Danima ne miruje. Nemir joj unese termin od pet do osam. Više bi joj odgovarao onaj Dačićev od 24 - 5 . Lakše bi teklo. Zagine na nekoj svirci do ponoći , a onda osvežena, opuštena i punih baterija - krene na randes. Da ne govorimo ,koliko noć može biti  inspirativna. Ne bi morala da pravi koncept o čemu - pred svitanje - ćaskati sa premijerom. Samo  bi došlo. Šteta. Nosila se mišlju da zamoli premijera da promeni termin, ali je preduhitri izjavom na teveu da on u to vreme nema vremena. Dačić voli noć, što premijeru ne odgovara, ako baš nije neka vanredna situacija koja zahteva rad noću, kao ona u Savamali. Ionako u toj akciji on nema angažman. Angažuje druge da završe ono, što smeta budućnosti - ne njemu.

Udžerice  i straćare  - hajte molim vas! Zar to ruglo treba da ruži grad, koji iz dana u dan prima sve više turista.

Svakodnevno ih viđa u centru , doduše, većinom inostranu gerijatriju, ali ni gerijatrija sa takvim sećanjima ne treba da ide na onaj svet, kad krene tamo. Zar nije lepše da ponese sećanje na bajkovitu maketu i temelje koje za istu udariše i koja oslikava ono što će biti za slikanje - makar kad bilo. To što se napravi malo više frke – nema veze. Ionako je sve bilo bespravno, kako reče premijer.Ovi koji tvrde drugačije, kako je bilo legalnih objekata, kao i onih prijavljenih za legalizaciju, verovatno izmišljaju, samo da bi njemu sa dobrim namerama i vizijom budućnosti - napakostili.

 Ako je istina to što pričaju  -  gde su dokazi? Crno na belo - kako sud traži - ako ovde gde mi živimo, uopšte ima sudova . No, nešto sumnja u to. Na papiru i platnom spisku - da , ali na delu - bogami - ne . Zna po svom slučaju . Više i ne pamti kad je podnela zahtev za ispravljanje nepravde, ali godinama ništa. Kad pita za predmet, svaki put je šetaju. Prebačen je odgovaraju -  jednom tamo - drugi put onamo, samo da ne rizikuju. Sad više i ne zna gde je? Zato više ne zove. A i ne veruje im. Kako da veruje onima koji iz straha da ne presude po pravdi, ne presuđuju nikako. Pitaće premijera,  on sigurno zna. Kad ga sluša - a retko ga sluša - dobro sluša. Uvek se sa zavišću čudi -  kako na sva pitanja zna odgovor, a ne bi morao znati. Drugi ne znaju , a bave se time.

I to će morati da ga pita.Podrazumeva se - delikatno. Recimo , da li namerno bira te što bira, koji ništa ne znaju , dok njega ne pitaju? A , čini joj se, svi su takvi. Usto, mnogo ih je. Nemoguće da u toj gužvi bar jedan nema svoje Ja, koji bi u ime tog Ja - poturio svoju grbaču , a ne uvek premijerovu sa čijim se imenom ili funkcijom poštapaju. On im je alibi za svaku reč.

 Da li je moguće da ne vidi zamku?

 To vam je ono, u slučaju da nešto krene naopako, što se zna desiti neće, ali hipotetički posmatrano, ne sme zanemariti , sva bi krivica bila njegova. Rekli bi - besite njega  - mi  nismo krivi.

Nemoguće da je toliko naivan. A možda i jeste. Mora upamtiti, da ga, za njegovo dobro, i to upita – ako bude hteo da čuje.

Kad ozbiljnije razmisli svašta mora da pita. Zna. Krenuće sa pitanjem kad će joj vratiti ono što je njeno , a oni koriste kao da je njihovo? Izračunala je celih 1500 e , do sada. Nadovezala bi se na tekst u Blicu, koji joj diže temperaturu, u kome zavidni , možda i gladni  novinari, staviše na uvid narodu, kome i na miris obične pljeskavice u prolazu, pljušti voda na usta - koliko bifteka, ramsteka , zubataca, jastoga, kavijara i koječega još  ide u njihov restoran , o trošku onih koji za njih glasaju - kako bi samo izglasanima bilo dobro.

Zamolila bi ga da se sa svom gungulom ne lomata po kasarnama,  gde planira da ih vodi, kako bi uštedeo. Jeftinije , a i zdravije da spavaju u svojim krevetima , a umesto toga - zakine bifteke, ramsteke, jastoge, kavijare i ostalo – na kojima će mnogo više uštedeti, pošto bi predstava sa kasarnom trajala samo par dana , a krkanjac ( izvinjava se na izrazu- ne da joj se drugačije ) bez prestanka.

 Vidi se po njima.

No, ona se svađa , dok vreme izmiče. Neko joj reče da već hiljade njih čeka na audijenciju. Mora žuriti. Prvo napisati , napisano kovertirati, kovertirano odneti na poštu i isto poslati preporučenom pošiljkom sa povratnicom, kako bi znala da je stiglo na pravu adresu.Nema improvizacije.

U međuvremenu mora sastaviti spisak pitanja za premijera, kako bunovna ne bi nešto propustila.