Kako da funkcionišete kad vam besana noć bane na vrata. Nemoćni da se suprotstavite, pustite da prespava kod vas , a vi zoru dočekate budni. Nije lako. Kad se prekine prvi san , drugi teško dolazi. Ako još ustanete , eto belaja. Ako progovorite , san je još dalje . Ni šaka  tableta za spavanje ne bi pomogla. Onda vas napušta želja za snom  i vi skačete iz kreveta. Ostavite noć da se baškari u vašim posteljama.

A vi ?...

Šta vi? – noć provedete pod okriljem noći, bilo  na terasi ili u nekom kutku gde se dum, dum i tutanj bizona iznad vas - manje čuje. Ustvari , nisu to pravi bizoni , što je svima jasno - ali vama se tako čini. To su oni novi klinci koji na stari način , ali sa novom muzikom ( škripom) uzvicima i vriskom , daleko od smarača ( roditelja ) - nešto slave. Znate za to. Bili ste nekad mladi, da ne kažemo – balavi, što bi u ovom slučaju bio pravi izraz.

Ali u vreme kada ste vi bili mladi takve žurke su se pravile tamo gde nije bilo - ne samo vaših - već ni drugih smarača. A i one koji su vam gunđali za sve i svašta, niste tako zvali. Danas je taj izraz odomaćen. Doduše , vi ga nikada niste usvojili. Jednostavno vam ne leži. Ali drugima leži. Čućete ga u kući, komšiluku , Parovima , Farmi  , Skupštini. Takoreći sveprisutan i tamo gde mu nije mesto. Recimo u Skupštini. Ali šta će ljudi , imaju i oni decu, a na deci ostaje svet. Treba toj deci pokazati da brinete o njima , ako nikako drugačije, onda bar koristeći izraze koje oni koriste. Najeftinije, a efektno. Umilite se mladima i furate dalje. Neko bi rekao smešno i nedolično, misleći na narodne tribune , kao da su izronili iz kupusišta , a ne  iz naroda, pa sve narodno koriste kao svoje.

Uostalom ….

… Nisu oni zaduženi za vaspitanje. Samo bi im još to falilo, pored iscrpljujućeg celodnevnog sedenja, nekad i dremanja u skupštinskim foteljama. Nije to lako -  ma šta ko mislio. Uvek isto - zamara. Niko da im postavi pitanje - kako " mučenici " izdržavaju ? Bilo bi lepo čuti njihov odgovor. No, briga novinare za njihove muke. Misle puni buđelari  rešavaju sve probleme. Što bi se reklo – malo sutra. Zbog takvog razmišljanja nam je i mladež takva . Zatrovana parama , psovkama , tučama , golotinjom i prostaklukom. Van onih koje im društvo nameće - nemaju uzore , a instiktima mladosti osećaju da ono što im se nudi nisu   - UZORI. Zato su dezorjentisani , ljuti i……..besni…..

Roditelji okupirani  presipanjem iz šupljeg u prazno - nemoćni. Profesori  u olinjalim odelima i pocepanim čarapama  -  takođe. Ne imponuju . Ni jedni ni drugi. Nema keša , a bez keša nema ništa .

Zato kad skupe malo keša, neočekivano i nenajavljeno, lakim koracima mladosti skoknu u stan iznad vaše glave da se malo provesele i u veselju utope svoj bes. Na muku vama. Žrtvovali bi vi jednu , možda i više noći, kako bi nadoknadili delić onoga što im pripada, da ih nije mnogo. A tamo gde je mnogo stvari se brzo otmu kontroli i svašta može da se desi. Recimo požar ili poplava . Znate iz iskustva . Išli ste vi na žurke. Neke i organizovali. Zato trpite malo , pa još još malo ,a kad noć odmakne, a intezitet skoči - nerado okrenete 192.

 Dođu. Malo popričaju , malo priprete i nastane muk. Za vas prekasno. U mozgu nastavlja  - dum , dum , dum. Širom otvorenih očiju dočekate jutro.

Otvorite ulazna  vrata, kad tamo zalepljen list hartije - format A4 . Ispisan od vrha do dna. Lepo i čitko. Zadivite se. Naslov -  vas dirne - osloviše vas, sa poštovane komšije. Sledeća rečenica  u kojoj policajce  , nazvaše kerovima ( što ste prvi put čuli )-  vas nasmeje , izvinjenje zbog narušavanja javnog reda i mira - izazva grižu savesti, poziv na razumevanje grešaka mladosti  koju ste i vi nekada imali vas taknu. Ponosni ste . Sjajna je mladež . Mislite nije sve izgubljeno. Ali , nažalost - završnica pokvari sve ……šteta. Da nije nje možda bi se vi njima izvinjavali . Ne može da se prepriča zato je u celosti prenosite – Drage komšije, sutra između 12h i 14h smo slobodni da nam popušite …..

U potpisu - vaši sunarodnici (originalno).

Stvarno šteta.