Categories
My Links
Generalna

« ČEKA GLAS | GRADITELJKA 2 »

OD GLASA - NI GLAS
panicnadezda | 18 Februar, 2016 20:16

 

Neverovatno. Zaputi se čovek u dalek svet u vreme kad nizašta nije vreme. Koliko plaše sa svih strana, prosto iz kuće da ne izlaziš . O dalekim putovnjima da ne govori .Terorizam, komarci, Zika virusi , epidemije, pandemije  i koješta još sa čime svakodnevno mašu. Zna ona da ni đavo nije crn kao što se čini i da je većina onoga što se priča smišljeno kako bi narod  skrenuo misli sa svega i svačega. A svega i svačega – hvala bogu - preko glave. Ostalo je pride. Ali, ipak.....ne daj ti Bože, da se ono što se događa jednom u hiljadu, desi baš tebi.

Zato čeka glas. Od glasa ništa. Preslišava se. Sve je uradila kako priliči i kako običaji nalažu. Ustala u tri , ispratila, bezbroj puta poželela srećan put i lep provod. Kantu vode sipala za njim , slavinu sa hladnom vodom pustila da teče sve dok nije zamakao ( po narodnom verovanju - dobro za zdravlje ) onda se vratila u krevet da nadoknadi oteti san. Nema sebi šta da prebaci .Doduše, pade joj na pamet, da mu je rekla da se ne vraća kući - ako mu se nešto desi, dosta je bilo, više ne želi ni sebi da pomaže - no, brže- bolje  to smetnu s uma. Prođe ceo dan . I noć ostavi za sobom. Od njega  ni glasa.


  Šalje  poruku  preko vajbera ... ništa... kao da nije ni poslala. Šalje drugu , kratku  koja se debelo plaća.....samo - gde si !?.... na ručku .... odgovara ON. Ma nemoj , r u č a š – zapanjeno će.... a  kući se nisi javio….. Kako nisam ?.... Nisu stigle poruke koje sam slao?  Govori u množini , ne čeka samo ona. Nisu , jer da jesu , ne bi ona zadirala u roming i rizikovala račun koji će biti ko zna koliki i koji će ON morati da plati ,ali ne iz zajedničkog budžeta .

Reče mu da tamo gde se samo troši, smisli način da nešto i zaradi, po cenu da prodaje sebe, ako se tu ima šta prodati. Misleći da se šali, kroz smeh odgovara da su veze jako loše, ali da je ON dobro i da ništa ne brinu.

  Laknu joj – Bermudski trougao zaobiđen , let protekao kako je protekao , a ako može da jede ( među nama rečeno, retko kad ne može ) znači da je dobro. Često govori: dok god dobro jedeš i dobro i s…š ne brini. ON  jede  - dobro je. No tek je prvi dan. Čeka ga još petnaest.

 

Potom danima - muk. Prijatelj šalje poruku da su svi dobro , ON najbolje. Sumnjivo joj. Vršnjaci , ali niko nije preživeo ono što se njemu dva puta zaredom desilo. Ako je njemu najbolje zar ne bi ON  slao poruke , a ne drug , kome baš i nisu sve koze na broju – zakačio dijareju. Nešto tu zaudara. Svašta joj se mota po glavi .... gnjavi sina. Sin nestrpljivo – ne tripuj , ON uživa , pobego iz ovog sivila pa mu lepo .... zna po sebi .... kaza.

  Ali ON nije ti, kao što njegove godine nisu tvoje - govori ona....Gluv za godine u kojima nije bio – ne razume - istrajava - ne brini .... super je ON.  Ipak nakon par dana ćutanja jedno jutro se i sinu omače – vidiš li ti… ON - kao da mi ne postojimo. Ne brini sine, setiće se ON nas kad se bude vratio, nema gde drugo , a ni kome.

 

Prođoše dani. Vreme za povratak. Ne znaju - kad . Računaju … utorak , sreda , četvrtak - najkasnije .. ako dobro računaju. Tako i bi. Javlja se sa aerodroma. Za pola sata je kod kuće. Moli je da bude tu – nije poneo ključeve  od stana. Misli da vrati loptu, pa da ON malo čeka, kao što su oni čekali glas od njega . Ali ne uradi to . Sažali se. Ko veli umoran je, feleričan , možda i razočaran. Smlatio pare , a ne zna zašto. Strepi od njene reakcije . Ionako je to putovanje smatrala suludim. Ne bi je iznenadilo da je razočaran .

Zna neke koji su o Kubi pričali kao zemlji mraka u koju ne bi ponovo išli, a šepurili se po luksuznim hotelima što sa njim , odnosno njima, nije slučaj.Takođe , zna, da su njihovi aršini dijametralno suprotni njegovim , ali, ipak, …… nikad se ne zna.

Konačno stiže….

Preplanuo , preporođen , nasmejan i vedar.

 Za neverovati.

  Pančito na usluzi, linda mućaća – reče….. Mani ti meni linda mućaća , no polaži račune . Pretpostavlja da mu je to novi nadimak pa ga brzo prihvata. U životu su ga pratili razni. U mladosti je bio Sandokan, potom neki doktor kome je zaboravila ime, onda neki treći u zavisnosti od toga da li je puštao bradu ili ne. Svaki nadimak mu je stajao kao i najnoviji. Po prirodi sluhista, brzo usvaja nove izraze i restlove drugih jezika što kratkoročno izdašno koristi. Unapred zna da će mu svaka priča biti začinjena sa nekom španskom rečju.

Nije se ni ljudski umio kreće ko navijen…….. Ako postoji raj ,onda je ON bio u njemu. Hoće nazad , ovoga puta sa njom i ako je moguće zauvek. Mogao bi, reče, tamo da umre , ne bi zažalio..... Zamisli , kaže:

 

Ceo dan u papučama i šorcu. Nema zime , za TA peći nikad nisu čuli, a i šta će im kada ih greje sunce. Oldtajmeri sa japanskim motorima na svakom koraku.Takva tri su ih dočekala na aerodromu. Šibaju ko ludi , a svi pretrčavaju ulice. Ne jure semafore ko mi. Policajci ih gledaju , ali ne reaguju. Kod nas kad pređeš ulicu gledaš kad će iz stuba iskočiti policajac da te odere što si prešao van pešačkog prelaza, ko ono par puta njega.

Beli čovek je zaštićen ko beli medved. Ako ideš sa Kubancem legitimišu njega ,tebe ne diraju. Nije pravedno, ali prija. Jednom rečju partizanština. Pušiš gde hoćeš, prelaziš ulicu gde hoćeš, frljneš pikavac gde hoćeš  i radiš šta  hoćeš.

Milina živa.

 

Havana – velegrad. Veća od Beograda. Za one sa kulturološkim potrebama ima šta da se vidi i koješta nauči. Svaka ulica priča za sebe. Kombinacija velelepnih zdanja , vrhunskih hotela , starih kuća , propalih fasada i drvenog makadama. Sa svih strana okružena morem. U nekim krajevima povremeno nema vode , ali uz takvu atmosferu ne smeta.

Kubanci nigde ne žure. Sve što rade, natenane rade, ko da je večnost pred njima. Ukapiraš  formulu za dugovečnost. Glasi - ne juri .  Dokaz za to je klub 125 godišnjaka. Da ne veruješ......

  Maše mu rukom da udahne vazduh i malo  uspori....ne vredi..

Nastavlja: Petnaest dana nije video namrgođenog Kubanca , a teško žive. Dovijaju se kako znaju i umeju  Prosečna zarada im je 60 pezosa što je manje od 60 evra. Nemaju čokolade, nemaju farmerke ,ma koješta nemaju.  Ali , za razliku od nas  svi vedri i nasmejani. Zadovoljni onim što imaju . Valjda ne znaju za bolje. Na svakom ćošku muzika i salsa . Svi igraju -  mladi , stari, mršavi, debeli , domaćini i stranci .

Lep narod. Nasmejan narod . Veseo narod. Ljubazan narod .Predusretljiv narod.

  Gledaju televiziju, igraju bejzbol,  preko dana  cepaju domine na ulici ili lupaju u tuk- tuk. Svakodnevno organizuju priredbe za decu. Brinu o njima.

Ne znaju šta je demokratija , a i bolje, kad im ona stigne odoše u  klinac. Stigla je kod nas pa ne znamo gde nam je d..e , a gde glava. Šta će im to? Vreme stalo u šezdesetim. Tu i tamo neka brendirana prodavnica , ali bez obzira na to još najmanje dvadeset godina Ameri neće tamo, izuzimajući kao  turisti. Voleo bi da bude tako. Gde god ti šupljoglavci stignu naprave s..nje.


  Usput prepriča razgovor sa jednim. Iznervirao ga. Jedini kome je to uspelo. Slučajno za istim stolom . Odakle je - pita ga Amerikanac za koga će se ispostaviti da je Kanađanin. Odgovara  da je iz Srbije. A.. Čehoslovakija . No Čehoslovakija – Serbia, Đoković - napinje se. Aaaa Bulgarija - setio se. No Bulgarija  - SERBIJA podvikne ON . Onaj digne ruku i pobedonosno lupi -  Afrika. Puče mu film pa upita odakle je on. Ovaj mu pun sebe prepotentno odgovora – iz Kanade.

Sa rukom na čelu kobajagi se priseća - Aaaaaaaaaa  Kanada , gde  beše  Kanada? Zaprepašćeni Kanađanin zinu , iskolači oči u neverici da neko ne zna gde je njegova velika zemlja, ali ga ON nije mogao gledati, pa ode. Žao mu samo što ga nije slikao. Imalo bi šta da se vidi na tom blentavom licu-reče.

Dobro , a Kubanke, pita ga ona.

  Lepe žene , nema šta i coknu ustima. Znam da su lepe, no jesi li se malo ovajdio? Ko… ja! – svašta.... Ma joooooooooook….

 

 

 

 

 

 #
Add Comment
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me