Ako ste očekivali da je to Istanbul, prevarili ste se. Istanbul sa 14.500 mil . stanovnika ima šta da ponudi. Videćete Aja Sofiju -bastion burne prošlosti, videćete Plavu džamiju sa šest minareta , videćete Topkapi palatu i nemerljivo blago u njoj . Videćete džamiju Sulejmana veličanstvenog i grob njegovog neimara Sinana. Svašta ćete videti. Dopalo mi se , a zar bih smela da kažem nešto drugo , rizikujuci da se  zamerim poznavaocima i poštovaocima ljudskog neimarstva i prilepim sebi etiketu neznalice. Ali , stvarno mi se dopala priča iz drevne prošlosti koja prati svaku od ovih građevina.

        Dopalo mi se,  ali me nije fasciniralo. Fascinirao me Arheološki muzej ,  detalji sa Vavilonskih vrata , skulpture Posejdona i drugih mitskih licnosti , mozaik sa likom Orfeja koji doziva svoju draganu itd. itd.

        Fascinirala me Bazilika - Cisterna . Neverovatno !

 Ulaz, oprostite, kao poljski wc na selu ,vodi vas niz okomite stepenice u podzemnu bajku.

Kod ulaza reflektori , hajde da ne preterujem, kamere koje vas za tili čas pretvaraju u sultaniju ili sultana , ako navučete odoru iz tog doba i platite 5 evra. U podzemnom svetu voda-- puna lenjih uhranjenih riba, kapi vode sa plafona unose nemir u vas. Uske betonske staze vode vas u obilazak. Iz vode do plaafona stubovi .Dorski ili Jonski , ne znam tacno . Davno sam to učila.Kod jednog stuba na kome su uklesani likovi meduza masa ljudi baca novčiće. Pomislim za sreću - bacam i ja .Moj novčić se odbija .Pitam šta to znači -- Nema srece. Ne gospođo, to znači da se skoro nećete vratiti u Istanbul . 

       Da znate da neću , ako uopste preživim ovaj maraton.  Zašto ? Drugom prilikom.