Uzletesmo i sletesmo. Turkiš Erlajns radi kao singerica. Još da protrčimo aerodrom i mi smo u srcu drevne Vizantije. Ali, nije to aerodrom,, Nikola Tesla ".

       " Kemal Ataturk", čini mi se,zahteva dan hoda, da dođete tamo gde ste naumili. Malo desno ,malo levo ,uza stepenice,niz stepenice, krivo, pravo ,dole , gore, nikad kraja dok se ne dočepate prtljaga.Pomislim ,a ne iznosim sumnju da smo nekom greškom sleteli na Hitrou. Ali ne. Tu smo gde treba da budemo.  Sledi radarska kontrola. Ni to ne ide lako. Tašne i ključeve stavite na traku.Odložite mobilne telefone, skinite prstenje, lančiće, kajle ako ih imate, sazujte čizme- slede uputstva vodiča. Poštujem sve, izuzimajući poslednju stavku. Čizme ne skidam. Imam ih već 10 godina,a ko nove su. Verujte  lepše su  unutra nego spolja. Bogami sam se dobro nategla da ih otplatim. Pa  da mi  ih još neko drpi u Turskoj- ne dam.

       Samouvereno, visoko uzdignute glave prolazim radarsku kontrolu . Zveči na sve strane.Osvrnem se.Moj radar. Sazujte čizme- zahteva kontrolor. Pomislim ,ipak su nekome zapele za oko. Zašto - pitam ja ? U potpetici imate metal - kaže on. Htedoh reći ,ne metal nego minijaturnu atomsku bombu koliko vam to zveči , ali ne smem. Da sam kojim slučajem amerikanka zvala bih ambasadu. Ovako uzimajući u obzir činjenicu odakle dolazim preostaje mi samo da slušam, pa makar i ostala bosa. Sazuh se i prođoh nekako. Vratiše mi  čizme , zamislite.

        Ostalo ko na pokretnoj traci. Prevoz do hotela , brzi sastanak sa vodičem,šta videti, kako videti, koliko platiti , ko ide, ko ne ide- itd. itd.  Glas do mene viknu-ne računajte na nas. Pretpostavljate pripada mojoj jačoj polovini.Htedoh se pobuniti , ali me njegov pogled zaustavi.Ućutah, iako ne pripadam tipu krotkih i poslušnih supruga.Štavise , mislim da to i nije preduslov za ljubav.

        Raziđosmo se. Pitam : Šta to znaci?

        Upravo ono što sam i rekao.Idemo solo kao i uvek. Ne krije prezir prema panoramskom razgledanju grada uz zaključak da to nije to i da zbog toga nije morao mrdati iz Bgda. Kupuje mapu grada na engleskom jeziku, pa mapu grada na srpskom , monografije svih građevina pojedinačno i na kraju zbirno - Top deset. Odlaze evrići , ja ćutim,valjda preumorna.

        Konačno smo u sobi.Baca se na krevet , grabi kupljenu literaturu i proučava. Mislim se, da si tako učio na studijama prosek bi ti  bio veći od postojeceg. U kupatilu spiram umor sa tela i merkam garderobu. Pita me šta to radiš ? Biram haljinu-kažem. Šta će ti?- opet on.Pobogu danas je 31.dec.valjda nešto ima u hotelu.

         Zaboravi , kaže. Dojadio ti miris sarme i etc. dojadilo ti čekanje nove godine kod kuće ili na Trgu . Htela si drugačiju novu godinu i imaćeš je, dodaje umilnim glasom. Stvarno je dobih , ali o tome drugi put pošto mi ističe vreme na kompjuteru. Ne znam kako u vašim kućama,ali kod mene se to poštuje. 

         ,