Mesecima unazad - svako jutro - on šizi.

  Šizi i ona , ali od njega.

  Počinju u sedam.

Na prvi udar čekića, bušilica, testera, iritantni zvuk metala, škripu i struganje….skače iz kreveta ko da ga je guja ujela , nezavisno od toga kad je legao, a nikada to nije rano. Naprotiv . Smatra da je vreme  provedeno u krevetu izgubljeno. Uzalud ga mole da legne ranije , kako mu rano ne bi bilo prerano. Ne vredi . Brani se činjenicom da preko dana ne može ništa uraditi od zaglušujuće buke iz komšiluka pa zato troši noćne sate , narušavajući sebi zdravlje i uobičajeni životni ritam. Dakle,oni u sedam počinju sa radom , a on u sedam skače . Dogurao je do toga  da im štopuje vreme. Tačno zna kad su počeli - juče su zakasnili deset minuta , prekjuče na vreme , danas u sedam i pet i tako svakodnevno.Preskače uobičajen jutarnji ritam-umivanje ,brijanje i etc.Neupristojen u pižami sa nakostrešenom kosom od besa, kreće ljutito , ljut i na ukućane što se mire sa onim što ne mogu promeniti.

 " Ovi, časti mi - nisu normalni. Pošizit ću od njih. Jesi li primetila da samo u ranu zoru toliko lupaju? Najveću buku prave od 7h – 9h. I mrtve bi probudili da je groblje bliže. Potom se malo primire , prave pauzu za doručak - šta li? , a onda testerišu do kasnih večernjih sati , ali ne tako bučno kao ujutru, a ništa ne odmiče. Namerno - kad ti  kažem.(Hoće reći, da su se urotili protiv njega koji je navikao na mir i tišinu pa sad sve čine kako bi ga u cik zore izbacili iz kreveta). „Ogolili onu metalnu skalameriju koja kao avet zvrnda u centru grada.To će se i završiti na tom skeletu, kad ti ja kažem - tek da plaše ljude. Nikada oni to neće završiti. Napisali rok- mart mesec. Kako - da ne? Možda će biti u martu, ali ko zna koje godine.(Hoće reći one, kad zahvaljujući njima, njega više ne bude bilo). Nema šanse.Ovo ti je rad koji je  sam sebi cilj . Rezultata nema. Još da prave nešto od čega narod ima koristi – recimo, tržni centar ( obožava ih )- ma ne . Ko šiša narod. Prave hotel ko da ih ima malo, kao da su oni koje imamo prebukirani  ili kao da se  sprema invazija na Beograd pa da im pokažu smeštajne kapacitete kad nemaju šta drugo. Na svakom koraku načičkali hotele koji zvrndaju prazni. Fali im samo još jedan, koji njemu zagorčava život.“ Itd.itd.

      Ma daj - kaže ona. Ne mislim da to rade - oni -već on. ... Koji bre on?... Pa znaš, onaj koji nije krao bogu dane, već stvorio imetak, pa sad hoće da ga oplodi kako bi porodici obezbedio sigurnu budućnost.....i... ne završi.

        Ti to nešto na moj račun, je li ?....Ljutito sasu :Malo ti ovoliki stan , na ovakvom mestu , sa ovakvom infrastrukturom. Pljuneš  i  sve ti je tu. Žao ti što nisam krao , što mi nisu pravili sačekuše, što me nisu ucenjivali  i provlačili kroz prljave novine. To bi ti se dopalo je li ? Vidiš li kako koknuše Beka  koji po tebi nije krao dane. ..... Ma šalim se čoveče –reče ona ,mada od viška ne boli glava ( promrmlja sebi u bradu). Da bi amortizovala bes, omače joj se, pa mu predloži šetnju u rano jutro dok radnicima malo ne splasne elan. Za čudo prihvati , valjda zbog viška adrenalina.

       Krenuše. Maršrutu bira ON.... Snima i referiše. Šta sam ti rekao?- hostel , hotel ,hostel , hotel , i   o v d e   hostel –neverovatno!   Reci sad nešto….  Stvarno , začudi se ona. Pojma nije imala da niču i gde ih ne bi očekivala, mada to i nije sfera njenog interesovanja. Takve stvari retko zapaža . Zato je ON  tu .Ništa mu ne promiče.Svaku promenu u centru grada registruje. Kad ga upita kako mu to polazi za rukom?... odgovara – ja sam rođeni Beograđanin i veliko šnjofalo..... Ma nemoj –ona će-

Jeli to isti onaj Beograđanin koji  ne prati vremensku prognozu pošto bolje zna kako će vreme biti u njegovom gradu od onih kojima je to posao?... Isti onaj koji uprti kišobran , obuče gunjaš  da se ne bi smrzao kad krene oluja….isti onaj koji usput poseje kišobran jer nije bilo potrebe da ga širi…..isti onaj koji zbog gunjaša mokar do gole kože dođe kući i potom se prehladi - pa proklinje nebo što ga je izneverilo.

      Ti to nešto na moj račun?…… Ma jok – kaže ona , ali ako ti je odnekud poznato  , šta da se radi….. Duhovito – ON će , sa ironijom u glasu…. Pre bih rekla tužno, ali mani to.        

  Hajmo kući - za razliku od tebe čeka me million  obaveza.

      Vraćaju se , ali kobno gradilište zaobići ne mogu.Ispred gradilišta čovek – deluje upućeno. Priđe mu ona i pita…. Recite mi molim vas kad će ovaj zemljotres prestati. …     Kakav zemljotres gospođo ? zblanuto pita čovek….. Vi možda ne znate , ali svaki put kad  bušite time čime bušite mi mislimo da je zemljotres koliko nam se trese zgrada pa krenemo da sklanjamo važne stvari i razmišljamo gde da se sakrijemo. Doduše, sad smo malo oguglali pa se plašim  da pravi zemljotres nećemo prepoznati-što ne bi bilo dobro.

Žao mi je gospođo,ali mi imamo rok….moramo da radimo…. Bravo!-upravo me taj rok zanima. Hoće li biti gotovo u martu kao što ste napisali…. Pa, znate - kad bi radili bez prestanka 24 časa  nema šanse da se završi u martu…. Ona reče - pošteno ,nema šta , ON jedva dočeka – IDIOTI  nikad oni to neće završiti kao što sam ti rekao.

 P.s dok ovo kucam zove me da mi kaže – evo opet lupaju- čuješ li ih. Navede i alatku sa kojom to čine. Naučio razliku.Opterećen čovek nema šta.