Categories
My Links
Generalna
SKRIVENI BROJ
panicnadezda | 01 Mart, 2016 14:32

 

Više voli fiksni od mobilnog. Ali to nije bitno. Bitno je da se fiksni  sve ređe oglašava , a i ona sama ga retko koristi . Nema koga da zove. Mnogi od onih koje je zvala su u periodu " blagostanja i sveopšteg napretka" - isti odjavili. Preskup je – rekoše. Samo jedan poziv upućen informacijama kako bi saznali adresu ili telefon nekoga ko vam treba, košta preko trideset dinara. Usto dok čekate operatera da se javi , što traje ko gladna godina -  prođe vas volja.

 Uprkos tome ona fiksni ima i redovno plaća, iako retko koristi. Lepo bi bilo da dobije bar zahvalnicu za odanost koja sigurno nikada neće stići, recimo  – pregazila nas mobilna telefonija , ali vi nas niste odbacili – hvala .To bi bilo lepo , pomalo i obavezujuće. No, ne umeju oni to. Zato ko zna ? možda će i ona uraditi isto što i drugi kad oni koje dotira ne poseduju ni mrvicu lepog vaspitanja. Vreme za sankcije. Nema  para za bacanje, pogotovo na nezahvalne.

U međuvremenu troši besplatne minute iz paketa za mob. tel. i s vremena na vreme baci pogled na identifikator poziva fiksnog telefona. Ko veli, možda se nekom omaklo …. Uzalud . Uglavnom isto - propuštenih poziva – nula. Sve do nedavno. A onda neočekivano. Dan za danom, uglavnom u prepodnevnim časovima kad nije kod kuće , 2-3 poziva sa SKRIVENOG BROJA. Bože ! – pita se? ko bi to mogao biti ?

ON nije tu , ali i da jeste, što bi skrivao broj kad zove kuću , ako nije nešto pobrko u glavi. Njega eliminiše. Pomisli na sina, za koga zna da u prepodnevnim časovima ne diže glavu od posla, a i da ima lufta , opet, što bi zvao sa skrivenog broja.Taj samo zove , i to veoma retko, da pita šta je na meniju. Eliminiše i njega. Ide dalje. Rezultat isti - nije taj , a nije ni onaj.

 Pomisli na lopove.To je već zabrinu. Liči na tipovanje kako počinje operacija pelješenja stana. Ko u krimićima – detaljno studiranje, nadgledanje i osmatranje do potpunog  čišćenja terena , u njenom slučaju- stana. No, teško joj da poveruje da bi preskočili plodnije terene od njenog. Ali u teškim vremenima se mnogo ne bira. Ide logika, daj šta daš. U startu odbaci najgoru varijantu kao što je ucena ili , ne daj bože –fizička  eliminacija. Nisu oni Beko , a ni Bekovi.

Elem, prepodnevne obaveze zapostavi. Ni do prodavnice ne ide. Čeka….računa pozvaće. Ako su zvali pet puta zaredom zvaće ponovo. I bi tako. Zazvoni . Lepa muzika, prija uvu. Pustila bi da ide do kraja da nije nestrpljiva. Ščepa slušalicu,  pogled prikova za ekran . Zbog svakakvih misli što je vrtela po glavi , streknu .Na ekranu piše  -  skriveni broj. Uze vazduh i odvažnim glasom reče - alo. Ne bilo kakvo, već tvrdo ALO.  Sa druge strane pitak, skoro prijateljski  glas, pita da li je to stan tih i tih. Sve ih nabroja. Zapanji je. Ne trudi se ni da sakrije. Predstavi se kao aktivista SNS-a,  zove da pita , kao što su i drugi zvali, imaju li problema , a pošto se bliže izbori mogu li računati na njihove glasove.

Kakva prepotencija - još veća drskost!

 

Razljuti je.

Reče  da  ništa drugo van problema i nema , počev od toga da  zovu sa skrivenog broja, pa može biti bilo ko ,da to ne priliči  aktivistima odgovorne, već  besprizorne vlasti , preko toga da je pita što ni prijatelji ne pitaju , do toga da su joj  ukrali preko 1600 evra, što svakodnevno računa i što je dovodi do besa , da se od njih ni  teve ne može gledati , da njihove priče kako sve rade za narod , ustvari protiv naroda - više ne prolaze , da se udomljavaju gde ima ćara , da svoje nameštaju i premeštaju gde im je udobnije i bolje, da renoviraju što nije za renoviranje, kao što uradiše sa Bajlonovom pijacom u delu za mlečne proizvode, pa se isti prodaju napolju  , dok po njima  pljuckaju muve i drugi insekti, pošto , kako rekoše prodavci, kolutajući očima kobajagi Mali - od silnog posla - nije stigao da preseče vrpcu.

Pokušaše da je prekinu, ali im nije pošlo za rukom.

Bar je u svojoj kući gospodar.

 

 #
TRAŽI SNAJKU
panicnadezda | 28 Februar, 2016 17:15

 


Traži , ali ko je pita. Onaj koji se pita nalazi mnoge , ali na nju ne nailazi. Neke je upoznala , neke ne. Pozamašan broj . Crnokose , plavuše , brinete - prodefilovaše pred njenim očima. Zamoli ga  da je više ne upoznaje sa onima  koje neće ostati u kući , sve dok ne bude siguran, da je ta -  TA.

  Za sada poštuje . Dolaze i dalje. Protrče kroz noć ili par noći , ali duže ne ostaju. Brza konzumacija. Strah je da mu se ne osladi i pređe u naviku. Danas se mladi (ako baš nisu veoma mladi ) retko drže za ruke i bliže upoznaju.  Zaboravili romantiku, koje se zbog trenutka u kome žive , čini joj se , stide  i kojoj se dive -  samo na filmskom platnu. Od gledanja u zvezde - ni traga.

Od upoznavanja do kreveta samo - skok. Sve obrnutim redom.  Ne sablažnjava se ona nad tim niti je pristalica lažnog morala,  ali kad se krene od kraja, teško se vraća na početak. Zato je bolje startovati drugačije. Neće reći da toga nije bilo u njenoj mladosti, ali se moglo brojati na prste. Negovala se čežnja i nije žurilo. Danas  trče da ne zakasne. Heftanje ( seks )  je recept za sve.

Leči frustraciju , oslobađa od stresa , ublažava nervozu.Tako propagira štampa, a i stručnjaci  za tu oblast. Retko podvlače - da bi to - bilo to -   mora  podrazumevati emocije kako ne bi ostala  pustoš. 

Zato ne trče u brak.

Što bi, kad i pre braka  imaju sve. Ili misle da imaju. Ne misli ona da brak podrazumeva  sreću - taman posla, ali vredi pokušati. Mnogi se razvode , ali ima  onih koji ostaju zajedno. Nikada onaj koji je imao promašen brak - kad sabira račune , ne može biti toliko nesrećan, kao onaj koji nije  ni probao.

  Zato razmišlja……….


Da sme, kao što ne sme, uradila bi to. Raspisala bi konkurs koji bi bio objavljen u Srbiji i Crnoj Gori  preko cele strane najtiražnijeg lista za mlade , ako takav postoji  i ako mladi uopšte čitaju - pa neka košta koliko košta. Zna, bilo bi celo bogatstvo , ali vredno svake pare - ako bi uspelo. No, nije ubeđena da bi bio pogodak. Seća se devojke koja je bila čest gost u njenoj kući, podrazumeva se, sina radi , koju u neobaveznom razgovoru o knjigama - upita voli li da čita ? Dobi odgovor ko iz topa – kako da ne!

Gleda je sa probuđenim zanimanjem – em visoka ,  građena ko gazela, interesantnog lica, usto voli da čita - šta lepše? Razneženim  glasom je pita šta najviše voli, ne očekujući baš  klasike, ali bar  Parsonsa, Koelja , Hoseinija - svejedno. Očekivala je sve, samo odgovor,koji na njeno zaprepašćenje, dobi - ne .... redovno prati..... reče....

Lepotu i zdravlje!!!

M o l i m.....nikad čula ( zamuckujući ) - šta beše to? ...(u smislu da joj osveži pamćenje)  na šta će  ona likujući  ....   ne znate.... poznati časopis........

ZATO……..kad bi smela  ….. i kad bi umela da to uradi....

 

Najbolji bi bio  You tube – em ne košta, em se ne čita  , usto dostupan ciljnoj grupi. Ne bi bilo šanse da se ne vidi . Pravi BUM. Dok mašta ( u sebi se smeje) šta bi sve mogla da uradi , samo da ume i da sme. Okačila bi par njegovih fotografija sa raznih strana i meridijana. Ima prelepih. Rekla bi da je moderan tip momka, visok , po mišljenju većine - zgodan.

Častan i  principijelan , zna šta su prave vrednosti, samo ih kod cura teško prepoznaje,  zna  znamenitosti sveta, što  za svakodnevni život i nije  nešto  - voli putovanja, na koja troši sve što zaradi, ali dok radi  -  izdržat će valjda . Morala bi naglasiti da nije tajkun, pa samim tim ni plen za sponzoruše .  Kad nije mrgodan , zna biti vrlo šarmantan i duhovit, ali tvrdoglav ko jarac, jer jeste – JARAC.

Rođen 1. januara.

Da , fali mu šlifa ili šlifu prkosi.

  Rekla bi da za takve majke - ne traže snajke, da ih takvi  mogu imati koliko hoće , ali on još neće , a nju to nervira.

  Što se kućnih poslova tiče mrka kapa. Ustvari, zna da usisa  i da iz sobe izbaci što treba i što ne treba. Drugo pojma nema. Ne zna da isprži jaje , ne zna kako se kuvaju viršle , ne ume da opere času, probao da opegla košulju pa ostao bez košulje, pardon, specijalista za kuvanje čajeva, ali što se kafe tiče ne zna ni čemu džezva služi. - itd.itd.  

Iluzorno nabrajati …. mnogo je toga što ne zna , ali sve što ne zna naučit će..... valjda.... uz njenu pomoć.
Zato.......

Zbog svega što ne zna priželjkuje crnogorku, koja bi razumela ono što ni njen otac, a ni brat - ako ga ima, takođe , ne znaju.

 

Onda bi prešla na nju jer u naslovu stoji - traži snajku.Volela bi da bude vitka , privlačna i zdrava. Volela bi da bude otvorena i zanimljiva ( po njoj važnije od lepa ).Volela bi da je toliko mlada da može da rodi , a dovoljno pametna i lukava da ga zauzda. I.. 

Volela bi da ne nosi štule. Nije to mnogo – zar ne? 


  Sve bi to ona mogla - da ume i sme. No, ne sme. Plaši se sina. Zgranuo bi se. Možda bi je se odrekao preko novina. Možda bi je proglasio ludom - ko zna? Zamislite bruku. Planetarni blam. Svi koji ih znaju ispirali bi usta sa tim. Ne bi joj se dopalo.

Usput bi joj svašta rekao, kao što ima običaj da kaže da ima najluđu majku na svetu, za sada  sa dozom simpatije, što u novonastaloj situaciji ne bi bio slučaj. I na samu pomisao kakve bi posledice mogla izazvati, hvata je panika. Zato će se zadovoljiti sa ovim.

On to ionako ne čita... 

 

 #
GRADITELJKA 2
panicnadezda | 23 Februar, 2016 16:46

 

Nikad kraja. Da je u Japanu podigli bi dva  grada za vreme koliko to traje. Tako joj kažu. No  Japan je Japan , nije Srbija . "Brzopleti"  Japanci za čas  "skarabudže" ono što se u Srbiji  krčka godinama ,  bilo da gradi država (ako nije pred izbore - pa požuri da pokaže efikasnost na delu)  bilo da gradi tajkun , koji je lako došao do para, pa ne zna  šta će sa delom koji nije negde gurnuo . Bilo u slamaricu ili na Kajmane. Zato gradi, da drugi vide i da mu zavide.

Pet meseci buke , struganja , fijukanja , cijukanja , brušenja , rušenja , i  majstorskih dovikivanja – ubaci , prebaci , dodaj , dobro - nije dobro, potegni - pritegni - itd.itd. Mnogo brate .Samo da njih slušate, odradili ste dan. No, nisu oni krivi i vi to znate. Malo je što im prsti mrznu na ciči zimi, zbog crkavice za koju rade, još vi da im zanovetate. Zato to ne radite. Svaki dan viška, crkavica skače. Trljaju ruke - posrećilo im se. Zahtevna poslodavka. Rekoše izvoljeva, a izvoljevanje se plaća. Posla preko glave u vreme kad se zaposleni broje na prste. Navijali bi za njih da traje doveka , da nije vas kojima je i dan više - previše. Hajde, da po nalogu graditeljke grade kvart , ili -  bar zgradu , ali oni kroje i prekrajaju , samo jedan stan uz malo fasadne kozmetike - ako se  tako može reći. Jer džaba ekstra   stan, koji ruži fasada. Sve mora da sija.

 

 

No, nije samo to. Učestale uniforme.  Svaki čas. Neke zove graditeljka , neki dođu sami. Što komunalna policija koja upozorava i prevaspitava neposlušne , a po pravilu ništa ne uradi - što prava od kojih se krivi - kriju . Jednog dana traže jednog , drugog dana pitaju za druge , a pošto tih - ni od korova - što bi se u narodu reklo,  maltretiraju vas. Dugo već tako , pa i nedavno. Čini se, ni svanulo nije  - zvono na uzbunu. Šta će ? Šunja se do vrata. Pomera špijunku koja baš nije neka i pita - ko je? – Odgovor:  – Policija.....Opet vi - ovako rano !....  Mole da otvori vrata. Ljudi od zakona nisu baš za šalu , mada bi se od nje šala i sa njima mogla očekivati, pošto ne budi ona njih - već oni nju i to ko zna koji put, ali zbog buke ne može da spava, pa otvara. Pitaju za nekog sa sprata iznad. Odgovara stoti put -da pojma nema . Mole ime i prezime .

Alarm ....

Njeno ime i prezime !- Šta će im ?- traže li oni nju  ili one za koje pitaju?.... Samo da upišu... kao dokaz da su bili - rekoše.  A a a aaaaaa – to.Setila se . E , pa neće moći . Umesto imena i prezimena krenu natenane u stilu - malo im je što za druga vrata ne znaju, već su se navadili na njena - malo im je što dolaze toliko često da će se uskoro i na ulici početi pozdravljati kao stari znanci -  malo im je što je bude kad im se i koliko  ćefne, a štede one koji nju ne štede, već po ceo dan ruše i lupaju ....malo im je što...... ma, koješta - što ..... fale  samo podaci kako bi mogli da je proglase policijskim doušnikom i stave na spisak onih zbog kojih bi se sama sebe odrekla.

Elem, što se gradnje tiče, nije kraj. Da ne baksuzira , ne sme da kaže ni da se nazire. Ko zna šta još graditeljki može pasti na um? Ali, nešto uradiše. Što je bilo za obijanje - obiše. Što je za malterisanje - izmalterisaše. Prašine i prljavštine mnogo, ali lakše se diše i više ne pretrčava dvorište sa kesom na glavi da joj se majstori smeju. Sad priča sa njima. Zovu je komšinice , a ko zna odakle su. Pretpostavlja da je međusobno zovu živom dosadom, zbog svakodnevnog pitanja - kad će kraj?

 

Iskoristi lep dan da ode u prirodu. Sa mrakom stiže kući. Nije pratila šta rade. Sutradan - bela fasada. Sin joj reče –podseća  na  bolnicu. Nju asocira na starinske seoske kuće . Danas i u zabačenim selima znaju za druge boje . Misli to je prvi sloj – toniraće lepšom nijansom. Hoćeš vraga. Posle tolikih muka - kraj.

Majstori pitaju - kako joj se dopada ?  Šta da im kaže ? – Reče da je bolje nego što je bilo, samo ne zna ko je toliko maštovit da izabere baš tu nijansu.

Nisu oni – odgovoriše.

Znala je.

Danas pravi šok. Pvc stolarija. Sve crno - sačuvaj bože ! Ramovi CRNI. Komornici CRNI . Roletne - C R N E . Kad nisu spuštene i tad su ružne. A , kad su spuštene!!! – horor !!! Bela fasada , crna stolarija . Podseti je na pravac u modi i umetnosti koji se, ako nije pobrkala, zvaše - pop art. Možda .... misli se...... ma jok ....  ta pojma nema šta je to , kao što je i ona skoro smetnula sa uma da je  ovo ne vrati unazad.

Da se razumemo, ne bi nju bilo briga kakve boje su tuđi prozori  da njeni  prozori ne gledaju baš u tuđe prozore i da to u vazdušnoj liniji nije , maltene nadohvat ruke. Ovako kao da gleda u krematorijum.

Zamislite!!! 

Bogami će je tužiti. Kad je počinjala obeća lep pogled i botaničku baštu na terasi. Od bašte ni traga , a svi su izgledi ni od terase , bar što se nje tiče.

Preostaje joj  pogled u nebo . Bar nešto lepo da nije tako daleko. 

 

 

 #
OD GLASA - NI GLAS
panicnadezda | 18 Februar, 2016 20:16

 

Neverovatno. Zaputi se čovek u dalek svet u vreme kad nizašta nije vreme. Koliko plaše sa svih strana, prosto iz kuće da ne izlaziš . O dalekim putovnjima da ne govori .Terorizam, komarci, Zika virusi , epidemije, pandemije  i koješta još sa čime svakodnevno mašu. Zna ona da ni đavo nije crn kao što se čini i da je većina onoga što se priča smišljeno kako bi narod  skrenuo misli sa svega i svačega. A svega i svačega – hvala bogu - preko glave. Ostalo je pride. Ali, ipak.....ne daj ti Bože, da se ono što se događa jednom u hiljadu, desi baš tebi.

Zato čeka glas. Od glasa ništa. Preslišava se. Sve je uradila kako priliči i kako običaji nalažu. Ustala u tri , ispratila, bezbroj puta poželela srećan put i lep provod. Kantu vode sipala za njim , slavinu sa hladnom vodom pustila da teče sve dok nije zamakao ( po narodnom verovanju - dobro za zdravlje ) onda se vratila u krevet da nadoknadi oteti san. Nema sebi šta da prebaci .Doduše, pade joj na pamet, da mu je rekla da se ne vraća kući - ako mu se nešto desi, dosta je bilo, više ne želi ni sebi da pomaže - no, brže- bolje  to smetnu s uma. Prođe ceo dan . I noć ostavi za sobom. Od njega  ni glasa.


  Šalje  poruku  preko vajbera ... ništa... kao da nije ni poslala. Šalje drugu , kratku  koja se debelo plaća.....samo - gde si !?.... na ručku .... odgovara ON. Ma nemoj , r u č a š – zapanjeno će.... a  kući se nisi javio….. Kako nisam ?.... Nisu stigle poruke koje sam slao?  Govori u množini , ne čeka samo ona. Nisu , jer da jesu , ne bi ona zadirala u roming i rizikovala račun koji će biti ko zna koliki i koji će ON morati da plati ,ali ne iz zajedničkog budžeta .

Reče mu da tamo gde se samo troši, smisli način da nešto i zaradi, po cenu da prodaje sebe, ako se tu ima šta prodati. Misleći da se šali, kroz smeh odgovara da su veze jako loše, ali da je ON dobro i da ništa ne brinu.

  Laknu joj – Bermudski trougao zaobiđen , let protekao kako je protekao , a ako može da jede ( među nama rečeno, retko kad ne može ) znači da je dobro. Često govori: dok god dobro jedeš i dobro i s…š ne brini. ON  jede  - dobro je. No tek je prvi dan. Čeka ga još petnaest.

 

Potom danima - muk. Prijatelj šalje poruku da su svi dobro , ON najbolje. Sumnjivo joj. Vršnjaci , ali niko nije preživeo ono što se njemu dva puta zaredom desilo. Ako je njemu najbolje zar ne bi ON  slao poruke , a ne drug , kome baš i nisu sve koze na broju – zakačio dijareju. Nešto tu zaudara. Svašta joj se mota po glavi .... gnjavi sina. Sin nestrpljivo – ne tripuj , ON uživa , pobego iz ovog sivila pa mu lepo .... zna po sebi .... kaza.

  Ali ON nije ti, kao što njegove godine nisu tvoje - govori ona....Gluv za godine u kojima nije bio – ne razume - istrajava - ne brini .... super je ON.  Ipak nakon par dana ćutanja jedno jutro se i sinu omače – vidiš li ti… ON - kao da mi ne postojimo. Ne brini sine, setiće se ON nas kad se bude vratio, nema gde drugo , a ni kome.

 

Prođoše dani. Vreme za povratak. Ne znaju - kad . Računaju … utorak , sreda , četvrtak - najkasnije .. ako dobro računaju. Tako i bi. Javlja se sa aerodroma. Za pola sata je kod kuće. Moli je da bude tu – nije poneo ključeve  od stana. Misli da vrati loptu, pa da ON malo čeka, kao što su oni čekali glas od njega . Ali ne uradi to . Sažali se. Ko veli umoran je, feleričan , možda i razočaran. Smlatio pare , a ne zna zašto. Strepi od njene reakcije . Ionako je to putovanje smatrala suludim. Ne bi je iznenadilo da je razočaran .

Zna neke koji su o Kubi pričali kao zemlji mraka u koju ne bi ponovo išli, a šepurili se po luksuznim hotelima što sa njim , odnosno njima, nije slučaj.Takođe , zna, da su njihovi aršini dijametralno suprotni njegovim , ali, ipak, …… nikad se ne zna.

Konačno stiže….

Preplanuo , preporođen , nasmejan i vedar.

 Za neverovati.

  Pančito na usluzi, linda mućaća – reče….. Mani ti meni linda mućaća , no polaži račune . Pretpostavlja da mu je to novi nadimak pa ga brzo prihvata. U životu su ga pratili razni. U mladosti je bio Sandokan, potom neki doktor kome je zaboravila ime, onda neki treći u zavisnosti od toga da li je puštao bradu ili ne. Svaki nadimak mu je stajao kao i najnoviji. Po prirodi sluhista, brzo usvaja nove izraze i restlove drugih jezika što kratkoročno izdašno koristi. Unapred zna da će mu svaka priča biti začinjena sa nekom španskom rečju.

Nije se ni ljudski umio kreće ko navijen…….. Ako postoji raj ,onda je ON bio u njemu. Hoće nazad , ovoga puta sa njom i ako je moguće zauvek. Mogao bi, reče, tamo da umre , ne bi zažalio..... Zamisli , kaže:

 

Ceo dan u papučama i šorcu. Nema zime , za TA peći nikad nisu čuli, a i šta će im kada ih greje sunce. Oldtajmeri sa japanskim motorima na svakom koraku.Takva tri su ih dočekala na aerodromu. Šibaju ko ludi , a svi pretrčavaju ulice. Ne jure semafore ko mi. Policajci ih gledaju , ali ne reaguju. Kod nas kad pređeš ulicu gledaš kad će iz stuba iskočiti policajac da te odere što si prešao van pešačkog prelaza, ko ono par puta njega.

Beli čovek je zaštićen ko beli medved. Ako ideš sa Kubancem legitimišu njega ,tebe ne diraju. Nije pravedno, ali prija. Jednom rečju partizanština. Pušiš gde hoćeš, prelaziš ulicu gde hoćeš, frljneš pikavac gde hoćeš  i radiš šta  hoćeš.

Milina živa.

 

Havana – velegrad. Veća od Beograda. Za one sa kulturološkim potrebama ima šta da se vidi i koješta nauči. Svaka ulica priča za sebe. Kombinacija velelepnih zdanja , vrhunskih hotela , starih kuća , propalih fasada i drvenog makadama. Sa svih strana okružena morem. U nekim krajevima povremeno nema vode , ali uz takvu atmosferu ne smeta.

Kubanci nigde ne žure. Sve što rade, natenane rade, ko da je večnost pred njima. Ukapiraš  formulu za dugovečnost. Glasi - ne juri .  Dokaz za to je klub 125 godišnjaka. Da ne veruješ......

  Maše mu rukom da udahne vazduh i malo  uspori....ne vredi..

Nastavlja: Petnaest dana nije video namrgođenog Kubanca , a teško žive. Dovijaju se kako znaju i umeju  Prosečna zarada im je 60 pezosa što je manje od 60 evra. Nemaju čokolade, nemaju farmerke ,ma koješta nemaju.  Ali , za razliku od nas  svi vedri i nasmejani. Zadovoljni onim što imaju . Valjda ne znaju za bolje. Na svakom ćošku muzika i salsa . Svi igraju -  mladi , stari, mršavi, debeli , domaćini i stranci .

Lep narod. Nasmejan narod . Veseo narod. Ljubazan narod .Predusretljiv narod.

  Gledaju televiziju, igraju bejzbol,  preko dana  cepaju domine na ulici ili lupaju u tuk- tuk. Svakodnevno organizuju priredbe za decu. Brinu o njima.

Ne znaju šta je demokratija , a i bolje, kad im ona stigne odoše u  klinac. Stigla je kod nas pa ne znamo gde nam je d..e , a gde glava. Šta će im to? Vreme stalo u šezdesetim. Tu i tamo neka brendirana prodavnica , ali bez obzira na to još najmanje dvadeset godina Ameri neće tamo, izuzimajući kao  turisti. Voleo bi da bude tako. Gde god ti šupljoglavci stignu naprave s..nje.


  Usput prepriča razgovor sa jednim. Iznervirao ga. Jedini kome je to uspelo. Slučajno za istim stolom . Odakle je - pita ga Amerikanac za koga će se ispostaviti da je Kanađanin. Odgovara  da je iz Srbije. A.. Čehoslovakija . No Čehoslovakija – Serbia, Đoković - napinje se. Aaaa Bulgarija - setio se. No Bulgarija  - SERBIJA podvikne ON . Onaj digne ruku i pobedonosno lupi -  Afrika. Puče mu film pa upita odakle je on. Ovaj mu pun sebe prepotentno odgovora – iz Kanade.

Sa rukom na čelu kobajagi se priseća - Aaaaaaaaaa  Kanada , gde  beše  Kanada? Zaprepašćeni Kanađanin zinu , iskolači oči u neverici da neko ne zna gde je njegova velika zemlja, ali ga ON nije mogao gledati, pa ode. Žao mu samo što ga nije slikao. Imalo bi šta da se vidi na tom blentavom licu-reče.

Dobro , a Kubanke, pita ga ona.

  Lepe žene , nema šta i coknu ustima. Znam da su lepe, no jesi li se malo ovajdio? Ko… ja! – svašta.... Ma joooooooooook….

 

 

 

 

 

 #
ČEKA GLAS
panicnadezda | 03 Februar, 2016 11:40

 

Odoše. Dalek put - za pozne godine. Ideja - odavno -realizacija nedavno. Dosta ih ide. Drugari iz davnina. Osam muškaraca i dve žene.Putuju u zemlju idola svoje mladosti. Hvataju poslednji voz , dok se nešto ili sve ne promeni. Svi načeti i pomalo felerični. Nekom fali ovo , nekom ono , a jednog samo što traktor nije pregazio. Dva puta jedva živu glavu izvukao. Ali  ne haje za to. Kad ga pitate kako je? Uvek isti odgovor – odlično, šta mi fali?

A fali mu svašta.

 

Podeliše zaduženja. Jedan završava karte, drugi smeštaj , treći kontaktira ambasadu, gde im je drugarica visoko kotirana, četvrti sređuje smeštaj- itd.itd. Sve teče ko po loju . Problem se stvori oko toga koliko dana na kopnu, koliko na moru. Jedni bi da vide sve ,drugi da se kupaju - dok ovde sneži i zubi cvokoću. Uželeli se sunca od koga beže kad krene da prži. Ali uvek je tako. Kad nečega nema - hoćete - baš to. Postigoše dogovor - pola , pola. 

 

Krenu pakovanje. Jednom od njih, ona pomaže. Ona ubacuje – ON izbacuje. Bilo gde da ide nosi samo par prnjica. Prevaspitao je i nju.

Naučio je da sve svoje ne vuče sa sobom. Dok je bilo po njenom stvari su preticale , po njegovom uvek nešto fali. Manje stvari je lakše  nositi, a i manja šteta ako vam izgube prtljag. No, više ništa nije isto. Vreme se preokrenulo. Cunami , poplave, tornada - udaraju , neočekivano, kad ih najmanje očekujete. Ubeđuje ga da ponese  više u slučaju da se tako nešto dogodi.Neće da čuje .  Strogo kontroliše prtljag i na kraju udara ključ u bravu kako ona ne bi nešto krišom dodala.

Sa koferom ponese hrpu saveta. Doktor mu kaže – let je dug –svaki sat vremena moraš protegnuti noge zbog cirkulacije, po cenu da te proglase teroristom. Usput mu konspirativnim glasom šapnu, ali ona ču- ne smeš biti odozgo. Na pitanje šta je to odozgo , zaverenički se nasmejaše. Ukapira. Dodade ono što je mislila da neko drugi treba da kaže – nemoj slučajno da uzmeš vijagru – dokrajčiće te. Nađe se i sin da neku progovori. Smatra ima pravo , a i više zna, jer je tamo bio pre njih. Preporuči ocu da ne zagleda svaki ćošak – video je on sve - ti se samo opusti i uživaj. Što ne stigneš da vidiš opisat ću  ti ja. Kako da ne? - Oboje znaju, što mu uleti na jedno uvo , na drugo  izleti. Ne samo u ovom slučaju.

Stiže dan polaska. Sveti Sava je. Ne voli taj datum - na taj dan su joj ubili oca . Nekako  loš znak. Ali što je, tu je , promene nema. Pred spavanje uključi čitav orkestar - tri mobilna telefona i  dva  sata kako  ne bi promašio pola četiri…. Au muke – kuka ona .Kako će tako rano da ustane?... Ne moraš, kaže joj ON, ostani da spavaš, kao da ona ne zna da ON tako ne misli. Gde da spava, misli se? Mora ustati , mora ga ispratiti, normalno ne do aerodroma – čekaće ga  taksi ispred vrata , ali neko mora zaključati stan i prosuti vodu za srećan put. Sinu to uvek radi ( ali krišom - ne veruje u to)mora i njemu . Ne zna ni ona  znači li to nešto, ali ne propušta. Za sina ima posebnu šerpu sa ručkom, koju kad zavitla - voda  šljusne.

Ali ON nije sin. ON je feleričan. Šerpica je za njega mala. Čini joj se da bi i bure  bilo premalo koliko mu sreće treba da to izdrži.Računa da bi cisterna bila prava mera , ali, nažalost, cisternu nema. Bure ima , ali je u njemu kupus, zato uze  vanglu  i zavitla sa sprata . Odjeknu , a i videlo se sutradan. Koliko je vode bilo, dvorište se nije osušilo do podne. A pesak majstora koji bez prestanka mesecima  rade, osvanu mokar. Nije joj žao.

Čeka glas - jeli preživeo.

 

 

 

 #
MIRIS " SLAVE"
panicnadezda | 15 Januar, 2016 17:37

 

Tek dva dana “ slave” , a već opijena. Verovali ili ne, ubira plodove. Sutradan nakon neplaniranog gostovanja u dnevniku RTS-a  krenu u prodavnicu u koju svakodnevno svraća i koja je po pravilu krcata, jer svi znaju da radi 24 h . U dobrim je odnosima sa personalom, iako ponekad napravi gužvu na kasi. Ne voli redove ,kao što ih verovatno niko ne voli , ali kod nje tu ima malo patologije. Zato, kad god joj se pruži prilika da se promuva, ona proba. Rezultat očekivan. Negodovanje.  Znate ono – prvi sam ja , onda ona - neće biti- ja sam na redu, čekala je sa one strane, pa je on nije video ,onda  oni iza njih polude i umesto šale dođe do neprijatne situacije, ponekad i kuršlusa. Nemoćni  kasir podigne ruke uvis i kaže - ništa ja ne znam – dogovorite se. Uglavnom se dogovore  u njenu korist,  pošto je  ona njihova svakodnevna mušterija, drugi  kad nalete.

 Lojalnost na ceni.

Ali u prodavnici nije uvek ista postava. Taman se navikne na jednu garnituru i oni na nju, kad bap - nova lica. I ko za maler, uvek kasiri. Na pitanje zašto najčešće menjaju one koji njoj najviše trebaju, poslednji odgovori – politika kuće.Ma nemojte – politika kuće ,  tako se to zove. Čula je ona za to, ali oni od kojih je čula,  ne nazvaše to politikom - već nekakvim taljenjem , ako razume šta hoće reći. Kasno se ugrize za jezik. Normalno da je odlično razumeo, jer je od tada uze na zub. Uskrati privilegije koje je uživala. Kod njega šverca nema. Mora da čeka red. Ima utisak -kad bi bila jedina u radnji da bi on sa uživanjem nacrto nekog koji bi rekao da je pre nje.

Nazva ga mrgodnim.

Međutim , dan nakon njenog sekundarnog debitovanja na teveu, mrgodni kasir se neočekivano otkravi. Kao ono što su najavljivali za N:G: -" Očekujte neočekivano" s tim što mora ponoviti da je njihovo neočekivano za nju bilo prilično dosadnjikavo , ako ne povuče reč , jer je ipak zahvaljujući njihovim kamerama  ulovila slamku "slave".

 Ali ovo bi baš zapanjujuće neočekivano. U prodavnici je .  Traži artikal - nikako da nađe. Stiže  mrgodni , sa osmehom od uva do uva, da joj priskoči u pomoć. Takvog ga još nije videla. Gleda u čudu ( misli dobio na lotou ) i usput - pita - šta se to tako lepo desilo kada je on nasmejan – sa konstatacijom da mu divno stoji – i preporukom da ostane takav. Konspirativnim glasom joj saopšti da ju je video u dnevniku. A ….to…. super........procedi ona ravnodušnim glasom,  u smislu - kao da se to podrazumeva i kao da ona iz čarobne kutije ne izlazi, samo je on do sada nije video. Ko veli , ako mu je to važno , bolje za nju da  misli da je važna.

 Elem , više ne čeka red. Za nju benefit - za druge ne zna.

No niz se nastavlja, počev od mesare gde joj mesar saopšti ono što su mnogi videli - ona ne - potom na ulici, u stilu - nešto ste mi poznati , pa u prodavnici tekstila i gde sve - još ne. Ne može ni da se seti.

 Zapanji se. Nije ona prvi put uslikana. Naprotiv. Dešavalo se to često kada je bila  mlađa i lepša nego sada , ali tome niko nije pridavao značaj, kao ni ona sama.

 Vrednovale su se druge stvari. Otud odakle dođe ponese izreku  "progovori da vidimo ko si "

Više ta izreka ne važi. Važno je da se slikate, slikate i samo slikate .…………………………..  a -

 

 Progovorite -  baš kada morate.

 #
AUTOGRAM
panicnadezda | 11 Januar, 2016 11:13

 

 Retko proprati dnevnik. Televizor je često uključen u to vreme , ali ga malo sluša. Što se nje tiče , dnevnik se završava nakon najavne špice. Ukoliko čuje nešto zanimljivo, čeka tu vest. Ton uključuje i isključuje u zavisnosti od slike na ekranu. Ukoliko su Krkobabić , Vulin , Alfa i Omega srpske politike i etcr. - tona nema. Ne može da ih gleda , o slušanju da ne govori. Da se pogrešno ne shvati , ne mrzi ljude , ali joj je nekih previše. Kad  je u plus fazi, zaboravi na to – što u ime celog naroda - rade - samo za sebe. Ponekad se zapita kako bi "sirotani" izdržali kada bi, pored onog što rade za sebe,  nešto uradili i za narod. 

Pocrkali bi – garant.

 Za razliku od nje komšija studira dnevnik. Često joj referiše ono što je njoj promaklo. Zove sinoć i ushićenim glasom kaže „ ulovio sam vas, komšinice „. Ma nemojte – a gde to.... i kada !? – iznenađeno će ona. Znam , znam ( uz kikotanje) – kod  Arene ste. Mislite komšiji nije dobro pa prihvatate šalu. Tačno  komšija – finalni  pregovori za koncert....... Kakav, bre, koncert ? ......Ne  sumnjate valjda komšija da nisam sposobna da napunim Arenu....Znam ja da ste vi za sve sposobni , ali ovi tako ne kažu. ... Koji , bre ,ovi ? ...

U dnevniku – gledate li vi to?

Onda mu ona  odgovara da uglavnom mrzi da se muči što dnevnik za nju predstavlja, pa ga za to najčešće zaobilazi da joj ne bi pozlilo....E , pa nisam  ja kriv što niste videli sebe.....Koju sebe i gde to, komšija ? Pa uslikali  vas ovi sa dnevnika kao prilog nekim događanjima u Areni.

Onda vi ushićenom komšiji  kažete da niste omirisali Arenu od pamtiveka ,i da je on sigurno pogrešio. Glas njegove žene iz pozadine potvrđuje  priču - uz komentar da su vas celih par sekundi držali u kadru , a žene ne greše.

Celih par sekundi – Auuuuuuu ? Pa i starlete bi ciktale od sreće da se toliko kamera zadrži na njima , a ne vi. Došlo vaše vreme , koje je po vama u tom smislu odavno prošlo. No prevarili ste se . Krenulo je.  Postajete "zvezda" a one dele autograme, pa komšiji – kao vesniku dobrih vesti, nudite prvi potpis. Drugi moraju sačekati. Ok , zar ne ?

Čekali ste i vi dok ste postali "zvezda"

 

 #
STREPNJA ( ILI KAD NAŠI MALI PRESTAJU BITI MALI)
panicnadezda | 10 Januar, 2016 19:33

 

 

Majke nikad ne posustaju. Sve različite , u nečemu iste. Briga im je zajednički imenitelj.  Ne prestaje dok mrdaju.  Kreće od momenta kad prvi put njihova radost kmekne. Onda se nastavlja u etapama. Prvo  - kad su njihovi mali – sasvim mali, pa ih ništa ne razumeju,  potom  kada njihovi  mali krenu da rastu, pa se pitaju da li rastu kako treba da rastu. Svakodnevni pregledi. Kako drži glavu , jesu li svi udovi kako treba , rastu li zubi normalno ili tu nešto ne štima, kao što se jednoj  učinilo da njenom malom ili maloj, svejedno, niču na nepcima - pa se onesvestila . Znate ono- jaaooj- zašto baš mom detetu?

  Kad sriču slova – brinu se što više ne progovore ?  Neki mali već pričaju. Vaš jurca , ali slabo priča. Kad propriča vrebate “R” . Od toga zavisi da li ćete  uposliti logopeda. Kad mali pođe u školu srce da vam iskoči. Čini vam se da su tuđi  mali napredniji od vašeg malog. Vrebate onog od kog bi vaš mali mogao da dobije prvu  ćušku . Tražite čvršću građu  i višeg  po rastu. Ali … avaj – svi su takvi – vaš mali je najmanji.  Očajni ste

 Onda prvi šok….. hitno u školu - da vam saopšte da je vaš mali odalamio drugog malog koji mu je oteo igračku. Ne možete da verujete – moj mali !!! – hm- nemoguće…

Lanac se nastavlja. Brige zbog prvih ocena , ukora i bežanja sa časova. Pita vas  mali : ako svi beže sa časa moram li ja da ostanem ? Kao prava majka mu kažete – taman posla – ako svi beže - beži i ti , samo da ne pređe u naviku.

 Onda vaš mali dobije jedinicu iz muzičkog. Zapanjite se. Pitate šta drugi imaju – svi petice - odgovara. Ma nemoj !!!- svi petice samo ti keca - na koju foru? Pa , znaš ,kaže vaš mali, ona traži da pevaš . Pevaj i ti – u čemu je problem ? Nisi razumela – oni ne pevaju , samo otvaraju usta dok drugi pevaju….

Onda i ti uradi isto?

Svanu mu. Ohrabren, kreće da popravi ocenu. Vraća se ljut. Šta je  - petica?  Ma jok, potvrđena jedinica - zaključiće mi za polugođe. Vi u čudu . Sve petice - jedinica iz pevanja. To nikad nije bilo . Pričaj, šta se desilo ? – Ništa , samo sam primenio tvoj recept..... i…. Nema tu i – provalila lujka da samo otvaram usta , pa se šatro zabrinula  da mi glas nije iznenada zanemoćao, pošto kobajagi, dok drži časove od mog glasa ništa ne čuje. Vi opet... i…. šta ima tu i….. pored postojećeg dodala još dva keca da dobro zaprži .

 Na kraju, vaš mali - Vas  proglasi krivom…….   

Preslišavate se , dok vas briga prati u stopu. Kaže vaša majka kojoj sve referišete :  Sad znaš kako je meni bilo. Zapanjeno je pogledate i odgovorite da to nikako nije isto, da su se promenila vremena, da je sada sve teže . Na kraju joj kažete  kako vi imate mnogo komplikovaniji slučaj nego što ste bili vi za vašu majku uz obavezni dodatak  - kako ne može da pojmi kolika je  to radost i muka, istovremeno.

 Stvarno pojma nemam - odgovara ona , a i kako bih , kad sam ja podizala samo dvoje, a ti celo - jedno. Potom  prevrne očima, da vas ne bi dodatno sekirala. Vidi da ste pod stresom .

Vremenom shvatite šta vam je vaša majka - kao majci  htela reći.

Obično to bude prekasno.

Pregrmite prva četiri razreda . Na sreću učenje mu dobro ide ( što vi znate, jer se kao mudar roditelj ne oslanjate  na druge ,već svake nedelje jedan dan odredite da propitate vašeg malog ) , ali vladanje problematično. Zovu vas svaki čas. Nacrtate se. Slušate žalopojke razrednog koji  prenosi mišljenje  čas ovog, čas onog kolege, da mu vaš mali ometa časove. Onda vam dosadi da samo slušate. Jednog dana mu to i kažete, što ga iznenadi. Razgovor teče otprilike : sjajan je u učenju , ali šta ćemo sa ….. Prekidate ga - znam šta ćete mi reći, pa ću Vas preduhitriti –  to me više  ne zanima - dosta je bilo. Zbunjen promuca - ali …..Nema tu nikakvog  ali ….. ako vaše kolege , ne umeju da doskoče malo pametnijem detetu, onda i nisu za taj posao.

 Kaaako  da mu doskoče… promuca?!

 Šta kako ? -  Lako…

Neka ga zaintrigiraju , neka mu iz matematike daju teže zadatke, neka ga zaposle…. No, to bi oni morali znati, ako nisu zalutali tu gde su - kad od roditelja traže recepte.........

Pregrmite i to. Stiže pubertet koji se u vašoj mladosti nije ni pominjao. Preživeli - a niste  znali šta. Ali sada je vaš mali u pitanju , niste vi . Zato ste oprezni. Majka vam kaže – ignoriši . Vidiš šta budale rade. Izmislili pubertet za koji nisam ni čula dok vas nisam rodila, izmislili klimaks za koji , takođe , nisam čula dok nisam ušla u njega, sad izmišljaju prelazno doba za muškarce kako bi  imali razloga da se vade za sve i  svašta.

Normalno - da joj kažete da je ,ipak, čula za pubertet kad ste vi ušli u njega, kao što vi razmišljate o njemu, kada je vaš mali stasao  za njega.

Sa manjim turbulencijama preživite i to. U tim turbulencijama nešto naučite kako ne bi kaskali za životom  - smaraš, kuliraj, opušteno, baš je kul i koješta još što vi ni u pomamilu niste smeli reći svojima kad ste bili “ mali”.

Usto vaš mali nije toliko mali , a vi imate problem. Pušite oboje , ali ne pred malim, dok vas ne uhvati. E , kad vas uhvati imate priču.  Iz sopstvenog iskustva znate koliko su zabrane kontraproduktivne. Zato ne igrate na tu kartu, ne govorite o štetnosti duvana  – kako vas brzinom munje ne bi poklopio . Umesto toga  mu kažete – kad budeš propušio, kaži roditeljima da ti kupuju cigarete, kako ti neko, umesto njih ,ne bi uvalio travu. Obavezno izbegavate ako i možda,   pali samo - kada – (kao da je to najnormalnija stvar na svetu).

Onda nekako preživite gimnaziju, zatim fakultet  i taman pomislite hvala ti Bože! - vreme da odahnem .

 Hoćeš vraga – vaš mali više nije mali , vaš mali više ne zavisi od vas, vaš mali više ne mora nikog da pita  . Vaš mali je konačno Veliki  . Vaš mali je svoj čovek. Znaju to svi  , znate to i vi , ali za vas ostaje - uvek vaš mali - koji je zacrtao da obigra svet. Eto muke.

 Čas se pakuje , čas raspakiva. A vi ? – Uvek isto. U ludim vremenima bez mirnog sna. Strepite kad uzleće , strepite dok leti, strepite kad sleće, strepite dok je tamo ........ strepite.....strepite i samo strepite......

 

 #
POČEŠI ME DA SE NASMEJEM
panicnadezda | 05 Januar, 2016 10:26

 

Dođoše i prođoše –hvala  Bogu .To uvek kaže kada je za praznike  kod kuće, što bi najradije izbegla da je moguće. Zbrisala bi i sada negde , ali  nije mogla . Brisaće  drugi ,  neko mora i da miruje. Nema za sve. Nema ni za te što će brisati…. ali …..život je jedan – povoljne prilike se ne propuštaju. Vredi se žrtvovati zarad nečije radosti. A dugotrajni post - koji će silom prilika , uslediti nakon dalekog puta  – bože moj  -  valjda je zdrav. Kažu- na duže staze pročišćava organizam od otrova kojima nas truju. Za nju je to slaba uteha pošto nikad nije naročito držala do  hrane.

 Dakle , prisiliše je da Njeno Veličanstvo t.j. Novu Godinu sačeka kod kuće. A ona čekanje ne voli. Ne zato što je nestrpljiva, već što joj se smučilo da čitav život  nekoga ili nešto čeka. Previše je toga . Čekate da odrastete , pa da krenete u školu, pa da istu završite , pa da nakon škole nađete posao, pardon, vezu za posao, ukoliko nemate sreće, kao recimo ona i par njih koje zna, da naletite na ekscentrika u komisiji koji ne prima bezveze i samo preko veze.  Predugo traje…...  Onda  krenete u potragu za princem u zemlji gde prinčevi ne rastu. Potom sa onim koji vam se učini da je princ za vas  –  krenete u ono što se zove - život. Udruženim snagama opremate stan , uređujete prostor za sebe i one koje  čekate kao ozebao sunce. Kad stignu ONI sa kojima život dobija smisao - ponovo ukrug. Čekate da prođu grčevi , izbiju zubići , kaže prvo slovo ili celu reč koju proslavljate - itd.itd.

Opet  čekanje -  ali sada za njih ili zbog njih.

U svom tom čekanju fali samo doček nove godine i to svake godine.

 Pršte reklame – doček ovamo , doček onamo,  pršte ukrasi na ulicama,  popusti u prodavnicama – mame  narod da navali - sad ili nikad . Novine  sa bombastičnim pretprazničkim  naslovima i praznim tekstovima, televizije  trče  trku, svaka na svoj način. Unapred snimljene emisije puštaju u etar da vas namame. Prednjače Pink i Rts. Utakmica kreće - pre početka igre.

Zato voli da ode bilo gde. Pa kad se vrati -......

Stigla i bez nje. Drugi je dočekali . Drugi joj  poželeli dobrodošlicu - ona zatekla. Voli to. Za tako nešto spremna je da gladuje.

No, tu je gde je. Od onog što jeste - ne može pobeći. Pokušava da se prilagodi. Što bi se reklo – mimo sveta ne valja. ON je okitio jelku, ona dodala par ukrasa- ali nije imala obavezu. Nije imala obavezu da nešto vanredno  sprema , ali je ipak spremila. Doduše, ne kao nekada,  kada je naveliko dočekivala N.G. i kada je masa sveta  prolazila kroz njenu kuću zbog  datuma koji se ne zaboravlja.

Onda  onaj za koga je taj datum vezan reče dosta je bilo.

Odoh ja.

Nije imala obavezu da čeka ponoć , ali je ipak sačeka. Nije morala da vreme do ponoći provede pred teveom šetajući kanale , ali je ipak to uradila. Nekako je imala potrebu da vidi - ne opštenarodno veselje na Pinku ( poznato ), ali bogami, bombastično najavljivan najspektularniji  zabavni program poslednijih decenija na RTS – u –da. Od toga zavisi da li će dobrovoljno poklanjati onih 150 dinara svakog meseca  ili će morati da je globe kao što  to stalno rade , a potom , da bi je raznežili  svaki čas zahvaljivati na razumevanju .

Kakvo crno razumevanje?  Pobrkali ljudi lončiće - pa bes krstiše kao razumevanje.

RTS – je razočara , a uzdala se u njega . Nije to ono što je očekivala , još manje ono što su obećali. Da je pitate šta je očekivala pored humora , spontanosti i originalnosti (ni od korova )  - ne bi znala da vam kaže , ali zna  - sve,  samo ono što prikazaše- ne.

Čelni ljudi napraviše grupni portret za sivi . Bez šale , možda tipuju neka druga mesta . Prodefilovaše ekranom u svečanim toaletama - vedri , nasmejani i samozadovoljni. Priznaje , lepo su izgledali kao kulturnija i pristojnija varijanta Pinka , ali koga je briga za to u noći kao što je ta, kada kočnice rade samo  na početku  -  potom se gube . Malo cuga , da ne kaže gasa i teraj brate. Svejedno vam je da li je RTS ili Pink. Mladima su ,ionako, obe varijante pase priča ukoliko ne planiraju da zapevaju  na jednoj ili drugoj tv u čemu vide jedinu šansu za uspeh u životu . Za njih je psihodelija i dum, dum –zakon. Zna,  tresli su do zore - na spratu iznad nje. Plašila se da joj ne upadnu u krevet.

Elem, ne da pare, ako joj kao što su navikli ne otmu. Lukavo - pretplatu vezali za struju pa ako ne daš 150 dinara za RTS nema struje. Ne sme da rizikuje. Opaka ucena.

Rekla je Njemu da ukoliko je nasmeju par puta  u toku humorističkog programa neće praviti frku zbog 150 dinara. Ali , avaj- ne da je ne nasmejaše par puta, već ni jednom. Čak ni Mima Karadžić joj ne izazva smešak, što mu uvek uspeva.

 Zato, na kraju svega - zamoli Njega da je zagolica.

 Svrbi te - pita ON ?........

Jok, bre,  no da se nasmejam.

 

 

 

 #
PECAROŠI
panicnadezda | 15 Decembar, 2015 16:53

Nameračili se na nju, pa to ti je. Ne daju mira. Stalno zivkaju. Ranije  na fiksni, sada  na mobilni. Počinje da sumnja. Pita se svašta . Recimo, otkud tolikim ljudima baš njen broj. Ko im je dao ili na koji način su se dočepali istog. Nije baš lak za pamćenje . Potpuno nezanimljiv, sa brojevima bez ikakvog smisla i reda. Lakše joj polazi za rukom da izgovori tuđi nego svoj broj. Nikad ga na brzinu nije mogla potrefiti .  Dok je bila na pripejdu uvek bi stvarala gužvu na trafici dok uplaćuje dopunu , dok bi  oni iza nje nestrpljivo  gunđali i cupkali u mestu. Kao da  je njoj bilo lako i kao da nije znala šta rade. U početku, sa željom da im ugodi u žurbi da se seti sopstvenog broja , par puta je dopunila tuđi telefon i  nekom neznancu  ulepšala dan- ko da je Deda Mraz koji ne zna šta će sa parama. Onda se opametila. Bilo ko da je čekao iza nje , nije je bilo briga. Natenane bi izgovarala broj po broj i tražila da isti ponove.Tek kad je dopuna prošla nastavljala je dalje.

 No, da se vrati na početak……. Dakle, stalno je zovu.

Nazvala ih je telefonskim pecarošima, iako nemaju nikakve veze sa ribolovom, ali zato sa platežnim ajkulama u čije ime rade – daLepom pričom na sve načine pokušavaju da vas navuku. Ako iz prve uspeju - na konju su. Ako - ne ,  ne odustaju. Zovu sve ,dok iz vas ne proključa bes. Onda malo olade , pa novi krug.

Dok su je zivkali na fiksni, mogla je da razume . Broj se nalazi u imeniku  , na osnovu broja se  lako dolazi do adrese , a na osnovu adrese - pomisle -  parajlije. Ko vele , vredi pokušati. Plaćeni su da vrte telefone  i budu dosadni. Teško odustaju. Krenulo je sa tzv.- tajm šeringom. Ni danas , ne zna tačno- šta to znači- ? Zna samo da ih se nije bilo lako otarasiti. Dok vas ne navuku mesto reči prosipaju med. Ali kad vas uhvate u mrežu nema puštanja. Jednom je i ona nasela. Ni tada ne bi da nije  njega.  On se lako peca na novotarije  .Ona je davno prošla period naivnosti. Zna da iza svake bajke sledi ono – ali.  ON –ne.Na kraju se uverio da od besplatnog letovanja u luksuznim apartmanima Španije nema ništa , ako ne pokažeš spremnost da isti zakupiš na korišćenje, ne zna tačno koji beše period ,ali zna da joj se od cifre zavrtelo u glavi, zbog čega su istog momenta napustili skup.

Poznaje par ljudi koji su uplatili najam , a sada čupaju kose, ko da im je neko kriv što su bili brzopleti i lakomisleni , a to se plaća.

Njih je narod provalio pa se više ne oglašavaju. Umesto njih zivkaju drugi ili isti samo drugim povodom.  Menjaju taktiku i prilagođavaju je naivnim.  Utrpavaju  druge stvari. Ceo asortiman zna , pošto kako reče, nju ne preskaču, uprkos molbi da zaborave njen broj.

Krenulo je sa Dormeo jastucima , Dormeo dušecima , posebno Dormeo ćebadima koja zimi greju , a leti hlade u zavisnosti od strane koju okreneš. Kako da ne ! Gola laž. Priznaje da su ćebad mekana i prijatna na dodir , ali obe strane su iste.

Zamalo da doživi toplotni udar kad je preko leta probala da se rashladi.

Stazama  tajm šeringa , Dormea i Ceptera su krenula i mnoga farmaceutska i medicinska udruženja.  Jedni nude čarobne kreme i preparate za sve i svašta .Drugi kompletne besplatne preglede i čudotvorne kozmetičke tretmane, a ne znate ni ko su ni šta su. Kako da znate ko su ?… kad uvek čujete samo glas. Par puta je probala da proveri kome pripada taj i taj broj – i uvek dobijala  isti  odgovor– nije  u imeniku.  Nisu u imeniku , a hoće da vam se uvale u kuću. Vi ste izabrani (samo što ne izgovore od onog gore ) -  da vam putem aparata najsavremenije tehnologije na vašem pragu ili u kući za par minuta procene kompletno zdravstveno stanje.

Kako da ne ! Kod nje bogami neće, po cenu dupliranja životnog veka.  Čak i kad bi  verovala da je tako , ona  ne  želi da zna -  sve dok ne boli.

A , kad zaboli……..

Zovu iz opštine Stari grad, par puta, zaredom. Predstavljaju se kao  članovi neke od stranaka pa ih kobajagi zanima imate li nekih problema . Kad ih zamolite da budu konkretniji i kažu na kakve probleme misle – natucaju- komunalne , uslove života, odnose sa komšijama  itd.itd. Vi krenete od poreza kao najvećeg ličnog problema i dobijate očekivan odgovor, kao u većini slučajeva, da oni nisu nadležni za to. Na pitanje šta je u njihovoj nadležnosti ?- navode stvari koje sa vama nemaju nikakve veze , ali na kraju - ne propuštaju da vas snishodljivim glasom upitaju…. kad bi sad , ili uskoro , bili izbori -  za koga bi glasali , sa nadom da će vaš izbor pasti na njih pošto pokazuju brigu, za koju vas ni najmanje  nije  briga jer sve što je vaša briga  nije u njihovoj nadležnosti. Onda im vi kažete da ubuduće okrenu red reči pa prvo krenu od poslednjeg pitanja kako ne bi trošili vaše vreme i tresnete slušalicu. Kako drugačije sa najobičnijim pecarošima koji love samo u mutnom.

Ima i smešnih situacija. Nedavno zove žena i kulturno se predstavlja. Neobično ime - nema šta. Ustvari, vi ga niste dobro čuli. Posle dvominutne tirade , o svemu što firma, u čije ime zove , smatra svojim vrhunskim proizvodima, vi gubite strpljenje i kažete – znate šta Variola.. mene to……. Dalje ne izgovarate jer vas gospođa - uvređeno prekida , da bi vam oštrim glasom , koji je u potpunom neskladu sa prethodnim , saopštila da ona nije nikakva Variola već Mariola. Taman uzmete vazduh da završite započeto ali ….čujete samo tu -  tu  -  tu.

Prekinula vezu.

 

 

   

 

 

 #
NEKAD SE ZNALO
panicnadezda | 09 Decembar, 2015 16:37

 

 Nekad se znalo - ko kosi , a ko vodu nosi.

Postojao je red i znalo se ko šta radi . Profesor je učio , lekar - lečio , sudija – sudio ,  inženjer- gradio , zidar- zidao , pop krstio i usput kadio. Političari su uvek zamajavali svet , uniforme  održavale red , žestoki momci pravili nered. Znalo se ko su jedni – ko drugi . Danas ne znate ništa. Pojma nemate ko se krije u uniformi . Da li je uniforma pokriće za red ili kamuflaža onih što prave nered. Sve je moguće. Puno razloga da se plašite i jednih i drugih.  Samo blesav ne sumnja.

U to vreme- kad se znalo ko kosi , a ko vodu nosi - porodica je bila porodica. Znalo se šta radi majka - šta ćerka , šta radi otac - a šta sin- kakva je uloga baba i deda. Poštovanje i saosećanje, sa retkim izuzecima, je bilo sastavni deo života ,  a da se svakodnevno nije trubilo o antipatičnoj,  usvojenoj reči – empatija. Sad se sve pobrkalo. Pravila postaše izuzeci . Teško razlikujete majku od ćerke , u ređim slučajevima - oca od sina . Ne znate više ko je mlad , a ko star. Lepo je videti ispeglana lica , ali i u zarezima proteklog vremena, ima nešto. Bar se zna ko je ko. Ovako , bez lupe - teško. Brka se.

Nekad se znalo ko je učitelj , a ko đak , kako se ide u školu, kako na ulicu . Danas svejedno. Sve opcije su u igri.

Pre je učiteljeva reč bila zakon – sada  su đaci - neretko, zakon za učitelje.

Znalo se -  kako se završava škola , fakultet , doktorat . Više nema potrebe . Ozbiljne škole nisu preporuka za visoke funkcijenaprotiv .Dovoljan je jedan sa školom kao pokriće za one bez nje. Ostali mogu biti šalabajzeri pod uslovom da slušaju.

 Visoko letiš ako si poslušan, imaš  pun novčanik  i veze za transfer. Obiđeš isturena odeljenja privatnih fakulteta, prigrabiš ćagu, potegneš vezu, ta  veza drugu vezu i eto te na vrhu. Lako, da lakše ne može biti. Postaješ kadar i hvaljena osoba . Nemaš znanja , zato odluku prepuštaš onima iznad tebe koji  znaju put kojim si stigao do njih. Prisiljen si da slušaš i usput kličeš.

 Nema - neću.

 Samo hoću.

Neki neće . Zna po svom detetu. Da je čuje ne bi mu bilo pravo što ga uopšte pominje , pogotovo tako naziva, kao da ona ne zna da je on odrastao, ali on ne shvata da su i odrasli  – prvenstveno- nečija deca. Uvek je zbuni kad kaže - ja nisam tvoje dete . Nego čije si ? - pomisli u sebi. Smejurija.....  Ali, ajde de , čovek - završio ozbiljan fakultet ( ne baš po njenoj želji, pošto je za ekonomiju – tabula raza ) sa vrlo ozbiljnim prosekom u respektabilnom roku.

 Prvi posao našao sam, drugi takođe. Teoriju savršeno pretočio u praksu , vredan , pošten i što se poslovnih stvari tiče  do perfekcije precizan , ali nespreman da odstupi od sebe i svojih principa. Odan firmi kao da je njegova . Možda previše. Ni nalik onima koje nazivaju " japiji ". Ne nosi kravatu -  odelo isključivo kad mora. Umesto toga , na posao nosi  znanje. Njoj žao  što nije češće u odelu - čini joj se - lepo mu stoji. Ali on takve želje  ne ispunjava.

Nekad bi se za takvog grabili – danas –ne. Dostigao određeni nivo , ali dalje ne daju. Mesta zauzeli tatini i mamini sinovi koji aminuju ono što on nikada ne bi.  Okružen pomoćnicima sa  "Singidinuma ",  "Megatrenda" i kojih sve ne, figurativno rečeno  plače za ekonomistima sa državnog univerziteta koji , kako kaže , čame na birou , a ovi preko političkih i rođačkih veza nezasluženo  uleću na njihova mesta.Ona mu kaže da za njim plače Dojče banka u kojoj bi se njegov rad cenio, ali ni da čuje. Drugačije je mislio pre bombardovanja.

Pardon , sve što je navela tiče se posla. Ništa nije preuvelično , ali da ne ispadne hiperbola u slavu rođenog, mora pomenuti da van posla , kako mu često kaže - ima hiljadu i jednu manu. Dobro, ne baš toliko... ali  za bilo koliko - vrata moraju ostati zatvorena.

I to se nekada znalo.

Moglo bi se nabrajati do zore , šta se nekad znalo,  sad zaboravilo , da nije besmisleno, pošto  je  sve što se nekad znalo u "nekad " i ostalo.

 

 

 

 

 

 #
GRADITELJKA
panicnadezda | 25 Novembar, 2015 14:22

 

 Već danima sa kokoškama leže , sa prvim petlovima se diže. Nije joj običaj , ali u poslednjih mesec dana je prisiliše. Onda navrat nanos popije kafu, na brzinu prezalogaji nešto, zatvara prozore, spušta roletne i sa najlon kesom na glavi hvata tutanj, praćena zapanjenim pogledima radnika i svirkom raštimovanog orkestra koji je uzrok svemu i zbog koga beži. Čak da je u pitanju simfonijski orkestar koji bi savako jutro svirao istu melodiju misli da bio joj pozlilo. Ovako tek……Jutro počinje sa cijuuuuuu, tup ,tup, tras i kao završnica BUM  kad obijeno pada na zemlju u pratnji oblaka prašine od koje ne vidite ništa i ne osećate nikakav drugi miris. Sled radnji  zna napamet. Čim čuje prvo cijuuuuuuu- ko oprena skače iz kreveta.

U strogom centru je. Mnogo prednosti ,ali ima i mana.Što se prednosti tiče- sve je nadohvat ruke. Većina poslova se završava u centralnoj zoni tako da ste privilegovani u odnosu na one koji žive u prigradskim naseljima pa dane troše da bi nešto oposlili. Dalje : tu su pozorišta , muzeji koji ne rade , ali će jednom možda i proraditi, Kalemegdan sa pogledom na ušće Save u Dunav , pešačka zona sa svim ekskluzivama  i događajima u njoj. Tu je i nezaobilazan Trg Republike gde se sve odigrava. Počev od ljubavnih sastanaka, preko raznoraznih svirki, performansa , mitinga i demonstracija. Dakle, ako ste u centru- sve gledate uživo.

U centru se zvono na vratima često oglašava. Ne samo od strane prijatelja i očekivanih gostiju. Ponekad su to odžačari  koji po verovanju donose  sreću. Ponekad ciganka što čita sudbinu iz dlana . A nekad , mada sve ređe, oni što popravljaju kišobrane.

 Nekima to smeta , njoj ne. Odbija ih sve , ali je lepo videti i osvežiti sećanje na dane kada je toga mnogo više bilo.Da je na Dedinju ili u nekom drugom kraju gde bogati kupuju imanja , ista ograđuju , opremaju kamerama i drugim merama predostroženosti u cilju čuvanja bogatstva , gde ni okom ne možete virnuti , a tek kročiti  –nezamislivo. Čini joj se kad bi videli onog sa kišobranima da bi odmah pripucali na njega misleći da su kišobrani dvocevke . Paranoja !!! Pa jes…..... nuditi popravku kišobrana onima kojima ne trebaju. Čini joj se da ti iz soba direktno uleću u automobile ograđeni od sveta i realnog života. Zna da se ne bi menjala sa njima, ali nije sigurna da ne bi štrbnula malo bogatstava koje su oni štrbali naveliko, a i zna se kako.

Ali centar , kao što reče, ima i mana. U centru su zgrade zbijene i načičkane jedna uz drugu , u njenom slučaju jedna preko puta druge . Bilo ko i bilo šta da radi odražava se na vaš život.Tako i u ovom slučaju. U komšiluku - sređuju fasadu . Radi  graditeljka , ostali je podržavaju i raduju se. Milo i njoj t.j. njima preko puta. Kako i ne bi kad je ona većinski finansijer. Kupila stan u  strogom centru grada - veliki ko kuća - koji kao većina onih koji odreše kesu renovira. Ruši sve. Usput radi na fasadi . Ali redom koji njoj odgovara - prvo stan , potom fasada.Rušenje u stanu se preživelo. Prštalo je na sve strane , ali se nije toliko odražavalo na život okolo. Zato fasada zagorča život.

Graditeljku drugi ne  zanimaju. Ne pita komšije kako se osećaju u haosu koji im ona pravi. Šta je briga za prašinu , buku i prljavštinu koje ostavljaju oni koje je ona angažovala i trpaju u vaš stan? Šta je briga što vi ne možete preći razdaljinu od vašeg ulaza do njenog , a da ne pobelite od prašine? Šta je briga što na sprdnju majstora stavljate najlon kesu na glavu da ne bi u tom kratkom periodu  postali sedi, a kosa vam je druge boje.I previše toga….. šta je briga?

  Besna i bogata, kao većina takvih misli da im je sve dozvoljeno pa i to da  nema osećaja prema drugima.  Misli da treba da budete polaskani njenim prisustvom. Udostojila vas svojim dolaskom pa treba da joj budete zahvalni što ćete imati tu čast da gledate u njene prozore i drveće koje planira da zasadi na terasi. Zaboravlja na one koji se takvima ne klanjaju, pogotovo ako  gaze bez pardona.

Normalno- da joj je puklo. Normalno- da je okrenula graditeljkin broj i pitala ono što je ista morala reći bez pitanja, normalno- da je podsetila na elementarne principe pristojnosti i poštovanja drugih, normalno - da joj je rekla da je sita i presita takvih. Normalno – da je izgovorila da se to neće tolerisati i da zna puteve kojima se i takvim može stati na put.

Normalno – da bi ceo razgovor bio drugačiji da mlada i lepa komšinica nije  na pristojno obraćanje odreagovala histeričnim i uvređenim tonom razmaženog deteta što ne dolikuje njenim  godinama, još manje majci dvoje dece.Normalno , da bi sve bilo drugačije da je pokazala  malo saosećanja prema drugima. Normalno, da bi sve bilo drugačije da umesto odbrane neodbranjivog  ne pokaza prkos , ljutinu i bes.

Pokaza  nemudru i osionu stranu svoje lčnost.

 Na kraju reče –“ umesto da se radujete lepom pogledu koji ćete imati kad sve bude gotovo  vi negodujete”.

Šta da odgovorite nekom ko čuje i razume samo sebe?

 Kako Majakovski reče “ kako u debelo uho zabosti nežnu reč “, a vi na deblje niste naišli.

 Ipak joj u ironičnom tonu saopštite da živite samo za taj moment kad svemu bude kraj i kad ćete vreme, umesto u kući, po ceo dan provoditi na prozoru, po cenu da vam se zavrti u glavi i ne daj bože padnete, kako bi mogli da uživate u pogledu na njenu fasadu, njene prozore , a pogotovo njenu terasu- pošto su u istoj vazdušnoj  liniji sa vama.

Neosetljiva na ironiju- odorovolji se , što sve kaza.

 

 

 

  

 

 

 #
OPASAN DAN
panicnadezda | 22 Novembar, 2015 13:37

Ne sviđa joj se to. Ali ko je ona da sudi o tome pored toliko pametnijih glava u zemlji ili one jedne koja daje završnu reč- svemu.

Posle strašnih događaja širom sveta u Srbiji osvanu opasan dan. Opercija „ ŠTIT „ sa preko 700 obučenih učesnika pokaza drugo lice Srbije. Moćno i jako. U improvizovanoj antiterorističkoj akciji i borbi protiv zamišljenog neprijatelja pokazaše, po mišljenju stručnjaka – neverovatnu spremnost , odvažnost i džemsbondovsku neustrašivost. Ko zna... da su takvu silu demonstrirali pre NATO bombardovanja, kada je svega bilo više no danas „ možda se NATO alijansa ne bi usudila da seje bombe po Srbiji „ . Oni koji misle , znaju da se šali.

  No bilo pa prošlo. Većina sveta više ne misli na to, ako se izuzmu oni koji oplakuju svoje i građevine koje zjape poput aveti širom grada. Nije joj jasno, šta se htelo postići  „ŠTITOM „– da se umiri uplašeno stanovništvo ili isprepadaju teroristi koji se ni smrti ne boje.

Bojim se da su u oba slučaja omanuli.

Stanovništvo će se posle ovoga više plašiti uz svo poštovanje neviđene spretnosti učesnika zamišljenog boja , ali teroriste „ smrznute od straha“ to neće sprečiti. Naprotiv... može ih samo inspirisati . Ko se imalo razume u psihologiju zna da je to rukavica bačena u lice onima koje nikako ne treba čikati.  Veruje da su za fanatike najslađi zalogaji  upravo oni koji prkose.

 Dakle ---oprez. Sada tek treba voditi računa da se zaobilaze mesta koja mogu biti meta napada.

Ona ih odavno zaobilazi , ne zato što bi umrla- jer jednom  - kako je govorila njena mati - i njoj se to mora desiti , ali želi da smrt dođe po nju ,a ne da joj ona trči u zagrljaj i to teroristički. Međutim , to što je ona oprezna ne čini je spokojnom jer šta je sa njenima , a i drugima. Kao filantrop strepi za sve , pogotovo nustrašivu mladost – koja se ničega ne boji.

Interesanto da direktnog prenosa nije bilo ili je njoj promaklo. Motala je programe - ali ništa –  na svim kanalima uobičajena vikend šema. Na državnoj ili narodnoj televiziji ( može se tako reći jer je narod finansira) sigurno nije.

 Najavili su snimak za 23 časa u vreme kada će ubuduće moći da se emituje rijaliti , zvani Farma. Bruka !!! ...zar ne ...?  Izjednačiti takav događaj sa farmom. Ne zna da li je neko - van učesnika koji su želeli da vide sebe na ekranu - zamrkao da odgleda snimak sa lica mesta . Ona nije.

P.S.- državni događaj u 23 časa – čudno ..... ili je, ipak, nešto drugo u pitanju.

 

 

 

 #
LEP DAN
panicnadezda | 20 Novembar, 2015 13:35

     Voli ponekad da obigra grad. Da osmotri šta se promenilo , dogradilo , a šta je ostalo isto. Kad kaže grad ne misli na ceo - normalno . Samo deo koji joj je blizak i poznat. Grad se toliko raširio da bi joj za taj obilazak trebalo ko zna koliko vremena . Nije spremna da ga poklanja. Tim pre što postoje područja u koja nikad nije kročila. Ne zna čak ni kako se ide do njih  , a bogami - ni kako se zovu . Mogla bi komotno da kaže da delove sa soliterima ( koje organski ne podnosi)  ne želi ni da upozna. Previše su daleko od zemlje , a ona voli blizinu tla. Kad gleda u višespratnice - njoj se zavrti u glavi , a stomak uznemiri. Na pomisao da kojim slučajem mora tu da živi - podiđe je jeza. Nije ptica da leti visoko . Morala bi liftom do stana , a ona se liftova boji. Ne bi to nazvala fobijom  , ali nelagodom  sigurno.

     Dakle govori o gradskom jezgru koje joj je nadomak ruke.

     Svakodnevno je tu , ovim ili onim povodom , ovom ili onom obavezom. Retko kada namenski , natenane i bez žurbe .Prenaglašen  osećaj odgovornosti  ne ostavlja prostor za uživanje . Kasno je shvatila  da život nisu samo obaveze. A kada ima obaveze zaboravlja na drugo, recimo radnje i izloge. Doduše nikada nije ni visila pred njima. Gledala bi samo kad zapne nešto da kupi. Sad i to retko radi. Češće prazni, nego što puni ormane. Čini joj se i dalje su krcati. A što se poslova  tiče…….

       Uvek je bila u fazonu - prvo obaveze pa zadovoljstvo. Mislila je da je to svrha života . Pelcer kojim su je inficirali još u mladosti. Govorili su da to olakšava život .Ubeđena u to  u više navrata je pokušavala da isti presadi na ukućane kako bi došlo do podele rada , ali se kod njih ništa ne prima. Probala je pričom ili zvocanjem  kako oni kažu  i dobijala uvek isti odgovor - smaraš. Potom je pribegla tzv. učenju po modelu koji je kažu najefikasniji. Ličnim primerom je svakodnevno delovala. Nažalost  , i to je ostajalo na primeru t.j….. na njoj. Njen rad –njihovo zadovoljstvo . Svaki pokušaj da nešto promeni ostajao je  bezuspešan. Zavidi ženama koje su u tome uspele . Ima utisak kad bi se i ona latila zadovoljsta , a rada  ako pretekne vremena , u kući bi sve zamrlo. Mudrije  od nje  joj kažu… pusti jedno vreme da vide kako izgleda kad kreneš kao oni. Probala je i to  , ali su je svi poslovi  čekali i to sa  debelom kamatom - pride. Zato redovno radi .

      Što se obaveza tiče, izuzimajući  tu i tamo , nešto specijalno je retkost. Radi se o svemu onome što se i u drugim kućama radi  (ili kod srećnijih- drugi rade za njih )  čega je uvek premnogo za jednog . Usto nemilosrdno krade vreme.Svakog dana iznova .  Od ranog jutra – nabavka , ručak , stan u red , zavese , prozori, veš , peglanje - itd. itd….. da ne nabraja, pošto bi  za sve i cela sveska bila mala ….Potom sledi - plati infostan , podmiri račun za struju , reklamiraj račun kod mts-a ( ako ne želiš da te zakinu )- onda banka , posle banke koješta još …. i tako u krug . A najgore od svega, redovi unedogled.

     Koliko se sveta gura u tim redovima , da ne znate što znate, i da im lica nisu smrknuta , mrzovoljna i besna kao što jesu , pomislili bi da čekaju poklone, a ne da odvajaju od usta da bi državi dali pare koje im je već otela , i ne pada joj napamet da im vrati . Uvek traži još. Njoj je dugovanje dozvoljeno. Njima ne.  

       Kad obavite deo onoga što ste planirali dan je već za vama- pogotovo u ovo vreme kad smrkava pre nego što sviće.

      Nekada je ON to radio, ali tada nije bilo ONLINE plaćanja. Više mu ne pada napamet. Ne postoji način da ga ubedite. Kreće kao uvek…. kako je ovo 21 vek ,u kome civilizovani ljudi ne čekaju u redovima, već  iz stolice izmiruju svoje obaveze. Ako se ona sa tim ne slaže ( hoće reći- kao zastarelo i necivilizovano biće, ali ne izgovara , iako zna- da ona zna- šta misli) neka čeka u redovima , ali da ne kuka. Niko joj nije kriv.

     Kako da ne !….zaboravlja da bi joj svi bili krivi kada bi plaćala u duplikatu što će se kad tad desiti.

    Poznato joj je da mnogi plaćaju tako , ali ona nije baš  pala sa kruške. Više ne veruje nikom. Zna za mahere koji vas za čas opelješe ukoliko nemate jaku zaštitu, a ni na zaštitu više ne računa nakon onog …preko mene  živog….. plate i penzije …..Znate već….. Osta čovek živ i zdrav , ali debelo osakati ono što je rekao da niko ne sme dirati. Šta reći ?

Ništa - samo pamtiti…..

     Elem, tog dana obrnu red. Najaviše najtopliji dan u novembru. Zapostavi dnevne obaveze i krenu u šetnju. Društvo joj pravi ON koji je uvek tu da sa njom podeli zadovoljstvo , ali ne i rad. Sunce upeklo ko što peče kad je vreme za to. Masu sveta izbacilo iz kuća. Knez Mihailova krcata . Sve starosne grupe su tu. Lica vedra i nasmejana. Deca trčkaraju. Svi deluju neobično radosno - i za promenu- lepo. 

     Ispod  sata momak sa violinom. Oko njega gomila. U gomili najviše devojaka . Nije ni čudo, lepo svira , a i sladak je .Zvuci “ Travijate “ prate vas u stopu  i kad ih više ne čujete.

      Deset koraka dalje  grupa tinejdžera u hip – hop pokretima - izdašno nagrađena aplauzima vršnjaka.Voli mlade , a zna neke koji se bave tom vrstom plesa ili vratolomija pa ih i ona pozdravlja aplauzom.

     Malo dalje orkestar muzičke škole svira na otvorenom. Beskrajno prija .Puno sveta uživa. Uželeo se narod , sit onoga što gleda na ekranima.

     Fale kamere , ali njih nigde. One su fokusirane na rijaliti programe. Jure rejtinge. Pridružio im se RTS koji narod plaća , a oni imitiraju Pink po kome pljuju. Tovare reprizu na reprizu i  već viđeno “ Ja mogu sve “. Isti scenario kao u pinkovim zvezdicama, zvezdama i čemu sve još ne. Ne znam ni da li je glamuroznije , ali znam da mi ne veže pažnju, uprkos Kostjukovu i Rambu Amadeusu.

      Konačno stižu do Akademije nauka. Sve je na svom mestu.Masa slikara raširili  platna. Neki crtaju portrete. Mame i vas , ali vama je prošlo vreme za to.

      Stižu do ulice Vuka Karadžića – buduće pešačke zone. Mesecima je već rade. Kopaju i prekopavaju. Postavili red ploča , red kocki. Sumnjičavo gleda. Gde god su to radili vrlo brzo je propadalo. Ploče se rasklimataju kao kod pozorišta , a kockice ispadaju. Masu puta je zaglavila potpeticu u rupe između kamenih sendviča koje je jedva uspevala da iščupa , ali bez potpetica. Besna se nosila mišlju da ih tuži , ali zna da više nema sudija kao što beše onaj u istoimenom  romanu Vuka Draškovića.

       Radove u ulici privode kraju. Na par mesta velike betonske žardinjere. Vidi ! …. Za cveće - kaže ona…..  Nikako- odgovara ON -  to je za drveće. Kakvo bre drveće – kad će to da naraste?...Čovek u odelu , valjda nadzornik radova se umeša u razgovor i presudi. Gospodin je u pravu, to je za drveće. Ma  n e m o j t e …ona će , a koje …breze… jel te?…… Ne gospođo … biće to KATALBA.

 Šta kažete….  K A T A L B A -  bože - nikad čula.! …a šta vam je to ? I kao da se pravda, ustvari da ga ne uvredi - znate ja znam samo ono drveće koje sam upoznala i na koje sam se pela - kao što su breza, hrast , bukva , vrba …..ne dovrši nabrajanje.  Pogleda je saosećajno i reče --- ukucajte na guglu , pošto ni ja ne znam, ali pretpostavljam da je iz Kine . Sve što ne znamo šta je izdaleka stiže...

 Divota – a ko zna?

  Konsultovala je gugl . Drvo se ne zove katalba već katalpa – tzv.-dekorativno listopadno drvo- zvano lopta. Poreklo mu nije utvrdila , ali nije ni važno jer je  lepo kao što beše taj dan, sada uveliko za nama.

     

     

     

      

        

 

 #
NEDELJA
panicnadezda | 28 Oktobar, 2015 09:55

 

 Da ikako može najradije  bi preskočila nedelju. Ne samo jednu. Ne zna koju ne bi .Onda bi radosno utrčala u ponedeljak i išla dalje - do nove nedelje. Tako u krug. Poriv iz detinjstava kada je u malom mestu, odakle stiže, nedeljom do kasnih popodnevnih časova sve zamiralo. Radnje zatvorene , na ulicama nikog, od društva ni traga. Uvek je imala neki osećaj da nedelja pokopava dane iza sebe. Da se razumemo,  nikakvu traumu koja je kljuca iz podsvesti , van ovog što navede nije doživela. Jednostavno tako .Tako tada i danas isto.

 Zato subotom ide na pijacu. Manje joj smeta gužva od praznih nedeljnih jutara. Ukoliko iz nekih razloga preskoči subotu pa u nedelju krene, a ranoranilac je, desi joj se da nikog ne sretne . Deluje tužno . Sam- u prepunom gradu. Čini joj se da ceo velegrad spava.Pita se kad oni ustaju , prave li ručak ili ga nedeljom preskaču. Bogami kasno ustati i krenuti sa spremanjem znači kasno i jesti. Kod nje to nije moguće . Ima nekih  pravila koja se poštuju.

Godinama unazad, sa retkim izuzecima, kod nje je nedeljom riba na meniju. Uglavnom pastrmka. Skuša joj previše smrdi pa je izbegava.Neka je ona plava riba, kažu najzdravija – ali hvala lepo. Njen miris ne podnosi. Danima je prati u nosu.Od drugih riba , neke su premasne , neke presuve , zamrznuta pakovanja izbegava i na kraju završava na pastrmci. Kažu da uspeva samo u čistoj vodi , mada se pita ima li takve uopšte. Da - voli zubatac , ali ga još nije uzela, a i retko se nalazi. Usto zahteva veće pare.

No da ne filozozofira. Ustaje prva u jutro dana ,koji najmanje voli. Čeka je posao.Brzo radi , ide joj kuvanje od ruke iako ga mrzi. Ne stidi se da to kaže. Ko normalan , uopšte može to voleti pored mnogo zanimljivijih stvari u životu.Često se pita hoće li doživeti  tu čarobnu pilulu koju ubaciš u usta i sit si celog dana kad već sebi ne može da priušti poslugu koja voli kuvanje, ako takve uopšte ima. Valjda bi ih našla za pare …. da je ne opelješi država koja ubrzanim tempom ide napred.

Dakle kreće. Prvo domaća supica kako je ON nepravedno zove. Logičniji izraz bi bio supetina obzirom na količinu koju sprema pošto je ON obožava. Prelazi na ribu. Operi , prosuši , začini , odloži da odstoji. Pa beli luk i peršun ,bez koga ribu ne računa. Onda krompir, pošto sa ribom ne jedu hleb. Koješta još .Traje….

U čekanju dobi ideju. ON voli kladionice. Stalno doprema neke listiće za popunjavanje, a liče na račun koji vam dostavljaju u kafani.Uze tri .Na svakom ispisa kao što bi u restoranu uradili.

 Sve po stavkama- supa , riba  , krompir , sir , glavica belog luka , pa veza i nešto više peršuna, dostava na kućnu adresu, pa kuver ma šta to značilo, i na kraju ukupan iznos sa pečatom kućnog saveta – da deluje ubedljivije. Zna da niko neće zagledati.

Normalno da su svi računi imali drugačiji iznos. Kod sina najveći jer mu je plata najveća , kod njega malo manji  jer ima manje , kod nje najmanji pošto i najmanje jede. Kao većina domaćica zasiti se dok sprema.

Elem , pusti ih da pojedu. Dopalo im se- kažu. Uhvati se za tu reč i svima, što znači i sebi, poturi račune na sto. Stariji lisac u čudu gleda , ali na kraju mu se brk podiže . Ukapiro – zna za jadac . Kako i ne bi kada se stalno mota po kuhinji da omiriše supicu koja se na tihoj vatri kuva,  pa zna da je to njena režija ,ali ipak ćuti.

Sin koji maltene iz kreveta uskače za sto pogleda račun , iskolači oči od zaprepašćenja i pita – šta je bre ovo.?...... Znaš sine… mrzelo me da se bakćem oko kuhinje , pa sam za promenu naručila jelo iz restorana računajući da će svako svoj deo platiti, ako ti nećeš sve.

Jesi li ti normalna – koliki je ovo račun ?  U Franšu da sam jeo ne bi me toliko koštalo. Ko su bre ovi ? Kakav bre kuver – šta ti je to , a tek za dopremanje - ovolika cifra. Ti si stvarno odlepila kada si ovo prihvatila . Analizira stavku po stavku i gunđa na glas -  nije on - kao ona -  rastao na drvetu pa da nasedne na to. Zna on, reče, kolika je nadoknda za kućnu dostavu. Obavezno im kaži da prepolove cifru- inače ništa od plaćanja.

Igrala bi se ona još , ali ON stavi tačku . Reče sinu da se mama malo našalila sa njima i da ništa ne brine. Sve je to mama spremila.

 Zaboravi da kaže- kao uvek.

 

 

 

 

 

 

 #
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13  Sledeći»