Categories
My Links
Generalna

« NE DOBRA- NEGO-MNOGO, BRATE | MNOGO SE IZVINJAVAM »

PROĐOŠE-HVALA BOGU
panicnadezda | 28 Januar, 2015 14:15

      Odahnu i reče : Prođoše – hvala Bogu. Misli na praznike. Njen odnos prema njima je onima koji je znaju poznat. Od rane mladosti stvori otpor prema masovno nametnutom ludilu. Kao ono, kad sudija dune u pištaljku i fudbalska utakmica kreće.  Ali fudbaleri to rade za pare i to kako čuje lepe, da bi ih posle utakmice u slast troškarili. U slučaju praznika isto. Pištaljka  davno odabra datume za planetarno radovanje. Razlika je samo u tome što u ovom slučaju vi trošite pare , a potom kukate za njima.

      Da se razumemo,  ništa asocijalno nema u tome, još manje traumatično iz  detinjstva vezano za te datume, ako se izuzme opšti metež, gužva na svakom koraku i obaveza da i ti budeš deo toga, podrazumevajuće, radostan i veseo.  Ne ume to, smeje se isključivo kad joj je smešno, raduje se kad ima razloga za to, slavi dane koji su njoj važni. Ali....... u narodu kažu: Kako dočekaš Novu godinu, tek Božić, pa Srpsku (mnogo brate)- time će ti biti obeležena cela predstojeća. Hoće reći- ako si plakao i tugovao  tih dana  isto ćeš raditi cele nastupajuće godine. Ako si se radovao i veselio ...znate već…. vesela godina je pred vama.Ne veruje mnogo u to iako narodne izreke kao zbir dugogodišnjeg iskustva ne treba ignorisati. Zato ona, kad god može, čim  praznici zakucaju na vrata- beži kroz vrata.

     Tako i ovog puta. Društvo joj pravi ON. Doneše odluku da otputuju. Ako išta ima u onoj narodnoj izreci- neka im naredna godina bude obeležena bar putovanjima.Drugom se ne nadaju.

     Sve vezano za putovanje potraja. Gde ? kako ? Kada?

 Prvo gde? Ona bi pristala i na  Ritopek samo da zbriše od dreke, vike i petardi, ali ne sme da predloži , proglasiće je ludom- zna ga . Predloži  Zlatibor koji mu lekari preporučuju. Da bi ga navukla poče da sladi. Krenu sa onim da isušuju jezero pošto zna njegov muzički ukus pa ne spominje Čolića. Nije da ga ne ceni , ali više voli neke druge glasove.  ON neće da čuje. Pita je, zna li i jednu drugu destinaciju na svetu ( čuš svetu) pored tog Zlatibora, uz opasku da mu je muka više od njega kad svaku travku  zna. Hoće nešto novije i uzbudljivije.

Zna mnoge- ona će, ali kako reče Njegoš –„mala rukah malena i snaga“-misleći na pare.

Šta me, bre, briga za pare , odvažno će ON. Hoću u Evropu.

E V R O P U – zapanji se. U momentu joj sinu . Da bi proverila ,  PUNA NADE- upita,?  Imaš tajni pretinac?

Kakav bre pretinac ? – ON će- zapanjeno………

Znaš……. onaj gde pametni ljudi drže  štek, sa evrima , funtama ili švajcarcima. Ne misliš valjda da mislim na dinare.Oni ni kod kuće ne vrede ništa . Sumnjam da ih u Evropi uopšte ima na kursnim listama.

Ne zanosi se . Nikakav tajni pretinac ja nemam, ali zato imamo čekove, kartice, mogućnost odloženog plaćanja, a ono što se primi pred odlazak  da im se nađe za tamo.

Šteta, reče ona, taman je sebe zamislila na Sejšelima ili nekoj drugoj egzotičnoj destinaciji .

 Ma nemoj, gospođa sebe, ni manje ni više, videla  na Sejšelima .  …. Upita je da li je normalna? – zna li uopšte, koliko košta samo avion do tamo?......  Ne zna, reče ,ali šta je to za one koji imaju pretinac, jedan ili više njih. Čula je da većina muškaraca ima skriveni keš kad zatreba, pa je pomislila da se i kod njega može desiti čudo.......ali na žalost , čuda kod njega nema. Trebalo je da zna…….

Tače ga u sujetu. Jel tako. E , pa vidiš, čudo će biti ovde- gde smo.Ne mrdam.Tačka.

 Prepade je. Poče da se izvinjava i moli…. …. Reče da se  šalila . Kakvi crni Sejšeli? “ Ni u bunilu ne bi otišla tamo čak i da joj drugi plate”. Tamo sunce peče nenormalno, a ona ne sme na sunce. A , i ko sve ne ide tamo ? Sami skorojevići  i  kriminogeni faktori. Nije to društvo za njih….itd. itd.

Ne pali…. Menja taktiku.

 Kreće sa  laskanjem. Zna da su muškarci ko deca- padaju na to. Kaza mu da pamti sva putovanja u njegovoj organizaciji i da mu odaje priznanje da niko to ne ume bolje od njega.  Uvek je bilo odlično i uvek je znao da od  goreg  izabere najbolje. Ono goreg  izusti sebi u bradu . Na sreću ON ne ču ,pa mu se malo brk podiže na gore. Srećna, ko navijena poče da priča- samo lepo- što stoji i što ne stoji. Koga briga?Bitan je cilj.

Upali.

 Odobrovoljen-baci se na posao. Vrti telefone, obilazi agencije, doprema prospekte. Pikirao Lisabon. Zna ona zašto. U drugim evropskim prestonicama je bio, ali u Lisabonu ne. Treba zaokružiti krug.

Sabira , oduzima , namiče- uzalud, ne uklapa se.

Pređe na Budimpeštu. Više puta su bili tamo, ali nema veze. Vraga- sve zauzeto.

Elem … na kraju dobi specijalnu ponudu za Segedin. Njoj to izgleda kao Surčin, ali - pristaje. Bolje išta nego ništa.

Prevoz sa ” Tera Travelom”, zovu ga- od vrata do vrata-. Divota.

Potrpaše nešto prnjica i krenuše u Evropu . Čini se da ni sendviče nisu pojeli do kraja, vozač najavi carinu. Pita ima li ko cigareta u prtljagu. . . . .Samo dva boksa, jedan za mene, drugi za njega- odgovara ona… E , pa taj jedan za vas , drugi za njega- u EU mnogo koštaju. Kako, molim….Nemate šta da molite… od pre dva meseca Mađari svaku kutiju cigareta carine sa 90 evra, pa vi odlučite. Ne poznaje ona više Evropu, mada stvarno Segedin nikad ne bi računala u to, pa ipak brže bolje boks cigareta rasturi da joj putovanje ne presedne. ON - svoj boks ne dira.Zna ona zašto . Kad prođu, kao što su prošli, da bi mogao pričati, kao što već priča , kako se eto ona uplašila od Mađarskih carinika, a on mrtav ladan.

Hladni Mađarski carinici  baciše prezriv pogled na prtljag onih kojima su nekad zavideli i sa gadljivošću pokazaše šakom da prođu. Bez reči i osmeha dobrodošlice.

Mislila je da je EU daleko od njih , a ne što kažu, pljuneš i tu si. Volela bi da je dalje i da ostane daleko, ali ne vredi, svi hoće tamo ko da ih u njoj čekaju evri na tanjiru pa ih još mole da uzmu što više . Putnici komentarišu auto put. Učestvuje i ON. Dive se trakama u jednom i drugom pravcu. Po tri – kažu. Šanse za sudar minimalne, a ne kao kod nas svaki dan pogibeljan. Ona stdljivo pita- mogu li se kod nas napraviti trake ali bez udruživanja. Nikako – odgovaraju. Za trake trebaju pare, a pare su u EU.

 Do vraga - nisu samo pare- kako kažete ,tamo su i degenerisani sudovi sa degenerisanim poimanjem pravde, tamo  je i GMO, pa tamo je ropski rad , pa lica bez osmeha, pa porodice bez ljubavi i nežnosti jer od posla nemaju kad da je podele, pa tamo su one odvratne štancovane jabuke, kruške, paprike, paradajz, što prodiru i kod nas. Živi otrov. Sve iste . Gade mi se, reče ljutito i isključi se .

Stigoše pred hotel. Sav u staklu. Ne voli, ali nema kud.Na recepciji ih informišu. Imate Wellness i Spa centar . Znaju oni to, ali se prave da im je novo. Izvadiše cigarete da u ime toga bar po jednu zapale, ali recepcionarka skoči ko oparena.Bez reči pokaza vrata. Shvatiše- pušenja nema.

Soba prostrana, udobna, sva u belom. Grejanje na karticu – priznaje savršeno. ON  joj objašnjava da je to grejanje na gas , a ne ono kao kod nas. Negde struja, negde radijatori ,negde drva , negde ugalj, a negde smrzavanje. Tamo su ,reče i beskućnici u toplom. Zaključi da je tako u sređenim zemljama.

Gde ćeš pušiti u sređenoj državi?

Zna se, u sobi-odgovora ON.

Neće moći, ukoliko ne želiš da te vitlaju po hotelu …… Kako to misliš?...... Lako, soba je sva u senzorima koji  reaguju na dim , ali ne brini se. Imam ja lek za to. Jes (on)…….apsolutno jes i to vrlo jednostavno. Obmotaš senzor najlon kesom , pričvrstiš gumicom i pušiš do mile volje . Naučili je mladi. Dodade da neće dozvoliti sređenoj državi da joj uzimaju  pare koje nema , a uskraćuje zadovoljstvo koje ima. Doskočiće im ona.

I jeste.

Segedin. Sve, samo ne palanka i švercerska Meka, kako je mislila. Umivene i doterane zgrade, kako u užem- tako i širem centru. Uredne ulica. Besprekoran prevoz. Pešaci zakon. Pre nego što zakoračite vozači staju. Za nju, naviklu da tutanji na prelazima kako je neko besan ne bi spljeskao uza zid – zbunjujuće. Hita i tu, za svaki slučaj. Njemu ne promiče. “Šta ti je, šta jurcaš ko luda “Ovo je sređena država. UH-UH-UH. Muka joj je. Nije za uključivanje u EU- pa traži mane.Ubrzo dođe i do njih.

Svratiše u radnju da nešto pazare. Prodavci mrgodni  , ni poslovične ljubaznosti nema .Govore samo svoj jezik – čini mi se gori nego kineski. Drže se amaneta Marije Terezije iz vremena carstva-šta  li drugo.Platiše  ono što kupiše. Čekaju. Trgovci ih gledaju u čudu. Raširenih ruku pokazuju na red koji se formirao  iza njih. Samo što ne kažu brišite. ON im nekako objasni da čekaju kesu. Trljaju prste. Shvatiše. Moraju platiti.

 Au , reče ona , ala su ovi propali kad ni običnu kesicu ne daju džabe. U Maksiju za svaki artikal po jednu. To ti je brale prava Evropa. Ovo se zove bruka.

Normalno, probaše  Wellness i spa centar, ali na trku i juriš. Od ranog jutra sve puno.Neki oblikuju mišiće, drugi voze bicikle, treći na nekim spravama koje i ne zna čemu koriste. Đakuzi stalno pod opsadom. Ukrcaše se jednom. Ona se malo izbaškari, ali njega ne može izvući.Ležao bi od jutra do sutra . Kaže toliko mu prija.Ne čudi se ona – zna da su ležanje i voda ,njegova nasušna potreba.

Obiđoše i Akva park- neki pričaju jedan od najvećih u Evropi. Jes veliki –nema šta. Bazen do bazena, a voda ni do struka. Šansa da se utopite minimalna . Znaju Mađari šta rade. Za plitke bazene im nisu potrebni spasioci.Velika ušteda za onoliki broj.Oduševi je samo otvoreni bazen. Na minus tri , vi u vodi napolju.Telo u toplom , glava na vazduhu da se provetri.Lepo-prija,ali kratko. Ipak........

 Sve je ovo osmišljeno da se uzmu pare, za malo baškarenja-reče mu. ON je proglasi ljubomornom i neobjektivnom.Usprotivi se- čuješ li ti neki drugi jezik pored srpskog ovde? Pa šta ….. Kako, pa šta – Čula je da u Požarevcu ima neki ,doduše malo manji akva park. Zamisli samo da se ovaj narod  uputi tamo i plati koliko ovde plaćaju- ceo Požarevac bi se pretvorio u bazene pa bi svet dolazio kod nas, a ne mi kod njih.Nikad Srbi da se dozovu pameti.

Dođe i 31decembar. Ništa se ne događa.Nema sveta po ulicama, koji kao kod nas, jurca tamo – vamo. Okitili malo centar, ali u centru ništa.Nikakvih objava izuzimajući hotelsku najavu da će za potpune neznance organizovati proslavu. Ne hvala- rekoše mumificiranom osoblju.Oni će na trg-ako tamo išta ima , ali ne liči da će biti.

 Oko ponoći krenuše. Na trgu dvesta ljudi,ako je i toliko. Svi bulje u gradski sat. Bulje i oni –misle čeka se ponoć.Poklopiše se kazaljke, Tada nenajavljeno iz zemlje suknu vatra da joj se zamuti  u glavi, a srce poče preskakati od straha.Zausti da kaže bežmo, kad on poče da škljoca mobilnim. Tek tada ukapira da je početna vatra ustvari bila okidač za vatromet kakav u životu nije videla. Lep mora priznati,a i dugo je trajao.

U povratku sumiraju utiske. On bi o vatrometu, ona o narodu. Čuješ li ti ikakvu muziku bilo gde? –pita ga. Vidiš li ti i jedno nasmejano lice, lepu devojku ili momka. Ni jedna petarda ne puče, ni jedna flaša se ne razbi, niko ne zapeva, o igri da ne govorimo. Oni to verovatno i ne znaju.Očito znaju samo za rad,red i disciplinu……..

 Šta hoćeš ti? Petarde ,od kojih si pobegla, viku koja te iritira ,dreku , ciku i orgijanje celu noć. Kao što vidiš članice Evropske Unije civilizovano slave.

Kako da ne- nemaju oni pojma šta je slavlje.Menjali bi se oni sutra sa nama samo da mogu.Ubila ih je Evropa- ako su ikada i bili živi-zato ne mislim da treba trčati tamo. Nadam se da će se rasturiti pre nego što mi dođemo na red.Srbi su ipak Srbi. Lep narod koji ume sve samo mu treba malo potpore. Zato treba raditi na tome , a ne na mešanju sa onima koji im nisu ni do kolena.

 

 

 #
Add Comment
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me