Ko god od bližnjih kreće na put - ide i ona. Podrazumeva se, ako su egzotične i daleke destinacije u pitanju. Bliže je videla i sama. Voli ritual koji prati putovanja. Manje onaj koji prethodi - kao što je dogovaranje, planiranje, upoznavanje , pakovanje , a mnogo više onaj koji usledi nakon povratka.  Ali ne podnosi međuprostor prezasićen brigom i maltretiranjem do tamo.  Jednim avionom ideš do prve destinacije , onda čekaš i čekaš ( a čekanje traje ko gladna godina) dok ne stigne drugi koji te nosi  tamo gde si krenuo. Prazan prostor popunjavaš šetkanjem po aerodrmskim halama ili dremanjem  na neudobnim stolicama. I da ima para za nju, ne bi išla, pa da je tuku. Šta će joj to ? Sati su u pitanju , a njoj  i minuti čekanja bilo gde ili bilo zašto - teško padaju. Razlog što ni kod lekara ne ide.  Na pitanje , koje se tu i tamo postavi,  kada je poslednji put kontrolisala zdravlje, odgovori da ne pamti. I stvarno je tako. Ništa ne zna, što drugi znaju. Ni kakva joj je krvna slika, niti da li nešto niče što ne bi volela da nikne. Pošteno rečeno i kad nikne neće da zna da je niklo. Ne zato što se plaši. Taman posla . Jednostavno je shvatila ( što bi lekare šokiralo, da čuju ) da kada kucne čas, ideš tamo gde moraš otići – bilo zbog toga što je niklo ili zbog nečeg što je crklo. Kao kod bojlera, dok rade grejači i termostat, tople vode ima. Kad procuri kazan, mora se menjati - drugim. Ne zna da li je adekvatan primer, ali to je najnovija vest iz njene kuće .

Nema tople vode. Panika . Zovi majstora – kažu ! Ustvari Darka, zahvaljujući kome, u njihovoj kući, sve što radi na struju - uvek radi. Ne može da ih ubedi ,  da ne treba trčati ( još po mraku ) kad se poslovi ne započinju, već uveliko završavaju. Kaže im da je Darko redak kum , ali ne uvek na dugme, da mora da spava noću - kako bi radio po danu.Istakne posebno da je struja, sa kojom ona ima neprijatna iskustva, osetljiva stvar u koju ne treba čačkati po mraku, ako baš ne moraš .

Uzalud.

Neće da čuju. Podseti ih da su se i kraljevi kupali toplom vodom iz lonca pa mogu i oni. Izbečiše se. Preporučiše njoj taj način kupanja. Rekoše - da je možda lonac za nju dovoljan , ali ne i za njih. Onda im ona predloži da se plaknu hladnom vodom kao što to čine ( čini joj se ) oni sa Kavkaza , a verovatno i Eskimi  koji se i zimi i leti kupaju hladnom vodom ili snegom, pa žive da sve nadžive . Htela je reći - koliko je to zdravo. Tek to ih šoknu. Probaj – rekoše uglas. Znajući efikasnost primera, kao vaspitnog sredstva, čak i za one koje je prekasno vaspitavati - probala je.

 Epilog – cvokot do zore. No, da ne tupi o bojleru koji podiže temperaturu u kući - stvar su završili na svoj način.Cimnuli Darka , Darko cimnuo bojler , oni se okupali toplom vodom, a ona završila u krevetu.

Što se vražjeg čekanja tiče o čemu je pričala dok je misao nije odvela na drugu stranu- ima nekog felera kod nje. Niko joj nije rekao, sama je zaključila. Recimo, dok joj je karton bio kod kuma nije morala da čeka na preglede.Dovoljno je bilo da okrene broj i kaže - stižem. Ali nije to radila. Naprotiv , čekala je. Sada kad mora da čeka, ona beži. Izgleda da je štos u onom morati.Očigledan otpor prema moranju , ako baš ne mora. Zato kad se o njoj radi ništa ne mora. Za druge je već drugačije.

Znači kad bližnji putuju- ide i ona. Ne kao oni, naravno. Ali sve prati od početka do kraja. Prvo se upozna sa destinacijom , pregleda mapu i položaj na zemljinoj kugli. Proučava da li je to gde se putuje u centru ili na obodima velike lopte. Centar joj deluje sigurnije, u ova nesigurna vremena, kad priroda uzvraća udarce koje je ona vekovima dobijala. Nekako joj se čini da se na obodima ubrzano obrušava i da su ti krajevi tektonski nestabilniji . Zato se skamenila kad joj je sin, ne hajući za njene strepnje, saopštio da ide u Japan.Kakav , bre , Japan? Zna li on gde je to ? Ima li kod njega mozga ili hoće da ona ostane bez svoga ?........

Tamo se sve trese, puca , samo što ih voda nije poklopila. Na onih par ostrvaca se nastanilo tušta i tma njih . Fale im samo turisti da povećaju težinu kako bi što pre potonuli. Onda ukuca Tokio i vidi nesagledivu gužvu na ulicama , solitere do neba, čini joj se ništa lepo. Zvoca , ubeđuje, ali ništa ne postiže.Među nama rečeno, žao  joj taj vredan narod , ali mu to ne priznaje.

 Uplatio je –reče....Mora da vidi tehnološko čudo i džina na staklenim nogama, kako zovu Japan. Hoće na kratko  da zaviri u njihovu tradiciju i običaje o kojima je čitao i  gledao na filmskom platnu.Da je poduči i prekine zvocanje - kaže joj da oni nikada ne otrgnu cvet, kao što ona to radi, već se sagnu da ga omirišu. Vidi ona nema nade da se predomisli, tim pre što ga otac podržava.

ODE....

U mislima i ona sa njim.Ko veli tako će ga sačuvati. Prati vesti ,vremensku prognozu, izveštaje o zemljotresima i cunamijima. Na svaki pomen jednog ili drugog, bilo gde da se desi, ona poskakuje.

 Iscrpljena je . Jedva čeka da se vrati. Konačno stiže. Hvala bogu u komadu je. Osvežen, nudi da natenane prepriča sve što je tamo video i doživeo, kao što to uvek radi. Moli ga da odloži za drugi dan

Začuđen pita: – zašto ne sad?

Odgovara mu da je umorna od putovanja na kome je bila zajedno sa njim iako on to ne zna , ali da ne brine  pošto to ubuduće neće više raditi - čak ni u mislima. 

P . S. Reče tako, a zna da će uvek ići sa njim gde god bude išao.