Sin kupuje stan. Pomažu mu roditelji . Trče s kraja na kraj grada.  Pardon , Starog grada . Momak stasao na Trgu Republike i ne pokazuje nikakvu želju da istražuje druge delove. Hoće tu. Roditelji su samo operativci ili izvidnica koja u prepodnevnim časovima pregleda , škartira i  pravi uži izbor dok on rešava komplikovane slučajeve na poslu. Obilaze  uglavnom garsonjere i jednosobne stanove , pošto za veće stanove trebaju veće pare.

Nakon isteka radnog vremena – trči sin .Tako danima .Traganje traje . Većinu odbaciše . Neke, jer su premali , druge jer su loše koncipirani , treće jer su u prizemlju , četvrti u potkrovlju , peti nemaju svetlosti, šesti preskupi , sedmi imaju pravougaone sobe, osmi niske plafone, deveti gledaju na garažu , deseti u ništa…… itd.itd…..nabrajanju ne bi bilo kraja , kada bi se svi razlozi  naveli. Neke stanove odbaci sin , neke roditelji.

Maraton u potrazi za odgovarajućim stanom preseče otac . Reče sinu da njih dvoje nisu baš u cvetu mladosti pa idu malo na odmor. Ionako će ih isto čekati kada se vrate . Ne protestuje ,  u svom stilu, kaza- lako je vama.

Odoše.

Trku nastavlja sam. Svakodnevno stižu poruke. Video toliko i toliko stanova – u tim i tim ulicama - krš do krša. No , jednog popodneva stiže vesela vest. Kratka poruka - najbolji od svih viđenih , na najboljoj lokaciji , ali i najskuplji  pa će, kako reče, možda podići stambeni kredit protiv koga je uvek bio . Obradova ih i zapanji istovremeno. Međusobno se pitaju kakav je to stan kad on dobrovoljno ide u ropstvo , koje po njemu ne gine ako podižeš  stambeni kredit .

 Srećan otac – uzvraća , bravo sine! Baš si nas obradovao. Pita ga - kad će doći do realizacije ……. Ne, pre nego što ga vidite….. Čekam da se vratite ....... dugo ste već tamo.

Odoše na počinak . Konačno naziru kraj . Ali…..avaj. Poruke i dalje stižu ……video tu i tu ……takav i takav . Pita ga otac šta bi sa najboljim na najboljoj lokaciji? Jesi li ti normalan? – sin će. U pitanju je stan , a ne pakovanje žvaka.Taj stan ima  problem. Kakav problem ?- pita otac  ( misli neuknjiženo ili prodato).

 Znaš, odgovara sin , promaklo mi je……. šta to sad ....

 U prizemlju te zgrade je klub…….

 Kakav bre, klub ? Pa šta i ako je klub ?.

 Znaš, noćni klub. To mi ne bi smetalo toliko , da ceo haustor nije oblepljen slikama striptizeta , golih žena i prostitutki…..Otkad tebi  smetaju slike golih žena? - pita otac začuđeno . Sin odgovara da njemu lično to  ne bi smetalo , da tamo  gde su prostitutke i striptizete nisu i makroi . A , gde su makroi  i  navedene dame, tu su i krimosi…..a tamo gde su krimosi nije lako . Zamisli situaciju......nastavlja sin.. …dođe mi devojka i  vidi ceo ulaz zatrpan  slikama golih žena. Pita me u kakvom brlogu ja to živim? Kako da joj objasnim zašto sam se baš tu smestio, a nisam morao ?  Ili..... možda….. predlaže da   skokne  sprat iznad  gde kako je čuo  živi vlasnik  kluba ( verovatno krupna ajkula kojoj se svi klanjaju ) i zamoli da poskida te  slike ..... na šta bi ,verovatno, on njemu: šta pričaš bre ti - zbog tebe da skidam slike ...

briši mi sa očiju…da  umesto slika ne skinem tvoju glavu. 

Otac izrazi iskreno žaljenje što na zidovima haustora pomenute  zgrade , umesto fotografija sa golišavim ženama ne vise bar skice  Rembrnta ili Pikasa , ali sin mora znati da je taj klub bio institucija još u Titovo vreme , da je  nadugačko i naširoko bio poznat , da su se svi klinci iz kraja iskradali iz kuća  kako bi bacili pogled  unutra . Da nije ništa gori od onih koje sin i njegovi drugari posećuju . Naprotiv. Malo golotinje i igre oko šipke. Ništa drugo.Šta fali tome ? itd.itd.

Završi sa izjavom da mu je to jedinstvena prilika da viđa oca svakodnevno , normalno u noćnim časovima.

Još mi samo to fali ……. idi bre , lako je tebi da se za……š.

Drugim rečima  - maraton se nastavlja.