Categories
My Links
Generalna
ILEGALA
panicnadezda | 12 Novembar, 2021 16:51

 

Još ste živi. Mrdate. Čas levo , čas desno , onda  gore - pa  dole. Ustvari, ne savijate se u kući bez kad morate. Vodite se narodnom „ da je kuća dobra i vuk bi je imao“. Ko velite, dok se drugi zatvaraju vi otvarate.To što nemate kome , izuzimajući rođenog , nema veze. Važno je da su vrata otvorena i da vam je ceo grad na dlanu. Tutnjite. Svakodnevno menjate maršutu. Videli ste sve što pre ovoga (mrzite to ime ) niste stigli ili hteli – svejedno. Sad sve znate pošto niste gubili vreme u ludo nevreme.

Nije loše povući se u ilegalu. Sa sobom ste povukli i reči. Znaju da ujedu. Zato se niste oglašavali. Ljudi se pitaju šta se događa , jeste li živi, kao što se vi pitate za sve koji su sebe od straha dragovoljno zatvorili  , pa kad se sretnete  (na pristojnoj udaljenosti) koja se uspostavlja tek nakon nagonskog trka u zagrljaj – nastupa radost.

 Još uvek ste živi......Ura....

Ne bi se oni pitali da marširaju gradom. Negde bi se već sudarili , ali kako kad misle da će ih zatvorena vrata spasiti POŠASTI  -  ma šta to bilo.

Inače , zaobišli ste izdašan meni sa vakcinama. Niste bili u dilemi kom carstvu da se priklonite. Levom kojem ste u svemu skloniji  ili desnom kome ništa ne verujete jer oni veruju samo novcu . Odlučili ste se za sredinu. Sredina je ništa. Još kad ste čuli..... da dele nagradu ( 3000 )svima  koji se bocnu bili ste sigurni da niste omanuli. Vaš mozak zna da niko ništa ne plaća za vaše dobro.A kad se plaća tu dobra za vas nema.

Dakle , niste se vakcinisali. Ne zato što se bojite igle , već zato što se ne bojite smrti. Prirodan tok  života. Imate pravo na izbor - vakcinisani ili ne. Kontate. Ako vam se desi da umrete od korone , nećete biti nagrđeni moždanim ili nekim drugim udarom pa da vam se bližnji o jadu zabave.Ako bude od nečeg drugog priroda ili onaj gore je odlučio umesto vas.

 Pomireni ste sa sobom.

Da li vas neko razume ili ne - sasvim vam je svejedno. Znate samo da nećete učestvovati u eksperimentu , za koji niko ne kaže da je eksperiment. Da su pošteni ( ima li toga još ) možda bi razmislili u ime  onih koji ostaju posle vas. Vama je dosta. Ali ovako ništa.

Što se tiče lekova za konje i goveda - prva liga. Davno ste o tome pisali , čini vam se, pod nazivom „ Rimejk – smejurija „.

Podsećanja radi samo par reči. ON dobi šugu pod budnim okom struke na infektivnoj klinici. Misli pojedoše ga komarci. Dok ste se opasuljili , ustvari pročitali u novinama da su zaposleni na infektivnoj dobili šugu, razboleste se i vi i vaš tada maloletni sin. Zabaviste se o jadu. Red mazanja , red pranja, red ribanja.Iz dana u dan. Traje. Ništa ne pomaže . Svrab ne prestaje, koža sve gora, od maltretiranja samo što se ne odere.

Vaša majka neće da dođe upomoć. Boji se šuge. Insrukcije daje telefonom. Jednog dana reče da je čula da postoji stočna šuga i da treba u veterinarskoj apoteci kupiti lek. Idete.

 Ne verujete , ali hvatate se za slamku spasa. Tražite lek za stočnu šugu. Pita čovek za koju stoku ? Kako koju , posramljeno kažete vi.? Gospođo, je li krava ili konj ili je svinja, nestrpljivo će apotekar. Ubrzavate i vi. Gospodine stoka za koju me pitate smo moj sin , muž i ja. Dade mi mast i uputstvo kako da se maže.Hvala Bogu..........

Nakon dva meseca borbe rotosiljasmo se bede.

Drugi slučaj - isto. Majka vam bolesna. Nepokretna sedam i po godina. Negujete je. Kupate , menjate pelene , okrećete sleva na desno. Dobi dekubitus. Mažete svačim što vam stručnjaci savetuju. Ništa ne pomaže. Neko vam preporuči konjsku mast. Sećate se i boje. Nakon par mazanja rana zaraste , pojavi se nova koža , umanjiše bolovi.Otišla je , ali ne zbog dekubitusa.

Sad slušate o ivermektinu ( ako ste dobro upamtili ) pošto je kako vam neko reče o njemu zabranjeno govoriti , a i pisati. Ubeđeni ste da tu ima nešto. Ali ne daju da se isproba. Verovatno jer je po ceni pristupačan širokim narodnim masama.  A koga one zanimaju? Sigurno one koji daju vizu za upotrebu – ne.  Oni preporučuju neke nove, nedovoljno ispitane ( po njima „ vrlo efikasne „) , a nama - skupe lekove. I tako unedogled.

Danas jedno, sutra drugo , potom treće - pa opet iz početka.

 Dosadno i uvredljivo do zla Boga.

 

 #
NOSITE MASKU I PERETE RUKE
panicnadezda | 03 April, 2021 14:16

Ne trčite pred rudu, a ni ovako. Nemate dara za to. Na krosu nikad niste prvi stigli do cilja. Čuš prvi!!!  Nikad među prvima, nikad u sredini , uvek na kraju. Pozadinac -  što bi se reklo. Kad bi brzi uveliko kliktali zbog pobede, vi bi zadihani  sa pola duše došetali tamo gde su spretniji davno stigli. Pošto ste važili za facu u gimnaziji,  podrugljivi komentari nisu izostajali.

Branio vas profesor srpskog koji bi stavio tačku na zlobne opaske rečenicom „ ko ima u glavi nema u nogama. „

Pamtite to.

Ali prevario se. Da nije tako, zar bi Ronalda , Mesiju i druge sa veštinom u  nogama znao ceo svet, dok one sa punom glavom malo ko. Zato su prvi idoli mladih. Njihova računica je jasna. Koliko u šteku - toliko u glavi. Koga briga šta nosiš u njoj kad se to ne vidi.

Svaki dečko sanja da postane Ronaldo. Pominjete njega jer vam Lazar ( klinac vaše sestričine probi glavu sa njim). U smislu kad jednog dana postanem Ronaldo . Trenira fudbal , ali ne zna koliko udaraca treba poslati , a tek primiti  da bi ušao u bilo kakvu  jedanaestoricu. A, put do Ronaldove veličine se broji miljama.

 Ne kažete  to. Puštate da sanja.

Kad mlade  pitate za omiljene pisce  - retko ko će vam navesti neko ime. Ako pitate za klasike pa slučajno pomenete Dostojevskog , uhvate se njega i pobedonosno krenu sa internet pričom . Znamo . To je ono kad student rokne babu. I misle sve je rečeno. Dalje ne pitate .

Odgovor znate unapred.

Onda vas prebace na svoj teren. Pitaju znate li  koliko zarađuje Baka prase (na šta se zblanete , u smislu prase da zarađuje ) što im ne promakne. Zaključe da pojma nemate.. …“ Zapanjeno!!! - ne znate za njega”.  On je car. Vozi to i to , lova do krova.Tek tad ukapirate da se iza praseta krije lik koji je originalnim nadimkom i nekim idejama kupio veliku  publiku. Guglanjem otkrijete mlađanog momka koji decu fascinira..

 Inače, svi sa naslovnih strana, bilo kako da su se dočepali istih , su - legende , carevi  ili carice  puni šteka. Ostali su boranija. Ona se ne  broji.

Nema je ni na meniju, ukoliko nije sirotinjski sto.

Jasno je u kom grmu leži zec.

 Sve je u lovi , a  put ka lovi se ne broji.

Doduše, tu i tamo naleti poneko ko zna šta vredi . To vas obraduje.

 Mislite nije sve izgubljeno.

Onda se setite onoga što ne sme  -  da se zaboravi. Pojavi se virus koji  izazva haos, kako u svetu, tako  i  kod vas. Svet se zabavi o jadu. Zagorča život svima . Nevidljivi diktira pravila.  Pravila sprovode oni koji se njime bave , a ne znaju ništa. Nije im za zameriti jer se prvi put sreću sa nemani koja tamani ljude. Ali im se zamera što to ne prevale preko jezika. Zar je teško reći  -  ljudi ne znamo šta je ovo?  Nit se vidi , nit se čuje, nit miriše. Tek sada tu i tamo poneki od njih stidljivo promrmlja istinu. Kao da je neznanje sramota.Valjda je obrnuto, da nije neznanja ne bi bilo ni znanja.

 Zato tumaraju ko muve bez glave.

Jedan kaže ovo , drugi ono , treći treće. I tako svaki put,  bilo ko da se  pojavi.  Od najstručnijih ili najpodobnijih ili najposlušnijih ili najsujetnijih   formiraše krizni štab. Tuga božja. Tek ti šta rade ? Toliko promašaja , a niko da podnese ostavku.

Što da podnose ostavke?.... rekli bi mladi. Kaplje lova , skače rejting , a dobijaju medalje da im se potomstvo ponosi. Niko neće pitati za šta su ih dobili. Oni koji znaju odgovor biće tamo, odakle se ništa ne čuje.

Proglasiše pandemiju , policijsi čas, pozatvaraše sve , pa relaksiraše ponešto. Niste sigurni šta je kojim redom išlo, ali zar je važno. Toliko toga se menjalo iz dana u dan, iz časa u čas, da je teško zapamtiti. Bitan je osećaj nesigurnosti koji umori ionako umoran narod.

Jedina konstantna fora je - perite ruke  - nosite maske.

Elem , lekari postaše zvezde ( što je sasvim u redu posle tolike muke i rada )  ali jedina zvezda koja sija se zabi u Obrenovac i retko se oglašava.

Zašto !!! pitaju svi.

Stigoše vakcine. Neke sa istoka gde sunce izlazi ,druge sa zapada gde se ono krije. Prateći prirodno kretanje, logično je da su bolje one koje se rađaju sa rađanjem sunca. Ali svaki  doro svoga konja hvali.  Ogromne brojke su u igri. Sami birate kom carstvu ćete se prikloniti. Zato viču. Imamo sve…. BIRAJTE!!! Hoćete Fajzer , Modernu , Sinofarm , Sputnjik ili Astrazaneku. Vi još niste izabrali. Pitate saputnika. ON kaže čeka KUBANSKU vakcinu. Pošto ni jedna od ponuđenih ne garantuje ništa, možda će ozbiljna Kubanska medicina pružiti nešto više. Ustvari siguran je, pošto je bio tamo.

Ali vas muči nešto drugo. Idete kod svog , kako kažu, izabranog lekara. Žena ne drami. Pitate je … gde je grip ? Fali vam ,,,odgovara ona. Ma ne , kažete vi. Nego se pitate jel iko više umire od njega ili je odmaglio poput lasting repa da bi ustupio mesto koroni , vakcinama , vitaminima , probioticima , maskama , alkoholu  i etcra…od čega samo farmaceutske kuće profitiraju , a narod predstavlja miševe i kuniće.

Uvek se šalite sa njom , pa misli da je to slučaj  i sada. Ne sluti da ste ozbiljni .  Kako da joj kažete da sumnjate u nauku kojom se bavi, iako slutite da ni ona nije sigurna da je baš tako kako se priča. Zar je moguće da u godinu i po dana ljudi umiru samo od korone? Kad umiru od srca , raka , i drugih, daleko bilo , opasnih bolesti ? Po onome što pratite jedan ili ni jedan u mesec dana. Od korone svakodnevno . Ili što je verovatnije,  svi koji umiru od bilo čega vode se kao žrtve  korone uz poruku …

 U VAKCINI JE SPAS.

Prvi mačići se bacaju u vodu – kaže naš narod. Zato ne trčite po vakcinu . Još uvek čekate ….dokle ….ne znate. Znaćete kad se pojavi prava. A do tada OBAVEZNO……..

NOSITE MASKU I PERETE RUKE…….

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
OSUŠIO SE
panicnadezda | 25 Decembar, 2020 21:38

OSUŠIO  SE

Bio je suv ko grana. Pas ne bi imao šta da gricne. Kost do kosti. Mesa nigde. Gladni, razjareni psi koji kidišu na svakoga njega su zaobilazili jer su znali da tu za njih nema vajde. Tako u detinjstvu , dečaštvu - kasnije. Kad bi ga neko pitao zašto ne obloži malo kosti ,  odgovarao bi s visoka : gde ste kod sokola videli mesa.,

 AU.....

Kakav crni soko!!! Zna samo one koje je video u zološkom vrtu. Možda, nekog koji gospodari nebom.  Ni nalik sokolu , ako izuzmemo meso.

Džikljo je ko iz vode. Prosto se pitate od čega. Raste li se kad se ne jede ili retko jede. Mrzelo ga. Stalno ( doduše i danas ) grdi nauku što  čarobnu pilulu koju daju astronautima kad putuju u atmosferu ne učine dostupnu svima. U njoj sve što treba. Progutaš i ne mlatiš se sa hranom.

Taj se nije mlatio hranom. Umesto hrane je :  igro šah ( nekad brzopotezni  - nekad ozbiljno )  svirao gitaru , igrao karte, pravio žurke i na žurkama jurio sojke. Fakultet mu je bio sporedna grana. Zapanjujuće , završio ga. Doživeo je da ga profesor gađa indeksom u glavu jer nije zablistao na ispitu kako se očekivalo. Pre toga ga ulovio u nekom amfiteatru da sa kolegama cepa preferans.....

Nije žurio da nađe posao.Sa diplomom se ponašao  kao i bez nje. Nastavio po starom , dok njegovi nisu videli da je đavo odneo šalu , našli vezu i doveli pred svršen čin. Bez uvertire saopštili - obrij se , sutra ideš na posao. Šokirao se.

Krenuo je da radi. A , u radu dani brzo prolaze. Umoriš se , društvo sa kojim si do tada delio zadovoljstva , takođe . Viđate se za vikend. Vreme prolazi , godine slažu , neki se žene , neki čekaju žene. Uglavnom se sve menja.

Nađe i on neku. Za neverovati, u mesnoj zajednici. Ona držala neko predavanje, on sa komšinicom došao da sluša. Čim je ugledao, rekao komšinici. Vidiš onu riđu - nju ću da zbarim. Nije mu verovala. Ponudio je opkladu. Sedam dana Zlatibora , plaća onaj koji izgubi.  

Ali mala se , kako on kaže, nećkala. Za njegov ukus i umeće u osvajanju predugo. Onda je pala na njegov šarm i ista interesovanja. Izuzimajući šah od kojeg  je bolela glava, sve drugo su delili. Najbolje filmove odgledali , dobre knjige pročitali , preferans , vist ,loru , pikovu damu i pantomimu - igrali , okupljali društvo i pravili žurke . Kuća im je bila mesto okupljanja za njene i za njegove prijatelje.

Onda je došao ON. Naslednik. Najvažniji čovek u životu svake žene. I sa njim su nastavili po starom , uz preraspodelu vremena i na uštrb sna.

Mala je bila čudan koktel. Kombinacija savremenog i starovremenskog. Znala je za red. Mora se skuvati , oprati, peglati, čistiti.

Sve je to radila da joj se danas diže kosa na glavi od rada. Kažu kuvala je dobro. Zahvaljujući njenom kuvanju  suva grana je počela da se popunjava. Stigao je do 80 kg. I bio zgodan. Onda je prebacio osamdeset i krenuo dalje . Kad je stigao do 90 kg . i dalje se moglo reći da je zgodan. Visok oko 190. Ali , kad se masa složila u stomak to je bilo previše. Kad je ugledala nabubren stomak tašta ga je  pitala ; zete u kom si mesecu? Nije ukapirao, pa je tražio pojašnjenje. Ona, vickasta, uz smeh, brzo reče - mislim na trudnoću. Ja bih rekla - pred porođaj. Lecnuo se , ali je samo rekao duhovito tašto , vrlo duhovito - zapamtiću to , misleći vratiću kad zatreba.

E , kad je sa zdravljem počelo da kašljuca, ustvari odavno škripi , pride priče da je težina pogubna za koronu, uozbiljio se. Hleba , kačkavalja, teških mesa i jela na njihovom meniju nema. Prati nju, koja godinama ima istu težinu bez ikakve dijete. Ona mu govori - izbaci večeru i smanji količinu. Uvek smo isto jeli samo što ja dugo žvaćem i manje sipam. To sad radi i on. Doduše, loše navike se lako stiču , a teško menjaju, pa brzinu unošenja jela kontroliše kad ga ona opomene .

 Par meseci je na novom režimu ishrane . Malo se stanjio, ali neće da se meri. Neki dan šetate gradom kad on zastane. Raširio noge , digao jaknu  i nešto petlja oko struka.  Poza kao kad se spremate da sednete na wc šolju. Gledate u čudu . Sramota vas, na prometnom ste mestu, pa se osvrćete okolo da vidite gleda li ko, ili još gore, drži li neko mobilni u ruci kako bi ovekovečio trenutak koji bi mogao da završi na ju tubu. Zamislite bruku. Ko zna kakav bi opis scene bio. Ne smete ni da mislite.

Vraćate pogled na njega . I dalje petlja oko pantalona. Iz straha ( misleći odlepio ) dreknete dok srce poskakuje  -  šta radiš bre?

Zadihano odgovara - u p...u materinu spale mi pantalone.

Gledate i ne verujete. Stvarno, pantalone pale ispod gaćica.

Kako ?

Šta kako ? – lako i dodaje ...

Spale bi i tebi da si se OSUŠILA kao ja.

P.S. imao 96 kila – spao na 88 i

OSUŠIO SE....

 

 

 

 #
PRETEKOSTE ZA SAD
panicnadezda | 10 Decembar, 2020 16:10

 

Dugo ste razmišljali da li da se oglasite ili da ćutite o onone o čemu niko ne ćuti.

 Od kako se desila prva eksplozija korone, druge priče nema. Kako kod nas, tako i u svetu . U početku ste i vi pričali  ( misleći biće to kratko )  ali kako kratko posta dugačko - više ne.Prezasićen mozak  više ne prima,  niti emituje te talase. Dosta mu je.

Osam meseci lavovske borbe protiv nevidljivog zla.


 Ne vidite ga, ne čujete , ne znate kako izgleda. Podlo. Znate samo da vreba da vas zaskoči. Svet u panici, vi ne. Ponešto od predloženog primenjujete, ostalo ignorišete . Ne želite da ostatak života podredite nevidljivom neprijatelju.

            Slušate…..

            Perite ruke , nosite maske,  držite distancu , ne primajte goste , ne idite u goste , ne družite se ( biće vremena za to - ako preživite ) zaobilazite kafane, teretane , frizere . Pa jeste, šta će vam izvajani mišići i lepa frizura ako završite u limenom sanduku ( kako reče onaj Italijan) kome ste se slatko smejali.

 I tako iz dana u dan .

U naletu  prvog talasa - slušate. Snalazite se, kako znate i umete .Krećete od ruku. Nakon izvesnog vremana od silnog ribanja i alkohola šake vam ogrubeše i postaše hrastova kora . Zagledate tuđe - ni nalik vašim. Kapirate, nešto grešite. Onda olabavite. Ko velite, biće kako mora biti. Perete ruke , kao uvek , samo češće. Još se vide tragovi siledžijskog delovanja, ali vreme će , valjda , učniti svoje..

 Isto sa maskom.

U početku su imali plavu i belu . Sada već koliko hoćete, raznog dizajna i nijansi. Cveta kućna radinost. Dovitljivi ljudi  uzeli stvar u svoje ruke kako bi namakli neku crkavicu. Tad ste izabrali plavu jer vas je bela , ona sa kupom na vrhu, podsećala na brnjicu. Kad ste je nakačili, odmah ste je otpisali. Niste baš ovca da sa brnjicom šetate okolo i da vam se svet smeje. Nije vam jasno ko je to smislio , ako nisu oni koji smisliše sve ovo kako bi se  rugali celom svetu.                          

             Verujete u teoriju zavere.

No, da se vratite maski. Prošetate je do Kalemegdana , svratite na piće u obližnji lokal, obiđete radnje u komšiluku da vidite je li sve regularno, kad osetite bol u školjkama. Problem od detinjstva. Ušne školjke su vam osetljive na pritisak i hladnoću, pa kad je ledeno, a vi bez kape, suze nekontrolisano liju od bola. Lekari kažu ništa ozbiljno - dešava se.

Lako je njima kad njih ne boli . Jednom da ih zaboli, kao vas, skakali bi ko pomahnitali.

Ali takve situacije su retke, a masku treba nositi svakodnevno. Znači, svakodnevni rizik. Zato se švercujete. Masku zakačite za jedno uvo , a ostatak landara dok ne procenite da morate da je navučete. Kad se vratite kući bacite oko na ogledalo - trag maske na licu. Zagledate bolje, kad vam se učini, da su vam uši oklempavile. Samo vam to treba. Ionako vas je sin i bez toga zavitlavao da imate klempave uši. Branili ste se time da je vaša kosa bujna, za razliku od nekih, pa ste je držali iza ušiju  (Kobajagi, ušne školjke nisu mogle da izdrže toliki teret pa su se malo nakrivile).

Bilo  bi ha--ha – ha – duhovito…...

Sin je posebna priča. Uplašio se za vas. Brine više nego što treba. Umislio da pile zna više od kokoške i uzeo komandu u svoje ruke.Ne protivite se - ganuti ste njegovom pažnjom. Razradio čovek plan vašeg ponašanja za vas. Zaboravio da ste jogunaste prirode. Diktira : Nema izlazaka iz kuće!!! Jeste li čuli ? Čim otvorite vrata - vreba virus. Čeka samo da napadne , a vi ste ziceri za mrtvački sanduk. Sve što treba on će nabavljati .  Nabavljeno će čekati ispred vrata . Neće ulaziti, jer ide na posao, a i švrćka se okolo, pa može da vas zarazi. Zvono na vratima će biti znak  da je naručeno - isporučeno.

Šta, bre, ti da nam nabaviš kad ne razikuješ pile od ćureta?

Samo napišite, videćete. Probe radi napišete da vam kupi meku stranu svinjskog vrata.

 Zove. Dere se .Šta je bre ovo.? Kakva meka strana? Nikad čuo.

Nisi čuo , ali si u slast jeo - kažete mu vi.

Znali ste da od njegove nabavke nema ništa , ako izuzmete, jogurt , mleko i hleb. Zato se opremite i u kupovinu. Najviše kupite brašna ( jedno vreme ga nije bilo ) i smestite na vidno mesto kako mu ne bi promaklo, ako slučajno uleti da opere ruke. I bi tako. Zove. Otvorite vrata i raščistite prostor do kupatila. Kako to misliš? Šta da raščistimo?

SEBE - dere se on. -- aaaaaaaaaaaaaa

Ulazi. Brašno mu nije promaklo. Šta je, bre, ovoliko brašno. Za koga? Vi ste potpuno odlepili.

Ne sine - samo smo se snabdeli za naredni mesec da se ti ne mučiš.

Znači naredni mesec ste mirni, nećete izlaziti.

 Taman posla, kakvo izlaženje( ubedljivim glasom ) kad virus čeka samo nas - odgovarate uglas.

Ujutru tutanj . Svakodnevno . Sin na poslu , ne može da proveri. Malo Kališ , malo Knez , malo okolo - naokolo .Nikad vam šetnje nisu bile slađe. U gradu zaposleni u jurnjavi, poneko kao vi i vi . Divota…..

Njega retko viđate. Radi do pet. Družite se preko žice. Pita - dolazi li neko? Samo Vanja (komšija preko puta vas ). Kakav, bre, Vanja - zašto ? Pa, pretresamo infektološku situaciju kako u nečemu ne bi pogrešili. Za to ne mora da dolazi - on će. Pričajte sa terasa, a ne da vas zarazi. On sigurno i dalje igra tenis. Igra - kažete vi. Eto vidiš, znao sam. To jesi , ali si zaboravio si da su nam terase na različitim stranama. Smetnuo sam s uma , ali ima leka. Vi otvorite prozore , on izađe na terasu i pričate. Ne zove se sine to priča, nego dovikivanje da ceo komšiluk čuje. Šta vas briga što će komšiluk da sluša . Slušate i vi njih kad se svađaju,  pa ništa.

Ali sine, on je doktor – ne bi došao da zna da je inficiran. Da , ali saznaće tek kada bude kasno. Itd. itd.

No, uvedoše zabranu izlaska za određenu grupu kojoj I vi pripadate. Najavili legitimisanje i kazne za neposlušne. Dosadila vam domaća kuhinja. Prijele vam se pogačice. Mirišu vam na daleko. Idete pa šta bude. Tomina ili “Skroz dobra pekara” je na par koraka od vas. Rano jutro . Na ulicama skoro nikog. Pred pekarom red. Četiri koraka razmaka. Taman kad ste stali, stiže mlad policajac  koji se smesti iza vas. Merkate ga. Deluje bezazleno , a oči ne diže sa mobilnog . Mirno dišete.

Odjednom, ko iz vedra neba, prolomi se glas - aha - Ulovio sam te. Streknete.  Mislite policajac. Bacite pogled na njega - nije. Bacite pogled prema zvuku glasa, kad ono vaš sin.

 Zapanjeni ste.

 Šta se dereš, budalo, čuje te ceo grad! Zar ti u ovo vreme nisi na poslu? Reče da su počeli da rade  od kuće , pa izašao da vidi kako grad izgleda u vreme dok je on u onoj soliterčini..Takođe , reče, da je upravo mislio kako su penzioneri disciplinovani ljudi koji poštuju pravila. Ali je zaboravio na majku. Od nje se to moglo očekivati. Jedina penzionerka koju je sreo je upravo ona. Luda žena. Hoće pošto poto da fasuje koronu.

Ne, bre, sine . Ne razumeš. Šta, on će ? Reče da je vazdušni znak u horoskopu. A vazdušne znake ne treba zatvarati u kuće i ostavljati bez kontakata, jer tad će i bez uzročnika fasovati koronu , a možda , ne daj Bože, i ono drugo što je gore. Zato između korone i onog drugog bira koronu.

A, šta da te je policajac pitao koliko imaš godina..Ništa. Rekla bi mu da ima 50 , a ako mu se čini da ima više, znači da je život toliko šibao, da je pre vremena uvela.

Priznaj da  stalno izlaziš.

 Pošteno rečeno stalno, ali mudro.

Bežite iz kuće jer….

            Toliko pričaju o koroni da bi najradije zanemeli . Nemate šta ni da kažete o onome  o čemu ništa ne znate. Znate taman onoliko koliko znaju oni što bi morali znati mnogo više od vas. Nosite maske , perite ruke, držite distancu. Velika mudrost. Za to nisu trebale tolike škole. To i ljudi koji žive u prirodi znaju kad se pojavi neka infekcija. Naučila ih priroda. Bolje da su angažovali njh i   Nestorovića  kojem intuitivno verujete, nego krizni štab. Ako ništa, bilo bi jeftinije. Ovi samo prave zbrku.Raštimovan orkestar na čelu sa Vođom. Jedan u klin, drugi u ploču. Niko im ništa ne veruje.Znaju oni to, ali gaze dalje.

 Gori su od korone …….

           

 

 #
KOVID 19
panicnadezda | 26 Mart, 2020 18:35

Kovid 19. Ko će znati koji je to vrag ? Em nevidljiv , em opasan. Preko noći zagorča i okrenu život naopačke. Uništi rutinu, od svake kuće napravi zatvor. Nema više susreta i prijateljskih ćaskanja. Nema ispijanja kafe u komšiluku ili kod vas. Susreti tet a tet prestaše. Umesto toga razgovor preko žice i deljenje humorističkih klipova postaše svakodnevnica i jedina razonoda. Najgore od svega što ni borci u prvim redovima koji rizikuju sve svoje priznaju da mnogo toga ne znaju. Ali u svakom slučaju znaju više od vas.

 Uz njih ste svim srcem.

A vi? Kao i svi. Nonšalantno dok nije prigustilo. Kad krenuše sa brojkama koliko , šta i gde shvatiste da je vrag odneo šalu i da nema više zezanja. Ni pre se niste zezali. Trknuli do apoteke i prodavnice, potrošili velike pare da bi shvatili da ništa niste kupili. Zato ste morali napraviti reprizu. "Idea" vam je preko puta, pa krenuste u nju. Osmatrate……

Šećera na pretek. Sa vrata prvo ugledate šećer pa mislite da i ostalog ima, dok u traganju za ostalim ne krenete da se spotičete o bale šećera kojima je uski prolaz između rafova zatrpan. Raštrkan na sve strane kako bi popunio rupe onoga što nema. Ako ste neoprezni vrat da polomite, u uskom prolazu gde se u najnormalnijim okolnostima , bez češanja ,dvoje ne mogu mimoići .

Zato brašna ni za lek. Vredne domaćice potpomognute snažnim mišicama svojih domaćina izvršile stampedo na prodavnice  i odnele naramke brašna da im se nađe za vreme kad dođe vreme da ga nema. Iz samoizolacije i  tople sobe u čudu gledate šta rade, dok se slike na ekranu nižu sa onima koji to čine. Smejete se. U stilu, ovaj svet je poludeo. Šta će im toliko brašno ? .

Glupo. Možda je to tako što se u vašoj kući hleb malo troši. Brašno samo za kolače i ako neko poželi pogaču ili palačinke. Sa krompirom ga ne mešate, retko i sa drugim namirnicama. Izuzetak su jela koja ne idu bez njega. Sin je pristalica teorije da nije neophodan. To su prihvatili i ugostitelji tako da se više ne događa  da vam, kao nekad, pre jela serviraju hleb. Naknadno pitaju, treba li ?

Znači opšti trend….( za razmišljanje ) !???

 Umesto da ste sledili primer pametnijih od vas, sad bi bili mirni. Spali ste na 2 kg. mekog brašna i pola kg oštrog u slučaju da pravite vanilice u šta sumnjate. Ne bi bilo lepo da se sladite dok mnogi plaču. Ko zna - možda ćete, koliko je sutra, vi plakati. Danima vam se grlo suši i grebe. Ni sa nosem nije bolje . Lomni ste , ali temperatura ne skače.

Za brašno imate opravdanje. Niste lakoverni, ali poverovaste onima, kojima ništa ne verujete, da brašna ima na tone. Prosto ne znaju šta će sa njim. Slaće - siromašnom komšiluku - rekoše, a za vas i vama slične koga briga. Kajete se , ali kasno. Čuđenje šta će im toliko brašno se pretvori u potragu za istim. Pa da. Ukapirali ste da u teškim vremenima brašno predstavlja siguricu. Zahvaljujući njemu se može preživeti. Jedan dan hleb sa kvascem, drugi dan bez kvasca, treći dan palačinke , pice sa filom dok ima fila, potom tortilje sa ili bez kvasca i tako ukrug.

 Iz dana u dan.

 Internet preplavljen receptima šta se sve može napraviti od brašna. Neverovatno….niste znali ili niste maštoviti koliko ste mislili da jeste.

Onda pade sneg. Ne sećate se koji je dan bio. Prestali ste da ih brojite što ste uvek radili. U tom brojanju ste preskakali nedelju . Uvek vam je bila tužna. Možda zbog pesme “ Tužna je nedelja , mada je cveće svud “. Jedva ste čekali da ona prođe kako bi stigli do ponedeljka. Onda bi se nizali jedan za drugim , ali uvek isplanirano.Više nemate planova. Čekate. Da vas neko pita šta čekate ? - vaš odgovor bi bio - nemam pojma. Kad bi vas pitali do kada ?- dobili bi isti odgovor. Kao da bi drugi neko nešto pametnije rekao.

Prolazi dan za danom dok vi iz kućnog pritvora kroz prozor kontaktirate sa prirodom koju više ne doživljavate prijateljskom. Počinje da vas plaši. Imate utisak da je odlučna u nameri da se osveti ljudsom rodu za sve ono što je ona trpela od njega.

Elem sneg. Nema te sile, ni policijskog časa , ni kazne, koja bi vas zadržala u kući. Natrpate se jer sneži , a Korona vreba. Ogrnuti  vašom  ” mondiš” made in Čajna jaknom koja više pokriva nego otkriva . Ispod nje svega i svačega. Ne daj Bože da morate da skidate sve te slojeve. Ne bi bilo kraja.

Siđoste u dvorište. Snežne pahuljice vas veselo dočekaše. Igraju oko vas kao da su vas čekale. Obradovaše vas. Da bi užitak bio potpun lice okrenete prema njima kako bi vas malo osvežile. Ne može da smeta , mislite u sebi.

Kročite na ulicu. Nigde nikog. Ni policajaca nema. "Idea" vam je na tri koraka. Mušterija nigde. Brašna nema. Samo šećer na sve strane. Slika sa početka priče.

Posle "Idee" idete u drugu radnju , za njom treću, onda četvrtu i na kraju  petu. Toliko ih je u Vašem okruženju. U svim ista meta - isto ostojanje. Brašna ni od korova.

Poraženi se vraćate kući. Na TV u pitanja novinara. Jedno glasi : koliko ima istine u glasinama koje su čuli da sneg skuplja virus Korone? Stručnjak odgovara da nije utvrđeno , ali je pomenuto da se u snegu nalazi koncentrat virusa.

Ne slušate dalje. Trk u kupatilo. Uzimate sapun i trljate kožu. Telefon zvoni. Ne javljate se. Ljuti ste na sneg .On da vas zarazi. Telefon ne prestaje. Auuu - na vezi vaš Veliki Mali.

 Pita kako ste? Izlete vam da ste bili napolju i da nema brašna. Dreknu - šta, bila si napolju. Kakvo, bre, brašno - za šta će ti? Ako tako nastavite tamo gde odete brašno vam neće trebati.  Nastavlja : znao je ON da ima otkačene roditelje , ali baš toliko nije verovao. Neracionalno i neodgovorno kako prema sebi tako i prema drugim i to u ovakvom momentu  kad se ne zna ko će ostati , ko preteći. Gde vam je mozak - imate li vi to uopšte? Zašto njemu niste javili po dogovoru. Dogovor je, inače, da mu se pošalje poruka sa preciznim uputstvima šta da nabavi. Kad kupi On će to doneti pred vrata , pozvoniti i otići da nas ne bi zarazio pošto se muva tamo - vamo. Toliko je vikao da niste uspeli da ga prekinete. Vikali ste, ali uzalud.  - Uzmi vazduh - uzmi vazduh, kako bi imali priliku da nešto kažete.

Bezuspešno…..

Hteli ste mu reći da ako su vam dani već izbrojani ne želite da se to desi u zatvoru , pa bio to i najprijatniji od svih - vaš dom.

UŽAS…….

 

 #
BEŽI SINE I NE OSVRĆI SE NAZAD
panicnadezda | 05 Januar, 2020 17:24

Dugo vas nije bilo. Neko će reći - nema vas više. Ali, još ste tu. Niste otputovali  u " Večna lovišta" gde Indijanci šalju svoje sa dušom  u nosu, iako bi voleli da vas tamo otpreme kad kucne čas. Ali čas nije stigao. Vaša duša je mirna, srce kuca - kako kad, a i ostali organi, čini vam se, funkcionišu. Bar vi tako mislite. Nemate potvrdu za to, ali računate da je tako kad potvrdu ne tražite od onih koji je daju. Doduše, poznajući sebe, nećete je ni tražiti, ako mnogo ne boli. A, kad zaboli,  neko drugi će to uraditi.….

Ni reči nisu presušile. Naprotiv. Kuljaju k'o iz grotla, kao uvek kad vam adrenalin radi, takmiče se i pretiču jedna drugu. U jurnjavi utekne baš ona koja gađa u cilj, a vi besni što je niste uhvatili upotrebite surogat. Uostalom, koga briga, kad je surogat - sve?

 Ne brine vas to. Brinu vas druge stvari. Kako na privatnom, tako i na društvenom planu. Privatne brige ostaju sa vama,  jer iz iskustva znate da su za druge, njihove  male - veće od vaših - velikih. Saosećaju proforme, a to vas vređa. Čak ni njbliže ne opterećujete, izuzimajući kumu koja na stvari gleda kao vi. Bez površnosti i reda radi.

Na javnoj sceni svašta. K'o u pozorištu. Samo što se u pozorištu uloge dele, a na političkoj sceni  jedan  glumac u svim ulogama. Nikom ništa ne prepušta. ON pali, ON žari. Igra glavnu ulogu, sporednu, epizode - sve. Ukoliko nekom da malo prostora, taj ima ulogu da, po njegovom scenariju, pravi gafove kako bi nepismeni svet mislio da je samo ON veliki.

 Providno i dosadno…..

Mnogo toga ima. Ne možete ni da se setite, još manje da nabrojite. Onom ko bi to uspeo dali bi medalju. Dugo se krčkalo dok nije eksplodiralo.  Prevara, prljavština, laž i brlog - na svakom koraku. Počev od vrha, pa sve do šrafova na najnižem nivou.

-       Potemkinova sela u gradu Borisava Stankovića - nešto zamaži, nešto zalepi da se oči lažima napare; Jutka iz Brusa i njegovi spermatozoidi; Kabadahija iz Grocke ( ni ime mu ne znate ) - ušećereni, nalickani Babić na fotkama sa Briona; diplome, falsifikati i plagijati; a onda….

-        Krušik  i Jovanjica….

Na Krušik se ne bi osvrtali. Jasno vam je da su na haubicama, avionima i kamionima debelo profitirali oni koji samo uzimaju, a ništa ne daju. Valjda će se jednog dana postideti  tužioci i sudije, ako njihov stid  nije preplaćen, pa neće da rizikuju. Ne može biti drugo. Nemoguće da među tolikim brojem sudija samo jedan Majić ima petlju i karakter.

            Za sada - sudovi ćute, opozicija viče, narod ćuti…..

       Zamislite samo ime Jovanjica. Ne ide vam se na Gugl da 

vidite ima li to selo. Možda grešite, ali nema veze. Zar ne živite 

zemlji grešnika i grešaka. Jedna improvizacija manje ili više,

ništa ne znači. Kad ste prvi put čuli to ime tako vas je raznežilo.

Još kad rekoše prizvodi organsku hranu, posebno paradajz ( koji

obožavate) odmah vas kupi. Ime mesta, organska hrana, tako

vam je delovalo nevino i čedno.

            Čim se pročulo da u vašem komšiluku radi piljara sa prizvodima iz Jovanjice, odmah ste otrčali. Za probu kupili kilo paradajza, a kad vam se usladio, svaki dan po toliko. Dok su ga dopremali, stalno ste kupovali. Stvarno je bio neverovatno sladak. I tada ste se pitali da ga ne špricaju šećeromi, ali sada ste ubeđeni da nešto tu nije bilo u redu. Pogotovo kada se premijerka ili premijer (ne znate šta bi rekli, da se ne uvredi) oglasila da su joj stalno dopremali paradajz iz Jovanjice, a ona iz dana u dan dobijala sve muževnije crte - prestravili ste se. Čini vam se da joj je i glas ogrubeo.

            Sad kad znate da se tamo droga valjala i dalje strepite. Glas vam je u jednom periodu mutirao, ali posle dve kutije hemomicina se unormalio. Lice vam nije otvrdlo, ali još uvek se bojite. Šta, recimo, ako taj organski paradajz, kao i hemomicin, ima produženo dejstvo, pa ne daj Bože dobijete karakteristike premijerke.

  Crkli bi .

      I posle svega šta da kažete? Imate sina - vredan, radan, principijelan - bio odličan student na državnom ekonomskom fakultetu. Završio sa prosekom 9 i 20. Zaposlen. Nije baš potrčko, ali ni neki faktor. Ne napreduje. Ne pripada ni jednoj političkoj partiji, zato ga pretiču partijske šlihtare sa lošijim sivijem i znanjem. Besni ste zbog nepravde na koju ste uvek reagovali. Poslednji put ćete mu reći ono protiv čega ste uvek bili, a sad mu stalno govorite.

Ovom zemljom vladaju lopovi, hohštapleri i muljatori Nije za tebe. Zato….

           BEŽI SINE – I NE OSVRĆI SE NAZAD

 

 

 

 

 

 

 

 

 #
DERIKOŽE
panicnadezda | 19 Septembar, 2019 12:27

 

            Zvoni telefon. Nepoznat broj. Kažete halo. U takvim situacijama kad pozivaoc nije u identifikaciji halo izgovarate sa dozom suzdržanosti i opreza. Nikad ne znate da li će vas baš taj glas rasplakati , nasmejati ili će vam se narugati. Bilo je situacija kada su vam tužne vesti stizale sa nepoznatih brojeva. Bilo je i onih kada vam poznanik - šeret, sa duplog broja priredi predstavu , ali ipak najviše onih kojih se gadite kad neki nesrećnik ne znajući ko je sa druge strane okrene nepoznat broj i počne da dahće.

            Ali ovoga puta na vaše oprezno halo , vedar glas se predstavlja punim imenom i prezimenom  i nakon potvrdnog odgovora da ste vi ti koje traži, kaže da je na vezi vaš lični bakar pa vas moli da upišete broj kako bi ubuduće znali ko zove. Usput vas moli da kada budete u prolazu i raspoloženju skoknute do obližnje ekspoziture kako bi se upoznali .

            Zatečeni ste. Nije vam nepoznato. Gledli ste u filmovima bogataše koji  za svaku transakciju zovu svog bankara , lekara ili advokata. Ali vi niste ni u kakvom kadru, a i ne pripadate tom sloju. Goli ste ko miš. Šta će vama lični bankar kad ono što imate za čas i bez kalkulatora saberete, oduzmete i podvučete crtu.

            Ali, ipak, vama je banka dodelila ličnog bankara.

     Kopka vas.

            Pitate kumu koja je u istoj banci je li njoj dodeljen lični bankar. Odgovara da nema pojma o čemu pričate. Znači - nije.

    Zagonetka....

            NJEGA ne pitate jer mu je račun u drugoj banci, a znate da bi se pohvalio za tako nešto.

            Ni sina ne pitate jer je ON svoj lični bankar , a znate da bi vam održao predavanje o tome da bankari nikom ništa ne dodeljuju , samo uzimaju. Čovek je ekonomista kome se može veroveti , praktičar i pragmatičar , a vi još niste spremni da rušite snove. Njega ne uvlačite u priču.
            Zato čačkate dalje. Pitate bogate poznanike i prijatelje imaju li ličnog bankara, iako znate da je za pare koje imaju svaki bankar njihov. Nadmeno kažu da je dovoljno da se pojave u banci i da se svi sjate oko njih kako bi im bili na usluzi. Potvrđuju vašu pretpostavku.

            Ali, ipak, vama je dodeljen lični bankar . Nije to iz čista mira. Za tren vam sine divna misao ( ko u filmovima ) da je neko   iz nekog razloga uplatio brdo para na vaš račun  ,  pa  žure da vas ugrabe  kako to ne bi učinio neko drugi. 

   Pusti snovi. Sanjate ono što se ni u snovima ne ostvaruje.

            Do banke ne idete kako bi utvrdili o čemu je reč. Spremate se za odmor.U glavi odzvanja pesma Bijelog dugmeta " ajmo u planine" gde ste naumili da odete.

            Na planini ste. Uživate okruženi zelenilom kojeg u Beogradu malo ima , a biće još manje pošto su ovi počeli da  krešu sve što se zeleni. Hvatate kiseonik ne bi li nekim čudom nešto ostalo i za povratak kad ćete u nedostaku istog početi da dišete na škrge.

     Zaboravili ste na ličnog bankara.


            Jednog dana zvoni telefon. Na ekranu se pojavljuje ime  drage osobe ( čeka prinovu )  čije vas javljanje uvek oraspoloži , a priča nasmeje. Mislite stigla beba . Uzviknete radosno - muško ili žensko ?

Glas sa druge strane žice  kaže - vi ste pogrešili - ovde - vaš lični bankar. Auuu - lepote...

            Brzo se šaltujete . Pitate kojim dobrom ?

            Reče, da vam je banka odobrila kredit. Na pitanje kad ste  podneli zahtev za isti - ne odgovora. Umesto toga kaza „ znate to vam je u slučaju nužde „.

              Baksuzi živi.

       Kroz glavu lete sinovljeve reči da banka nikad ništa ne radi bez ćara, pa se otkačiste. U naletu besa što vas tretiraju kao ovcu - izgovoriste, što verovatno ne bi da ste imali vremena, da su bankari najveći hohštapleri i derikože i da ako imate ličnog bankara samo da vam nutka kredit na kredit pošto ste jedan već digli kako bi vas doveli do banrota onda vam on i ne treba. Nakon vaše tirade žena samo reče izvinite ....nije znala da ste na odmoru......

No baksuz ostaje baksuz.

            Desiše se baksuzne stvari . Treba vam novac. U glavi stoji da vam je banka odobrila kredit koji niste tražili. Idete da vidite šta i koliko. Tražite ličnog bankara. Dolazi stvorenje koje bi i đavola nagovorilo da promeni plan.Lepo pametno lice , sugestivan govor , poslovično ljubazna. Poslednje, za vaš ukus i previše.

            Pravite se da se nikad niste čuli. Pravi se i ona. Pitate za kredit. Potanko vam objašnjava : koliko para , na koliko godina, sa kojom kamatom i kolika je rata.

            Dobro - to je to , kažete joj vi.

            Ali đavo vam ne da mira. Ipak je pitate. Zar vi kao LIČNI bankar, prema svojoj savesti nemate obavezu da pored banke koja je prioritet , budete i klijentov savetodvac.

Imam - odgovori.

Pa dobro šta bi mi savetovali?

Rekla sam vam već kad ste bili na odmoru.... u slučaju nužde...

Kako da ne......

 

           

           

           

           

 #
OČERUPANA KOKOŠKA
panicnadezda | 17 Septembar, 2019 16:24

 

            Udarac o gong označi  kraj. Posle godinu dana , bušenja, kopanja , buke , treske , jezive prašine i sveopšteg haosa  -  sugrađanima u blizini gradilišta  vrati se mir. Odahnuše. Nestaše bageri , bušilice, ograde , pregrade, paravani (za zlonamerne građane) i bodljikave žice. Sve televizije objaviše da je vreme da Trg zablista u punom sjaju .

 Nagrnu svet da vidi neimarsko čudo, diku i ponos prestonice.

Avaj ! svega ima , samo za dičenje ništa. I tako ….

            Dođoše , videše , odoše – redom razočarani.

Kako ne bi, kad ih umesto očekivanog  - Trg dočeka  go, ko očerupana kokoška.

Kad su već nameračili da arče tolike pare mogli su samo da  izmene ploče , a da ne sakate sve što osakatiše. Ali , ne. Oni šalju poruku onima pre njih kako umeju bolje , lepše i brže. O onima posle njih ne razmišljaju jer misle neće ih biti. Nema veze što bi u Japanu za to vreme nikla varoš. Ali Japan je daleko i običan svet ne zna za to.

Ustvari , šalju  poruku biračima  kako neumorno rade za biračko dobro. Zato svaki dan otvaraju nova gradilišta. Umesto da se raduju građani kukaju. Šta ćete " glup" svet nikako da ukapira  da oni odozgo sve rade za njih dole.

  Kažu troše pare građana. Vi ih ne osećate svojim jer znate da od njih ne bi dobili ni cvonjak. Dobijaju samo oni koji se ugnezde tamo gde sve dobro rađa  i lako se bere.

 I tuđe i svoje.

No, nije kraj. Položiste žrtvu , a ne znate zašto. U periodu krupnih radova, ko god je mogao, zaobilazio je gradilište pa i vas. Vi niste mogli pošto se sve odvijalo pred vašim očima. Toliko je treslo da ste u početku tražili noseće zidove misleći da je zemljotres. Onda ste oguglali. Ali ste počeli da se derete dok pričate jer se od buke niste čuli  tako da vam je brzo pukao glas. Odrazilo vam se i na oči . Toliko je bilo prašine da ste mislili da stavite zar da vas nije bilo sramota  a i čini vam se ne štiti oči. O ušima da ne govorimo - od konstantne buke slabije čujete.

 Samo  niste sigurni na koje uvo.

Vaša kuma je veliki pobornik napretka. Voli kad se radi. Živi na Banovom brdu odakle je sa distance pratila događanja na trgu. Nije dolazila. Bežala je od svega onoga što ste vi silom prilika morali da trpite. Ali, kad se završilo , najavi dolazak -  da osmotri trg.

 Pravite joj društvo. Ne komentarišete. Čekate njenu reakciju. Nije brzopleta. Ne trči na prvu loptu. Osmotri svaki detalj i dade završnu reč:  Klupe katastrofa , stabljike za obdanište, boja ploča - ubitačna , makadam ( ono hrapavo ) da bi se sporije vozilo - jezivo itd.itd.

Ali imaju i pametne klupe - kažete joj kako bi je malo odobrovoljili. Kakve ,bre, pametne klupe – pita? Znaš to su one betonjerke gde možeš da puniš mobilni. Doduše , hipotetički , ako to radiš leti , možeš da izgoriš koliko se betonjerke usijaju , a zimi - bolest ti ne gine.

Prevrnu očima i reče - boli me glava - idemo kod tebe.  

Odosmo….

Dolazi sin. Sličan je kumi , ali za razliku od nje mlad i kočoperan. Radovao se što će Trg promeniti fizionomiju i bar malo ličiti na one kakve je viđao u svetskim metropolama. Prokomentarisa da nije tako zamišljao, ali je barem, kako reče,  multifunkcionalan. Svašta može na toj površini da se događa. Tenutno su  montirali binu i svira orkestar.

Divota…kažete vi…kojoj se ništa ne sviđa….

Nije  bilo brzo , ali jeste kuso…..a kuso zahteva reprizu.Upravo rade.Malo je bilo. Vrte nanovo. Vade ćorke koje su umesto granita ili čega već  postavili. Ono što je bilo gore , sada ide dole. Ponovo gužve , cika i vika, dok  se očerupana kokoška presijava pred jarkim zracima sunca….

Koliko će  trajati niko ne zna .

 Uostalom - videće se….

 

 

 #
MAGIJA
panicnadezda | 14 Septembar, 2019 11:24

 

            MAGIJA

            Ostaste bez mobilnog.  Crkne jedan , za  njim i drugi. Oba islužene rage sinovljevih androida. Serviseri dijagnostikuju - odslužili i bogu i vama - nema leka. Nije vas briga. Nikada se niste primili na njih.Taman malo da odahnete sami sa sobom. Treba to čoveku. Sa mobilnim nije moguće. Veran pratilac je uvek sa vama , a vi na raspolaganju celom svetu. Ne žuri vam se , uživate u tišini. Ne mislite na punjač, bateriju , ne kopate po tašni kako bi čim zvrcne mogli da se javite, u vremenu nervoze gde dani sve brže beže , a ljudi sumanuto žure , ne znajući ni kud ni kamo. Očekuju da se posle prvog zvrc odazovete.

 E, neće moći. Malo uživanja.

No za belaja. Kratko traje. Zovu Njega zbog vas. Pitaju šta je sa vama , jeste li dobro, zašto niste dostupni itd.itd. ON nervozno odgovara pošto  mu kradu vreme dok unedogled  igra igrice ili šah sa nekim.

Nasta frka. Traži da pod hitno kupite telefon. Nagovara sina da ga podrži. Govori da ON neće da izigrava vašu sekretaricu, kako bi odgovarao na vaše pozive. Sin ga razume . Ne bi ni on. Ali sin realan - predlaže da kupite neku krntiju sa kojom možete da komunicirate pošto drugo ne znate  , a i ne zanima vas.

Kapitulirate….

Dobro de, kažete vi - idem na buvljak.            

 Zblanu se.

 Ne može da veruje da bi vi tako" važnu "stvar kupili na buvljaku. Da je haljina, cipele , tašna, čak i bunda ( po njemu sasvim  nevažno ) ON bi to svesrdno podržao. Ali tehnika se ne kupuje tamo. Ceo ritual prethodi kupovini. Studiraju se marke ,nekakvi mega pikslovi , baterija , o memoriji da ne govorimo.Zamislite kad čovek u mobilnom ima pet i po hiljada pesama sa svih strana i meridijana.

Hoće da  kupite kvalitetan telefon. Konačno - reče. Nerealan stvor. Nije bitno što se crkavica koju ste imali sa strane davno istopila na njegove eksperimente sa telefonima i drugim stvarima dok konačno nije kupio onaj sa kojim je zadovoljan. Za vas nije ostalo ništa. U zapećku ste. Čekate petnaestodnevnu uplatu kako bi preživeli. Na pitanje od čega da kupite. - odgovar ko iz topa - na kredit. Suludo . Zaboravio da ste oboje toliko kredita digli da uskoro nećete imati šta da primate kad odbiju rate. A i čemu to , kad ima mnogo važnijih stvari.Negoduje , smatra da je mobilni prozor u svet , a mimo sveta se ne može. On se od svog ne odvaja ni kad ide u krevet. Zato se zalaže za kvalitet.

Lisac.znate ga u dušu. Nije njemu do kvaliteta zbog vas, već njega radi.Nov telefon , nov izazov. Misli čačkaće po njemu.

 E pa neće. Idete u mts. Čeka vas produženje ugovora , i telefon za jedan dinar. Taman  za vas. Znatiželni ste. Zanima vas šta se uopše možete kupiti za jedan dinar.

Prima vas operaterka. Tražite da vidite telefon koji nude nizašta. Pokazuje vam . Lep. Veliki ekran.

I ovo košta samo jedan dinar -  u čudu ćete vi!

Ne gospođo. Ne razumete , on košta dvadeset hiljada ( možda i malo preko), ali uz vaš paket to bi bilo dve godine po dve hiljade. AUUUU uzviknuste. Znači prevara kao i sve drugo u zemlji. Ćuti , pravi izraz u smislu uzmi ili ostavi.

Uzimate.

Molite je da vam ubaci karticu, podesi vajber i WhatsApp, kako ON to ne bi danima radio.Ustvari radio bi sve drugo , a to za sekund aktivirao. Odgovara  da to ne rade , ali da će za vas uraditi. Vraga , uradila bi ona to za svakoga samo da uvali telefon.

Završi. Listate kontakte . Skoro svi su tu , ali nekih nema.Najvažniji nije na listi. Žiletov telefon. A Žile vam je važan. On vam život čini komfornijim. Kad vam zatreba duvan, vi ga okrenete i on vam isti donese na kućni prag. Kukate. Šta ćete za Žiletov telefon. Do drugih koji su se izgubili lako je doći. Ali do Žileta teško. Ne znate gde radi , ustvari ne znate ništa o njemu jer ste do njega došli po preporuci, a poznanik koji je posredovao nije tu.

 

CLOUD - će vam vratiti…..reče mala

Koji Klod da mi vrati Žiletov telefon ? …pitate zapanjeno…

Nije CLOUD čovek gospođo, već je to engleska reč za oblak. Niste znali ?

Sve ja mala znam o oblacima , mogla bih da ti držim predavanje o njima , ali priznajem nisam znala da pored kiše , snega i dekoracije neba imaju i neku drugu moć. Usput je fiksirate , misleći da je na fiksu. Oči lepe , bistre, velike. Ne šaraju , nisu presvučene maglom i neprirodnim sjajem kao kod narkosa što ste u momentu pomislili. Šta bi drugo mislili  za nekoga ko vam kaže da je oblak darodavac. Po vama dve varijante : ili je pijan ili nafiksan. Sve samo ne normalan.

Čuš - oblak vratiti ! Nikad niste čuli tako nešto.

Suludo. Mislite mala odlepila  ili se zavitlava sa vama.

Vraćate se kući. Upoznajete telefon. Od NJega tražite da vam montira muziku za pozive. Pita - koju ćeš?

 Navija….

Možda nešto Kubansko, imam svašta.Znate da je opčinjen Kubom i Kubansom muzikom  koja se po ceo dan vrti u kući.

Nipošto. Dosta mi je. Montiraj Acu Lukasa.

Acu Lukasa - zapanjeno!

Da , da upravo njega.Znate zašto se čudi. Pamti kako ste sestričinu Nedu grdili što baca pare da bi slušala čoveka pod dopingom. Onda ste jedanput u nekoj od emisija pažljivo saslušali njegov životu priču i iznenadili se. Pametan.Na jutubu odslušali par njegovih pesama i to vam se dopalo.Od tada ga rado slušate. Čovek faca , savršena dikcija , karakter dok ga ne izgubi zbog onoga što radi i ne krije.

Pita vas ON - koju pesmu .

Tražite bez uvodnog instrumentala  O JESI LI TI TO.

Zaključi - originalno .

Ponovo ste u kontaktima. Jedan se posebno izdvaja jer je zbog značaja ŽILE - DUVAN napisan krupnim slovima. Zapanjeni ste . I srećni.

Zovete ga. Vidi. Začuđen je i on, ali kao ekspert za mob.tehnologiju ne priznaje. Promumlja - znao sam to.Kako da ne, znao je, a nikad vam nije pomenuo da nekakav  oblak ili  bilo šta gore usisava  i skladišti vaše podatke.Sad drugačije gledate na oblake.Nisu više samo ono što ste mislili-

SAD SU MAGIJA.....

 

 

 

           

             

 

 

 #
NEZNANAC
panicnadezda | 09 Jul, 2019 21:07

NEZNANAC

Znate kako se zove , ali nije za javnost. Javnost od komarca pravi magarca, a vi to nećete. Ne bi voleli ni da se čovek uvredi kad bi saznao da je bio predmet komšijskih šala i podozrenja. Zato ….. zbog njega i sebe ( nikad se ne zna )... biće neznanac. Kad nekog imenujete, sve se zna. Ali …

Neznanac može biti bilo ko. Sve podudarnosti se mogu proglasiti koincidencijom.

 Elem…

Banu iznenada . Stiže sa severa iz zemlje javorovog lista i surove zime. Ništa neobično, reći će neko…. Tačno - ništa neobično  - kažete i vi…. koji ste zbog hostela ispod vašeg stana  i onih oko njega - svedoci svakodnevne frekvencije ljudi raznih fela , rasa i jezika , ali za razliku od njega oni dođu da bi letimično bacilli pogled na grad  i nakon istog, glavom bez obzira, pobegli dalje .

 Kako reče jedan par … došli da se malo opuste i nešto vide , ali u opštem haosu u našem gradu -  nisu videli ništa, sem gradilišta i prašine. Ljutito, kao da ste vi krivac, muškarac dodade da ,,naša gradilišta nisu normalna. Ne zna se -  reče -  gde počinju , gde se nastavljaju, pogotovo kad se završavaju.” Danas moze proci tu , sutla ne moze - mora okolo” natuknu naški. Nasmeja vas i malo opusti atmosferu  tako da mu niste rekli ono što vam je bilo na vrh jezika, a nećete ni sada, jer ne zvuči lepo.

Razumete što su pobegli. Pobegli bi i vi da imate ono što je za bežanje neophodno. Ovako, ništa. Trpite, besnite , psujete u sebi i pokušavate da sačuvate noge , ruke i oči .  Par puta u žurbi samo što se niste polomili. Ne pominjete život jer vam on bez navedenih rekvizita ne treba , a bogami, u opšem haosu može se ostati i bez glave. Dovoljno je da vam u toku provlačenja ispod skela (recimo na Z. vencu ) padne daska , štangla , čak i šraf sa visine - gotovi ste.  Kad se na trasama koje vam diktiraju pravac kretanja ( fali samo povodac  za ovce ) sudarate sa sugrađanima  -  nenormalno - postaje normalno. Čujete svašta i doživite svašta. Često budete nestrpljivo i grubo odgurnuti.

Sa kerefekama koje izvode, imate utisak da vas sa bezbedne distance gledaju oni koji sve izazvaše. Čini vam se, čak, da uživaju u vašim mukama i da vam se svete . Samo se pitate zašto? Onda ukapirate….

OSEĆAJU DA IH NE VOLITE…..

Dakle, neznanac. Ustvari naš čovek , čiji su stari trbuhom za kruhom i boljim životom davnih dana prešli veliku baru i svili gnezdo u tuđini. Tamo odrastao, tamo  radio , osnovao porodicu , relativno mlad otišao u penziju  i sve ostavio da bi živeo u Beogradu. Kao razlog navede da je, kao što se zna, u Kanadi voće bez ukusa , cveće bez mirisa, a žene bez ljubavi. Izdržao je, reče, dok sinovi nisu porasli , dok  sa ženom nije raskrstio  i otišao u penziju.Slobodan ko ptica  želi da uživa u zemlji svojih predaka, iako su mu roditelji ostali tamo .

 Čudno !!!

Zahvaljujući lokalnoj  radio stanici - zvanoj pekara - ili od usta do usta koja se nalazi ispred vašeg ulaza, u kojoj neznanac svako jutro kupuje sveže pecivo, a dokone  komšije  vode trač partije, vest o povratku Kanađanina se  brzo raširi i mnoge začudi. Kad većina onih koji imaju gde - beže iz zemlje, deluje neverovatno da se neko, bez velike muke, vraća u nju. Kad  se još pohvali da mu jedan od sinova radi za kanadsku vladu, komšije pomisle svašta. U najmanju ruku -  špijun među nama.

Uprkos podozrenju u njegove namere, mic po mic, postade stalni član pekarske  ekipe. Preko njih upozna goste kafića “ Teatar “ gde posta svakodnevni inventar . Jednog dana, uz čašicu rakije,  reče vašem poznaniku kako misli da ovde svi rade za Službu.

Istog dana poznanik vam prepriča razgovor…

" Zamislite - šta je rekao - svi". On nije normalan. Kad neko kaže svi, onda misli i na onoga kome priča. Znači i ja. Da je rekao ovaj ili onaj, možda ne bih reagovao. Ovako sam morao. Potvrdio sam njegovu sumnju i kao glavne članove organizacije naveo gospođu Seku koja po ceo dan šeta kuče koje joj služi kao paravan , ali sam rekao da ona nije glavna. Za glavnog sam proglasio vašeg muža koji je uvek zamišljen i dalek. Na njegovo zaprepašćenje - rekao sam da znam i njegovo konspirativno ime. Koje je ? - pitao me je širom otvorenih usta. Umesto da kažem zini da ti kažem, rekao sam MRGUD.”

Jesam li pogrešio, pita vas poznanik?.

Nipošto - zabavili ste me. Da ima istine, možda bi bilo drugačije.


Koincidencija ili ne - nakon dva dana neznanac reče da ide nazad  uz opasku da se brzo vraća. Prošlo je već iha - ha , ali nema ga .

Umesto njega  bivšem stanodavcu svakodnevno stižu fotografije na kojima se on nasmejan šepuri u najnovijem modelu modelu "mečke" .

ODAKLE

Ipak….

Umesto  života u zemlji predaka, odabrao je zemlju u kojoj voće nema ukusa , cveće mirisa , a žene ljubavi .

Nas je jedno vreme mirisao, ali mu se očigledno miris nije dopao…..

 

 

 

 

 

 #
DIVNE ŽENE
panicnadezda | 07 April, 2019 16:34

 

             Reče Glavni.  Ne zanosite se. Kompliment nije upućen vama ( što ne znači da niste divni).  Nije ni onima iz vašeg komšiluka , niti ženama koje svakodnevno viđate na ulici , prodavnici, pijaci i gde sve ne. Vi ste neprimetne za oko tako velikog čoveka, dok ne zatrebate. Za utehu, možda ste divni partneru sa kojim ste , komšiluku , prijateljima , poznanicima, koji cene neke druge vrednosti. Opet za utehu, možete biti divni  čak i slučajnom prolazniku koji zna da je lep hod pola izgleda žene pa se na ulici okrene za vama što sa pravim leđima gracilno krčite put napred.

 Pun je grad - divnih žena.

 Ali ne i posebnih.

            Posebe i Diiivne žene ( sa otegnutim i - kako bi divljenje dobilo na jačini ) po Glavnom su Andrea , Maša i Nataša , ako ste dobro upamtili , a sigurni ste da jeste , jer takva rima se ne zaboravlja. Divne žene su i onih četrdesetak iza njih kako reče Glavni,  ali ih ne imenova ponaosob.

Divne žene su one koje u odsudnom trenutku bez dvoumljenja izađoše na megdan kabadahijama i odbraniše vrata Dvora i one u Dvoru uzvikujući- ustaše , ustaše i posle dirigovane dreke onemogućiše “ ustašama “  da papir predaju gde su hteli.

            Svaka čast scenaristi predstave koja obigra svet. Neka svet vidi kakve su srpkinje . Kad brane svoje one su lavice. Zato lavice treba pustiti u borbu za sve srpsko, umesto onih koji se sakriše iza lavica ( što nose pantalone).

            Ali pomenute lavice znaju šta brane. Ne samo vrata Dvora i one u Dvoru . Brane one svoje položaje , dobre plate i druge beneficije koje im daje privilegija što zasluženo , ali većinom, nezasluženo rade u Dvoru. Sigurno je tu bilo i želje da se dodvore Glavnom i onim ispod njega, da budu tv zvezde bar za dan ili dva, da ih svi upamte i dodatno nagrade  što je vaša pretpostavka, a nešto vam šapuće da ne grešite.

            Ali da ne preterujete u ozbiljnosti. Morate priznati da ste se u jednom momentu zacenili od smeha dok ste gledali. Kao u filmskoj komediji. Sa jedne strane zbunjeni  opozicionari , sa druge strane masa žena koje, izvinjavate se na izrazu  - bez prestanka kokodaču. I vi ste žensko , ali znate da nikad i ni zbog čega ( izuzimajući naslednika) ne bi po direktivi kokodakali.

            Morate priznati da vam je u jednom momentu bilo žao opozicionara - ne baš čelnika , ali očajnika koji misle da bi sa njima bilo bolje - da.Došli da pošto - poto uđu u Skupštinu grada, kad tamo umesto onih koje su očekivali  -  samo žene. Da je bilo muškaraca verovatno bi bilo i pesničenja, ovako - ništa. Ne daj Bože da su im razmazali prvoklasnu šminku , opalili šamar, a o borbi prsa u prsa da ne govorimo. Da su to uradili,  kako danas stvari stoje, Srbija bi završila na stubu srama. Ovako…

            Tresla se gora

            Rodio se miš …..

           

           

           

.

           

             

 #
OBEĆANJA LUDOM RADOVANJA
panicnadezda | 03 April, 2019 14:47

 

Krenuste u šetnju. Prijatno veče vas povuče za rukav i reče hajde. Ne opirete se.  Uvek ste za akciju kad treba izaći iz kuće. Rukovodite se izrekom „ da je kuća dobra i vuk bi je imao “. Malo vazduha i oštrog hoda ( kako medicina nalaže) pred spavanje,  nije  na odmet. Ali, zaboravili ste prepreke. Na svakom koraku ih ima. Asfalt pun rupa , gradilište na Trgu opasano bodljikavom žicom i daskama, umesto jednog prelaza na par metara drugi, tako da stisnuti , zbunjuju i pešake i vozače .

Nikad ne znate kad pretrčati , kad stati.

Nije samo to . Ako niste pažljivi svašta može da se desi. Ukoliko ne hodate kao po jajima - ode noga, ako kojim slučajem neki pubertetlija u žurbi da stigne gde je naumio naleti na vas može vas gurnuti na bodljikavu  žicu - pa ne daj Bože ode oko - ukoliko besni nespretnjaković sedi za volanom pa bes preusmeri na vas - zbrisa vas sa lica mesta.

I tako - bezbroj - ako....

Zato ništa od brzog hoda (kako medicina nalaže)… Idete kako vam uslovi  diktiraju. Ustvari  isto onako kako rade oni koji vam to preporučuju. Sve se bojite da lekari jurnjavom po gradu tope holesterol. Ma kakvi….  Možda jednom  nedeljno  skoknu na neko poljanče , stadion  ili teretanu sa pokretnom trakom gde se malo preznoje i istroše kalorije.

U gradu nema šanse.

Krenuste. Društvo vam pravi ON. Stigoste do Vasine ulice zakrčene masom. Smetnuli  s uma subotu i proteste. Ne bi zaboravili da vas zanimaju. Pošto vam je muka  od onih koji su imali vlast , a hoće još , stalo vam je do njih ko do lanjskog snega. U masi….


 Neki novi ljudi hoće ono što neće dobiti. Govorite iz iskustva. Znate šta su demonstracije. Učestvovali. Izlizali đonove u vreme kad je bilo više sveta , a i nade da će biti bolje . Crno bolje . Bolje bude samo onima koji se stacioniraju bolje. Za pozadince - ništa. Da nije ne bi ih tako zvali.

Mislite da se vratite , ali neki vrag vam ne da.

Probijate se kroz gomilu . Ne ide lako. Svaki čas se sudarate. Lepo vaspitan svet izgovara pardon , izvini ,oprosti. Većina ništa. Žao vam prvih što prave dekor nezasitima. Ustvari žalite sve i sebe sa njima, izuzimajući one koji prave fotke kako bi ( kako ste čuli ) kad zatreba mogli da vas ucenjuju.

Sučeljavate se sa veselim i mrgodnim pogledima. Neki misle evo Ih novi - biće nas više. Mrgodni  prekorevaju što kasnite.U momentu se premišljate. Stati ili nestati. Glas koji dobro znate - komanduje - produži.

Znači neće. Ne prašta….

Nećete ni vi , a nekad ste hteli. Tad ste očekivali nešto.  Ali kao uvek u politici kajmak kupi kvarljiva roba, koja čim se ustoliči zaboravi na pomagače.  Zato oni više nikom ne veruju..

 Kako vlasti -  tako ni onima koji bi da postanu vlast.

 Sve vam je isto. Ne vidite svetlo  na kraju tunela. Ne vidite nikog ko bi sa bakljom osvetlio put u bolju budućnost . Da uočite takvog  bili bi tu. Ovako čekate da se pojavi , ako se dok ste živi pojavi. Do tada ste na stand bay – u.

U mukotrpnom probijanju napred osluškujete glasove govornika koji se smenjuju. Neke znate , neke ne , ali ne zaboravljate - s kim si takav si. Onima koje znate ne verujete , a zahvaljujući njima ni onima sa kojima su. Ipak čujete ponešto. Ništa drugačije od onih koji su isto pričali a samo sebi dali.Pršte obećanja . Naivnoj masi nude brda i doline.Tužno vam je. Pogledom šetate preko okupljene gomile koja u izlizanim kaputima aplaudira. U beznađu  se hvataju za slamku, a slamka krhka - nikog nije spasila.Niste sigurni ni da bi sa balvanima bilo bolje.

Što se vas tiče utvrdili ste lekciju. Druga vam nije potrebna . Da možete vrisnuli  bi  -  idite kući ….zar već  niste naučili da su…..

OBEĆANJA LUDOM RADOVANJA:

 #
PROĆI ĆE SAMO
panicnadezda | 08 Mart, 2019 10:32

 

Krenu sa kašljucanjem i peckanjem u grlu. Pređe na kašljanje koje nakon par dana posta ripanje. Smeta vama , smeta svima , kako u kući, tako i na ulici. Svi gledaju popreko. Misle, što se ne lečite kad svakodnevno izveštavaju o virusu koji nosi mlade i stare. Ustvari brinu o sebi. Plaše se infekcije. Normalno. Ne zamerate. Ali niko ( van bližnjih) ne zna  da ste vi navikli da prođe samo. Kako došlo tako prošlo. Tako je uvek bilo. I prolazilo je. Ali ovoga puta - ne. Sreća vam okrenu leđa i dotera cara do duvara.   

Stvar se iskomplikova. Donese noć koju jedva preživeste. Nema vazduha. Ni na nos ni na usta.  Jedva pretekoste. Nije vas briga što bi vas to moglo odneti na onu stranu , ali još jedno disanje na škrge ne bi preživeli. U cik zore spakovaste pinkle i hitno u hitnu. Subota - pa jedino tamo možete.Ordinacija puna. Čekaju inekcije i koješta još. Vaše ripanje ih rastera. Otvoriše prostor do ordinacije kako bi vas se što pre rešili.

Ulazite.

Dežurna služba dan počinje ispijanjem jutarnje kafe. Mole vas da sačekate. Umesto čekanja pustiste glas i škripu iz pluća što ih natera da prekinu sa uobičajenim ritualom.Znate šta znači prva jutarnja kafa pa vam žao , ali više žalite sebe.

 Pitaju - šta je sa vama?

Otkud znam - došla sam da mi kažete.

Šta? - dežurni lekar.

Kako šta ? Valjda gledate vesti i čitate novine. Znate šta vlada. Upravo sam na vestima čula da pored tog H1N1  ili kako se već zove, vlada i svinjska kuga. Želim da mi kažete šta je kod mene.

 Ovo prvo ili možda drugo, što jezivo zvuči.

Ukoliko to izgovoriste dežurna sestra skoči ko oparena. Otvori orman iz kog izvuče par maski za zaštitu od infekcije. Jednu pruži vama.  Vi je vrtite u ruci i mislite šta da radite sa njom. I bez nje ne možete da dišete , sa njom bi crkli. Vraćate je nazad i kažete da je za vas kasno i da bi moglo samo da vam pozli , a oni su zaštićeni , a biće još više ako otvore prozor kroz  koji će izaći virusi što ste posejali. Zapanjiše vas. Otvoriše prozor što protumačiste  da je đavo odneo šalu i da ono što vam se dešava nije nimalo bezazleno.

Krenuše rutinski pregledi - pritisak , grlo , pluća. Doktor vrti glavom. Ne valja - reče . Piše upute dok sestri naloži da kao prvu pomoć  da kiseonik , nešto u venu i  tabletu.Pojma nemate šta je to bilo, a niste ni pitali što  na vas ne liči.

Poslaše vas na ATD. Na ATD - u isto. Snimanje , kiseonik, kortikosteroidi , infuzije , inhalacije. Rekoše da deset dana morate dolaziti u dnevnu bolnicu zbog pomenute terapije. Svakodnevno idete . Poštujete pravila. Besana noć kad niste mogli disati vam je stalno u glavi.Nakon snimanja pluća ( sve crno ) pitate da nije rak.

Nije rak - odgovara doktor , ali nije sigurno da neće postati ako ne bacite cigarete

Kako da ne ? Sve pripisuju cigarama , a vaša baba pušila ceo život i doživela 86.god. Lekari , a neinformisani. Svetska zdravstvena organizacija neki  dan objavi zabrinjavajuću činjenicu da je kancer pluća kod nepušača u porastu. Pomenuše nekih 40 %. Rekoste to doktoru , koji vas ne shvati ozbiljno. Pogleda sažaljivo  i reče da možete da mislite šta god hoćete , ali on zna znanje.

Elem, njegovo znanje vam malo popravi disanje.Lekove koje vam prepisa ( cela apoteka ) ste par dana pili , onda batalili. Kad ste pročitali šta leče , a šta uništavaju niste se mnogo premišljali. Usto, nosite pumpicu - za ne daj bože.

 Sada ste onako.

Ustvari, ni zdravi ni bolesni.

Bolje rečeno, biće kao uvek - ako je suđeno -

proći će samo...

 

 

 

 

 

 #
GODINA SVINJE
panicnadezda | 05 Februar, 2019 13:31

 

Kinezi prave feštu. Stiže godina Svinje. Raduju se . Kažu da ista donosi napredak , sreću i blagostanje. Jedva čekaju da pruži korak i njenim dolaskom omrse brke. Ne žure ti. Kaskaju za svetom mesec i pet dana. Šta ih briga ? Ima ih samo milijardu i po - ako ne i više. Sitnica. Broj im omogućava da mogu šta hoće. Ko bi se usudio da se suprotstavi.

 Gde god idu sa sobom nose svoje . Običaje i tradiciju - drevne civilizacije. Istu poštuju i od nje ne odustaju. U tom stilu od našeg Kalemegdana napraviše svetleću buktinju, ubeđeni da svetlost donosi radost.

 Lepo….

Mi dočekasmo našu. Prvo jednu , potom nikad stidljivije drugu , koja bi po ugledu na  Kineze trebala biti prva. Ali mi nemamo petlju da ono šte je naše uvek ostane naše, bez obzira šta ko mislio. Mic po mic odustajemo od sebe kao što odustasmo od SRPSKE nove godine. Pridružujemo se civilizovanom svetu, a taj svet slavi 31 dec. Nema ime . Umesto imena nosi broj. Ništa ne znači. Neromantično. Da imamo neke simbole za godine, možda bi, ko Kinezi, mogli da znamo šta u većini slučajeva može da se očekuje.

Ovako - ništa ili  - šta bude.

A biće kakva bude bez obzira na to šta želite i čemu se nadate. Niko ne zna šta nosi. Da li dobro ili zlo. Čak ni ovi što utekoše iz kliničke smrti  noseći vesti s one strane -  pojma nemaju.  Bez milosti sluđuju i onako sluđen svet . Po jednima spasavaj se ko može, po drugima - procvat.

Šaljivdžije….

 Kod nas ni kad cveta niste sigurni da cvet neće prerasti u  korov.

Doduše i kod nas se kitilo , šminkalo, doterivalo.

Pravi vašar.

 Nabaciše million ukrasa da liči na grad iz bajke u zemlji gde se bajke obećavaju , ali ne ostvaruju.

Okitiše nebo , da vam ceo nebeski svod bude pred očima. Sa malo mašte vidite sve. U lampama , šarama  i  međusobnim vezama. I mesec i sunce i zvezdu Danicu , mala i velika kola, kao i ono što niko nje video , a misli da je tamo.

 Ali asfalt pun rupa. Mora da su bili sigurni da će pasti sneg i da se rupe pod nogama neće videti. Bili su u pravu. Nebo prosu pahulje i zatrpa ono po čemu se gazi. Deo neupućenih i neopreznih stranaca ( kojih je inače bilo manje nego što se očekivalo ) završiše na ortopediji umesto u đuskanju na nekom od gradskih trgova.

Vama se to nije desilo. Znate vi gde živite, pa gazite ko po jajima. Ali uprkos tome par puta ste proklizali. Na sreću , za sada neozleđeni.

Za strance znate pouzdano. U zgradi gde živite ima 5 hostela. Idu ko pleva jer su u strogom centru. Uvek puni , ali za n.g. -  poluprazni. Jedan od turista povredi ruku , drugi potkolenicu. Po povratku iz bolnice uhvatiše maglu. Jednom od stanara koji zna njihov jezik, pre odlaska,  rekoše da im je slavlje preselo i da se skoro neće vratiti. Pomenuše rupe u koje su upali. Osuše paljbu na naše drumove . Ko ne bi? Bez pauze  prave , a nikad ne naprave.

Reklama - nema šta !!!

Elem , prođe januar . Sa njim i dočeci novih godina , januarskih slava i praznika. Kroči februar i kineska godina Svinja- stupi na presto.

Kod nas sve po starom. Ista lica - isto pričaju ( reko ovaj ,reko onaj, damo ne damo itd.) crna hronika nikad crnja da vam  je od svega muka….

Pardon - protesti i dalje traju. Pominju se bolesne krave , a i svinjski grip. Mladi ljudi umiru , dok se ulaganje u zdravstvo veliča, a većina aparata u državnim bolnicama ne radi. Da to javno kažete , javio bi se onaj koji sve zna i pljunuo vam u lice , a možda i proglasio neprijateljem njegove države.

Zato - pssst….

.

 

 

 #
ŠIFRA
panicnadezda | 09 Januar, 2019 12:18

 

            Nemate sef. Ni u banci , ni u dnevnom boravku , ni u spavaćoj sobi. Šta će vam? Nema dragocenosti, umetničkih dela, zlatnih burmi ,minđuša  i poluga. To ni pre niste imali , ali bilo je vrednih stvari koje ste utopili kako bi vašem Velikom malom pomogli da  kupi stan i oslobodi sebe i vas od vašeg gunđanja. Događa se to i sada, ali ređe - jer se ređe viđate, birate reči i štedite jedni druge.

Ima kod vas dosta slika , ali najvrednije su minijature , za koje ne bi bog zna koliko dobili.Nemate šta da krijete , a da imate skrovište bi napravili u podrumu. Ne bi ko onaj, koga nedavno opljačkaše, držali dragocenosti u spavaćoj sobi. Zašto baš tamo  ? Verovatno da bi napajao oči lepotom koju je za života stekao ili da bi svaki čas mogao da proveri da li je sve na mestu gde je ostavljeno.

 Nemudro.

Znači, vi bi skrovište napravili u podrumu . Ne bi vam trebao sef , a ni šifra. Niko normalan ne bi pomislio da u neobezbeđenom prostoru , gde promaja briše i vetar zavija, gde su vrata sklepana od drvenih dasaka, a prozor bez stakla, bilo ko normalan riznicu smestio u rupe između cigli, umesto u bankarske sefove. Ali kad se, recimo, nešto ekstremno desi zbog čega pod hitno morate da palite ili, da kažemo, brišete preko grane,bolje je da vam sve bude  na dohvat ruke.Tako posmatrano tipujete na podrum 

Znači vi nemate sef . Ni u banci, ni u podrumu.

 Razglabanje o sefovima je bila samo uvertira za ono što vi imate.

A to je šifra

Zbog nje se osećate moćno kao da ste agent CIE ,KGB-a ili Mosada.

Do šifre slučajno dođoste nakon razgovora sa poznanikom iz mladih dana sa kojim ste se često viđali pred školom kada ste sačekivali decu  ili na Kalemegdanu, gde ste  ih posle ručka, ko vaze sa cvećem, selili u prirodu.

Čovek isti. Ko mumificiran. Crni kožni mantil do peta, šal lakonski nabačen oko vrata sa resama do zemlje.

 Jedina promena - glas.

 Reče da su deca ( malo starija od vašeg dečka ) završila fakultete. Ćerka već  ima troje dece.

Ali bizgov ( Izraz za sina ) nikako da nađe za sebe neku kako bi on mogao mirno da ode. Još gore, kaza : ne može da veruje da njegov sin bira takve "seljančure". Ne misli na one sa sela , već gradske seljanke koje su pet puta gore. Preko leta ih dovodi na Adu Bojanu gde on i žena u svojoj kući provode pet letnjih meseci i gde ga mnogo sveta zna, pa ga sramota zbog sinovljevih izbora.Često se pravi da aktuelna nema veze sa njegovom kućom.

 Ljudi ne mogu da veruju da sin jednog umetnika ( slikar je ) ima takav ukus. Često pita ženu sa kojom je u dugom i srećnom braku (neverovatno liče) od koga je mali nasledio takav ukus , odnosno odsustvo istog. Ona ga teši. Kaže mu da nije na njega već je možda genetska greška. inače bi birao kao što mu je otac izabrao.

Utešiste ga. Rekoste da bi i vi, kada bi to moglo bilo kako da se uradi, takođe menjali ukus vašeg sina. Ali, nažalost, ne može.

 Učini vam se da mu laknu.

Pitate: šta je sa glasom? Reče da je operisao rak na grlu , ali nije prestao da puši. Samo sada kupuje prirodni duvan.

Oduševiste se. Rekoste da i vi to radite , ali nikako da naiđete na nekog ko ima čist duvan. Uzima olovku i piše telefon čoveka za koga garantuje da prodaje kvalitet. Usto donosi kući .Pozovi se na mene reče..

 Jašta će - lepota..

Šifra glasi - pola kila krompira. Što bi njena ješna kuma - rekla: ni na zub. Pojma nema odakle joj taj izraz, ali je naučila šta znači. Malo. Kada bi se stvarno radilo o krompirima,  složila bi se da je premalo . Ali šifra sa krompirima ima veze, kao krompiri sa svemirskim brodom.

Pola kila krompira znači pola kila duvana.


Šifra služi da zamaže oči organima reda i mira koji prisluškuju male ribe koje se bave sitnim radnjama kako bi sebi obezbedili koru hleba, a vama olakšali život. Dobili zadatak  da  stanu na put sivoj ekonomiji i zavedu red u državi u kojoj svega ima samo reda nema.  To su oni što se pred sitnim razgoropade, dok pred krupnim kleče.

Sticajem okolnosti  postajete član vrzinog kola koju čine mačka i miš , gde ste vi na strani miša. I da nemate interes bili bi na njihovoj strani.

Žurite. Gvožđe se kuje dok je vruće. Idete na mesto gde uvek idete. Čeka vas ON da naručite špagete. Unutra, kao uvek u kasno prepodne, dosta sveta. Ne gubite vreme. Okrećete broj. Javlja se muški glas, ali veza slaba, graja jaka. Predstavljate se i kažete ko vas je preporučio - za pola kila krompira. Iz daljine – jedva čujete -  koliko? Pola kila - kažete jačim glasom. Nema odgovora. Smeta vam i gužva i veza i graja . Ljuti ste što vam sprečavaju važnu komunikaciju.

Čujete li (derete se) preporučio me taj i taj, pa ako možete, donesite pola kila krompira, čistog, bez piljevine, crnih tačaka i drugih dodataka….Izdiktiraste adresu kad osetite…

-         udarac u nogu. Dobro vas ošinu. Koska zabole , ali vas i osvesti.Ne čujete graju , ali vidite oči uperene u vas .

Par ispred vas vrti glavom. Ko vele jeli ova normalna ?

Gospođa  iza vas gunđa…. Čujete je …. toliko dreke oko pola kila krompira …Bože…šta je ovo? Verovatno je htela reći ono što se često čuje u poslednje vreme. Sve poludelo…

Iako u nelagodi … snađoste  se….da gospođo, baš tako, pola kila krompira zbog onih koji prisluškuju kao što ste  vi prisluškivali sada - što kulturan čovek ne čini.

Ma nemojte, ko mi to kaže - Ona koja se dere ko stoka.

Matira vas...ali nema veze

 Ne znaju ljudi da nužda zakon menja, a tek kulturu…..

 

 

 

           

 #
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13  Sledeći»