i toliko stanova – u tim i tim ulicama - krš do krša. No , jednog popodneva stiže vesela vest. Kratka poruka - najbolji od svih viđenih , na najboljoj lokaciji , ali i najskuplji  pa će, kako reče, možda podići stambeni kredit protiv koga je uvek bio . Obradova ih i zapanji istovremeno. Međusobno se pitaju kakav je to stan kad on dobrovoljno ide u ropstvo , koje po njemu ne gine ako podižeš  stambeni kredit .

 Srećan otac – uzvraća , bravo sine! Baš si nas obradovao. Pita ga - kad će doći do realizacije ……. Ne, pre nego što ga vidite….. Čekam da se vratite ....... dugo ste već tamo.

Odoše na počinak . Konačno naziru kraj . Ali…..avaj. Poruke i dalje stižu ……video tu i tu ……takav i takav . Pita ga otac šta bi sa najboljim na najboljoj lokaciji? Jesi li ti normalan? – sin će. U pitanju je stan , a ne pakovanje žvaka.Taj stan ima  problem. Kakav problem ?- pita otac  ( misli neuknjiženo ili prodato).

 Znaš, odgovara sin , promaklo mi je……. šta to sad ....

 U prizemlju te zgrade je klub…….

 Kakav bre, klub ? Pa šta i ako je klub ?.

 Znaš, noćni klub. To mi ne bi smetalo toliko , da ceo haustor nije oblepljen slikama striptizeta , golih žena i prostitutki…..Otkad tebi  smetaju slike golih žena? - pita otac začuđeno . Sin odgovara da njemu lično to  ne bi smetalo , da tamo  gde su prostitutke i striptizete nisu i makroi . A , gde su makroi  i  navedene dame, tu su i krimosi…..a tamo gde su krimosi nije lako . Zamisli situaciju......nastavlja sin.. …dođe mi devojka i  vidi ceo ulaz zatrpan  slikama golih žena. Pita me u kakvom brlogu ja to živim? Kako da joj objasnim zašto sam se baš tu smestio, a nisam morao ?  Ili..... možda….. predlaže da   skokne  sprat iznad  gde kako je čuo  živi vlasnik  kluba ( verovatno krupna ajkula kojoj se svi klanjaju ) i zamoli da poskida te  slike ..... na šta bi ,verovatno, on njemu: šta pričaš bre ti - zbog tebe da skidam slike ...

briši mi sa očiju…da  umesto slika ne skinem tvoju glavu

Otac izrazi iskreno žaljenje što na zidovima haustora pomenute  zgrade , umesto fotografija sa golišavim ženama ne vise bar skice  Rembrnta ili Pikasa , ali sin mora znati da je taj klub bio institucija još u Titovo vreme , da je  nadugačko i naširoko bio poznat , da su se svi klinci iz kraja iskradali iz kuća  kako bi bacili pogled  unutra . Da nije ništa gori od onih koje sin i njegovi drugari posećuju . Naprotiv. Malo golotinje i igre oko šipke. Ništa drugo.Šta fali tome ? itd.itd.

Završi sa izjavom da mu je to jedinstvena prilika da viđa oca svakodnevno , normalno u noćnim časovima.

Još mi samo to fali ……. idi bre , lako je tebi da se za……š.

Drugim rečima  - maraton se nastavlja.

 

 #
CVEĆE
panicnadezda | 16 Jul, 2015 11:47

        Obožava cveće . Oduvek , sa zavišću i čežnjom baca pogled na rascvetale prozore , terase i bašte, onih kojima uspeva. Htela bi i ona . Traži magičnu formulu za uspeh , ali je ne nalazi . Ima veliku terasu, prozora na pretek, a i sobe nisu male. Kakav bi to raj bio za  rastinje! Mnogo puta je pokušavala , ali svi njeni napori su doživljavali fijasko. Uvek u nečemu pogreši.Taman pomisli kako je taj cvet koji je upravo dobila - pravi, kad za par dana, uprkos redovnom zalivanju , orošavanju listova , dodavanju svega onoga što su joj preporučili- on šljune. Tako , svaki put iznova. 

      Komšinica na spratu je za razliku od nje, jako davno, kada se o tome nije zvonilo na sva zvona , shvatila značaj zdrave ishrane . Neko joj  rekao da su mlade stabljike pšenice u kombinaciji sa koprivom , živim žumancetom , bananom  i medom , samlevene u blenderu - odlična špecija za podizanje imuniteta. Nije dugo oklevala . Kupi seme pšenice , dopremi stiropor , ubaci zemlju i za izvesno vreme na zaprepašćenje one kojoj tako nešto ne uspeva , ulepša prostor i  poče da bere plodove svog rada. Umesto kafe svi su dobijali navedeni eliksir. Oduševiše se .Ponudi i njoj. Sa dozom sumnjičavosti , prema boji mešavine , ali sa željom da komšinicu odobrovolji kako bi joj još ovaj put izašla u susret za ono što je naumila, odluči da rizikuje. Ko veli nikom nije smetalo pa neće valjda i njoj. Tako i bi. Osveži je . Reče komšinici da je divno i da bi  bilo lepo kada bi ona kojoj sve uspeva, njoj kojoj to ne ide od ruke, samo još ovaj put, umesto cveća - pšenicom ozelenila prozore na kojima bi  mogla da odmara oči. Neoprezno doda , da očni lekari to preporučuju.

      Skoči komšinica i reče da u tom smislu više ne računa na nju. . Smučilo joj se , kaza , da gaji cveće , koje ona ubija  , a sad zna  i zbog čega . Dodade , da cveće ne traži samo negu već i mesto koje mu prija , a da ona to ne poštuje , jer ga postavlja tamo gde godi njenom pogledu i kobajagi estetici prostora.  Toplijim tonom, sa dozom ironije, reče da su joj njena vrata uvek otvorena kad poželi da na njenom zelenilu (kojeg- hvala bogu- ima puno) odmara oči , ali , da se njeno zelenilo više seliti  neće......

      Neuspešna cvećarka potvrdi da je sve istina , da je beskrajno zahvalna na svim pokušajima i savetima koje je od nje dobijala , ali da je kvaka, verovatno u tome , što ona između lala , ruža , karanfila , naveliko izvikanih orhideja , čije joj se ime više dopada od cveta ---  radije bira poljsko cveće. Završi da svi koji je dobro poznaju , to znaju. Lepše miriše , a i boje su mu lepše.

      Nakon par dana odoše kod prijatelja. Ogroman stan , dnevna soba ko mali stadion . Zapanji se. Na dnu dnevne sobe na oko sedam kvadrata prava botanička bašta. Gleda zadivljeno. Sve ide do plafona , a plafoni visoki . Domaćin nudi piće. Domaćica nešto mrmlja oko cveća. Zabrinuto je pita- treba li joj neka pomoć  ( misleći ne daj bože... )? ... Domaćica odgovara da joj ne treba ništa , da se upravo vratila sa puta, pa  se izvinjava dok kratko popriča sa cvećem. Molim..... šta kažete ?--  zapanjeno će - gošća. Samo malo –odgovara domaćica , kao da je to najnormalnija stvar na svetu. . . Pričate sa cvećem ! ..... Pa da, odgovara  ona - zar niste znali da se sa cvećem mora pričati da bi bujalo?..... gošća priznade da pojma nema , a i  ne zna šta bi mu govorila , ali sudeći po vašem rastinju , ako u tome ima imalo istine - vi ne prestajete sa pričom. Da znate, polaskano, će ona ...toliko, da mi  deca čak prebacuju kako više volim cveće od njih.  Neuspešna cvećarka zinu   , ali ne izgovori : (pomisli u sebi )- bolje da si toliko pričala sa decom , možda bi ti  bila veselija i razdraganija nego što izgledaju.

        Sutradan. Ljuta i nezadovoljna.....

      Poslednji pokušaj. Kupuje saksije sa cvećem . Čita uputstvo o negovanju istog. Poštuje sve. Danima tako – čini joj se napreduje.  Već ga  u perspektivi zamišlja do plafona. Da bi ubrzala proces  počinje  priča. Tepa mu, podstiče na rast –hajde cvetiću još u širinu, tek u visinu, plafon je daleko.

     Taman izgovori , tresnuše vrata . Sin  zapanjeno gleda okolo, čuo glas , a  ne vidi nikoga pored nje pa sa panikom u glasu  pita ..sa kim priča? Sa cvećem - odgovara ona.Trči u spavaću sobu. Čuje samo ,   tata , dolazi ! – mama nije dobro!

      Elem, ni ovo nije dugo izdržalo. Zašto ? – nema pojma . Više se i ne trudi da sazna. Možda  cveće ne trpi konkurenciju . Zna samo da  između ljudi i cveća , nema dileme - voli cveće - ali  bira ljude .

      Više ne pokušava. Ima samo jednu čuvarkuću (poklon od  Gabi ) koja kao Feniks  iznova niče. Zimi zamre , sa suncem se budi .  Divota jedna . Sjajan cvet , ako se računa u cveće . Ne morate da joj tetošite i pričate.  Čuva vas, maltene, bez vašeg učešća.

I  normalno u proleće , mnogo poljskog cveća – posebno pahuljastih šlajera.

      

     

 #
PRELEVMANI - ČIK POGODI
panicnadezda | 15 Jul, 2015 10:19

                          

        Nikad čula. Mislim, reč mi promakla pa pitam pametnije od sebe.Nikad čuli ni oni , ali  im miriše  na loše -kažu. Ne vrujem im . Mene rastavljena reč podseća na neki dodatak ili premaz radi poboljšanja kvaliteta istih , obzirom da se odnosi na sir i mlečne proizvode, ali nisam , baš, toliko sigurna, koliko sam naivna.

        Hoćeš vraga ! Konsultujem gugl da otklonim nedoumicu oko reči koja se kao mnoge druge ušunja u naš jezik. Kad ono , prelevman ( prepisujem) - naplata , uzimnje unapred , predujam. Pa da…. kapiram…. sve što je uzimanje , globa , udar na džep" situiranih" građana umotaju u nerazumljiv povez koji vas tera da se mučite kako bi otkrili o čemu se radi i na taj način malo istrošili vaš bes. Zanimljivo da uvek biraju reči oko kojih se jezik lomi dok ih izgovarate.  Što komplikovanije to bolje . Sa takvim rečima i pismeni postaju nepismeni.Ne mislim na sebe. Nikada nisam bila stručnjak za  gramatiku. Kad god sam mogla da uhvatim tutanj sa tih časova – hvatala sam.   

      U mladosti sam brzinom munje savladala šatrovački jezikBoza u odnosu na ove reči . Recimo OMBDUSMAN - krupna , rogobatna , nerazumljiva , komplikovana reč.  Jezik da polomite dok je izgovorite . Spelujem i dok kucam kako ne bih ispustila neko slovo. Mrzim je. Potom PORTPAROL , pa PR-menadžer, pa RISK-menadžer. Nikako, nikom da objasnim šta je specijalnost mog  sina – zato samo odgovorim da isključuje neke rizike ( prevodim po Vuku). Mislim da bi i Vuku to teško palo . Siroti Vuk se sigurno prevrće u grobu kad vidi šta mu rade sa jezikom koji je doveo do savršenstva. Ali ko šiša Vuka? – pregazilo ga vreme.

       I mene , bogami , sudeći po navedenom . Stručnjaci za pravopis kukaju  na nepismen narod , ali ne dižu frku oko tuđih  reči koje narod zbunjuje. Bitni su im znaci interpukcije.

       Mnogo sam listova u životu prevrnula  bez sitničarenja i  ulaženja u tanka crevca da li je baš svaki znak interpukcije na svom mestu. Bitna  je priča i suština napisanog , čini mi se. Posebno ono, čemu su nas nekada učili, a danas zaboravili - šta je pisac hteo da kaže .

        Navika iz mladosti , osta. Misao lovim , znake interpukcije ne registrujem. Štaviše , mislim da oni koji previše pažnje posvećuju njima, gube smisao za suštinu.

      Svaki čovek piše po osećaju u zavisnosti od brzine misli koje naviru. Znam po sebi. Zato neretko zaboravim na tačke , zapete, znake pitanja , uzvika , zagrade i etcr-a. Čak i velika slova ponekad ispustim, što je nedopustivo , ali mi niko ne reče  da zbog toga nije razumeo tekst.

 Ne trče  na gugl da bi saznali šta sam htela da kažem.

 

 #
RUKU NAZAD GOSPODINE
panicnadezda | 12 Jul, 2015 10:20

 

      Bar dan , dva ili pet. I zanemite bar na tren. Nekada ćutanje govori više od  reči . Nakon svega, imate puno pravo na to  . Učinite nešto za one u čije ime ste bili , tamo gde ste bili, i doživeli ono što ste doživeli . Nije to šamar samo Vama - već svima nama . Pamte oni šta ste pričali pre nego što ste postali to što jeste, pamtimo i mi , ali tamo niste otišli sami , već pod zastavom Srbije. Zato i Srbiji dugujete nešto- ne samo Vašim inostranim savetodavcima i mentorima koji su , kako čujem insistirali da odete . Znali su oni  šta će se dogoditi . Njima šamaranja srpskog  naroda nikad dosta . Kratkoročne i varljive su njihove pohvale . Samo predah do novog šamara koje će trajati sve dotle dok se ne kaže - dosta , ma koliko to dosta koštalo. Ionako veoma dugo sa nama ne planiraju ništa ozbiljno.

        Izgovorite jednom to. Bar privremeno i za promenu. U protivnom bićete marioneta koju će koristiti kao zabavu , a sa vama i ceo narod . Bolje biti gladan nego ponižen. Kažu da niko nikoga ne može poniziti kao što može on sam sebe , ali slika Srbije u begu, obigra svet , a ta slika nije lepa. Tužno . Premijer u begu od razjarene mase , a oni koji su morali nešto preduzeti ne učiniše ništa. Pustiše Vas niz vodu. Neoprostivo! To sve govori- bar nama sa strane.

      Ionako oni Vašu ispruženu ruku ne razumeju. Ne smatraju to uzvišenim činomverujte. Po njima je to znak slabosti i potvrda da su u pravu. Ako se slažete sa njima - uputite izvinjenje za sve ono što ste govorili , nekada davno , iz ovih ili onih razloga, ali u sopstveno ime. Nek narod ostane po strani.

      Danas duboko saosećam sa Vama iako se sa mnogim Vašim potezima ne slažem. Smem li reći  da ste se istrčali? Mnogo sam besna zato.....

       Moram!

       Poranili ste sa odlaskom. Niste Vi- Vili Brant sa velikom Nemačkom iza sebe.Vi ste , oprostite, samo premijer u svetskim razmerama mnogim nepoznate Srbije. Istrčali ste i sa neoročeno ispruženom rukom . Za njih očekivano , ali Vam ni to neće uzeti za plus . Mudrije bi bilo da ste bar na par dana uzeli-time out.

      Zato (možda nije kasno ) ruku nazad gospodine.

 

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13  Sledeći»