Categories
My Links
Generalna
KOJI JE OVO ĐAVO
panicnadezda | 04 Oktobar, 2017 19:43

 

Koji je ovo đavo? Oni koji rade za narod i u njegovo ime razrovaše ceo grad. Jeza da vas uhvati kako to izgleda.  Kao da je ne daj Bože rovarenju prethodila neka katastrofa ili sluti na tako nešto. Krenuše od fontane na Slaviji koju nakratko završiše pa malo  pustiše u promet da oni koji žive u okruženju ili tuda prolaze napare oči i kultivišu uši probranom muzikom.

Onda nenajavljeno - puj pike  ne važi - Jovo nanovo.

Svet kuka , ali vas ne tangira jer se oko Slavije retko motate, pa u naškom maniru slušate tek da bi čuli, pošto mečka ne igra u vašem dvorištu. Zadovoljni ste što je bar kod vas redovno stanje. Jes da ponekad samo što vrat ne slomite kad se ploče koje su nedavno postavili uzjogune što nisu dobro centrirane pa iskoče iz ležišta , što vi ne očekujete pa se sapletete. Svaki put kad vam se to desi ( što nije retko ) pretite da ćete tužiti državu .

 Da batalimo ono što procuri u novinama da je naša fontana mnogo manja od neke na zapadu , ali zato znatno skuplja. Šta vredi da se time opterećujete kad znate da gde god ima gradnje ima i nadogradnje , a pošteno rečeno ne znate ni čiji su mediji. Da li su protiv ili za one koji danas prave da bi sutra prepravljali. Uostalom, javna je tajna da su mnogi novinari na platnom spisku moćnih tajkuna i svemoćnog Soroša.

Zanimljivo da nikad nikom nije palo napamet da napiše da "sirota" vlast  -  ne sme da rizikuje , pa ne uzima bilo kakve majstore, već uvek najbolje i najskuplje, kako bi ono što se sagradi trajalo bar onoliko koliko su oni na vlasti. No, sad ni toliko.

 Ali odlučili ste da se ne nervirate. Malo je što su vam iskočile tačke po telu (različitog oblika i veličine) , koje svrbe da se ne da izdržati , samo vam još fali da se stresirate zbog nečeg sa čim nemate blage veze. Što bi naš narod rekao ni luk jelo , niti mirisao.

Razrovanu Slaviju ste videli na tve-u. Uživo niste, niti bi vam palo napamet da vas muka ne natera. Ustvari svrab i ružan izgled onoga što vam je po telu. Naopako da vas neko vidi u tom izdanju. A  i strah vas je da nekog ne inficirate. Obigravate kožne klinike. Jedni kažu alergija , drugi rosea iritata , treći videćemo. Prepisuju  kortikosteroide. Mažete , ali ništa bolje. Pijete antihistaminike da bi vas manje svrbelo . Svrbi manje , ali nove iskaču.

Idete na kožnu kliniku. Hvatate taksi. Pričljiv taksista , zna radnju. Opelješi vas za celu nadnicu. Jača polovina  zvoca. “ gledaš li ikada koliki kusur dobijaš” ? Usput budi rečeno nije prvi put, pa ga razumete . Ljuti na sebe, pokušavate da mu nabacite grižu savesti - lako je tebi - ne svrbi tebe - već mene.  Nije on kriv . Mogli ste da prećutite da ste dali dve, umesto jedne hiljade. Ali jezik vam brži od pameti.

Prima vas dežurni lekar. Zagleda crvene tačke i zabrinuto klima glavom. U najmanju ruku kao da zna o čemu se radi , a pojma nema . Kaže da bi najbolje bilo da se uzme uzorak kože i pošalje na biopsiju.

Moooliiim -  kažete zapanjeno. Vi to ozbiljno.

 Najozbiljnije - odgovara, zašto sumnjate ?

 Zato što se onda postavlja pitanje jeste li vi lekari ili derikože…… Molim negodujući će on. ….. Nemate šta da molite, sve mi je jasno. Sumnjate na rak kože , zar ne ?

Taman posla, šta vam je. Ne radi se biopsija samo za rak , već i za mnoge druge stvari. Znate to se samo malo zagrebucka po površini, a ne boli ništa - pošto primite anasteziju.

UH, uh, uh - Baš ste me utešili.

 Izgleda , dragi moj doktore, da vi ne vidite dobro.Da vam je vid u redu , videli bi da da je to na mojoj koži različitih oblika i veličina, što znači da bi bar pola kože trebali da mi zagrebuckate, kako vi kažete, da bi znali  šta je to. Ali neće moći u mom slučaju. Nisam ja pokusni kunić preko koga ćete vi stići do titule u ovoj naučnoj ustanovi , ako uopšte tako može da se nazove.

Napravi uvređen izraz lica , koji se naglo smekša kad u salu uđe načelnik odelenja. Pita kakav je slučaj u pitanju. Ambiciozni stažista ili šta je već, poče da objašnjava da je predložio malu biopsijicu što načelnik naglo prekide rečima da sa tim ne treba žuriti. Prvo treba isključiti bezazlene stvari kao što su gljivice i ne zna šta još navede.

Elem, da ne širite priču. Danima ste davali brisove na razne stvari. Svi rezultati - negativni. Laborantkinja reče da je od prvog dana znala da ništa od onog što su naveli nije. Svega se nagledala pa na prvi pogled može da prepozna neke stvari. Upitate je na šta joj to vaše liči. Kratko reče da ona nije lekar , ali da joj se čini kao virusno obolenje koje prolazi kad se organizam izbori sa virusem.

Hvala ti Bože…..

Završilo se tako što vam na poslednjoj kontroli rekoše da to može biti alergija , virus ili nešto treće što oni ne znaju, pošto svaki dan niču nove bolesti što nauku pretiču, od kojih neke - lečili ne lečili - same prolaze.

Podsetiše vas na onu priču o belom i crnom vraču kome se zabrinuti muškarac obraća kao poslednjoj slamki spasa. Crni vrač ga pita…. Šta je rekao beli vrač. Muškarac odgovara da je beli vrač predložio operaciju najosetljivijeg muškog organa. Beli vrač ne znati ništa - reče  crni vrač. Šta vi mislite - pita čovek pun nade? Ne treba operacija….. . Nego….

 Samo će otpasti…..!!!

Ali , mnogo je ali.

 Jednog dana se vraćate sa kožne klinike. Sunce okupalo ceo kraj. Menjate maršrutu. Hteli bi da bacite pogled na radove na Slaviji. Pri dnu ulice, neočekivano, lagani povetarac pređe u razjareni vruć vetar. Em briše , em prži. Na prelazu ste gde se mimoilazi masa  ljudi dok nervozni vozači  nekontrolisano trube. Ceo prostor u prašini. Vetar diže oblake ka vama. Zaklanjate oči dok vam krupna zrna prašine upadaju u sandale, štirkaju kosu  i klize niz telo. Na moment bacite pogled na druge. Svi su u problemu. Majke privlače decu k sebi oko kojih šire svoje haljine kako bi im zaštitile oči. Muškarci cupkaju u mestu tresući sve sa sebe i psuju odreda. Državu , vreme , radove koji se izvode pa one koji ih izvode. Asortiman psovki neverovatan. Neke svakodnevno slušate , druge nikad čuli.

 Fijukanje vetra nadjačavaju zvuci bagera , buldožera , rovokopača i koječega još. Kolaps u saobraćaju se trenutno raščisti , sa njim neočekivano kako se i pojavio vetar prestade.

 Idete ka stanici na koju ste uvek išli. Poluprazan trolejbus prošiša pored vas. Drugi takođe. Zbunjeni ste. Gledate i ne verujete. Oko vas nikog. Svi jure napred. Krenete i vi. Ukorak sa vama dva muškarca. Jedan mlađi , drugi stariji. Pitate,  prave li podzemni tunel ispod okretnice kako se vama čini. Mlađi iz topa odgovora da ga zabole ona stvar za sve što prave. Stariji reče - dabogda pocrkali kao što mi svakodnevno crkavamo mrcvareći se. Onda u nastupu besa nastavi sa psovkama - majku , oca ,žene, decu , sve žive i pomrle, redom.

 Na stanici masa.Trolejbusi retko prolaze pa se ljudi guraju. Gurate se i vi. Nađoste deo prostora za jednu nogu. Drugu jedva pridružiste kako ne bi pali na nekog. Stvarno strašno. Strašno i nedostojno. Ili je taj dan bio takav. Možda su drugi bolji. Niste proveravali , a ne bi ni rizikovali.

Izmrcvareni dođoste do svog kraja. Posle onog pakla odahnuste. Ima dosta mana , ali ste pošteđeni kopanja.

 Sutradan…….

Ustajete kasnije. Natenane ispijate kafu . Ne žuri vam se . Oko deset idete u nabavku. Laganim korakom stižete do vrata prema ulici. Pravite korak napred kada se prolomi glas…. Ne tu … imate dasku, zar ne vidite? Daska širine pola metra pružena ispred svakog izlaza dužinom cele ulice. Ispod daske rov dubine metar i po. Zapanjeni ste. Koliko juče toga nije bilo. Pitate kad su to uradili ? Odgovoriše da su rano počeli. Na pitanje šta kopaju kada su isto radili pre dve godine. Jedan odgovori - za cevi. Drugi reče za telefone , treći za kamere. Četvrti reče da ih ne mučite , oni su samo radnici. Rečeno im je da kopaju i oni kopaju. Ostalo je na onima  iznad njih.

Niste se više raspitivali. A i čemu bi kad je mečka zaigrala i pred vašim vratima …..a vi mislili da neće….

P.s. Niste baš naivni. Znate da slede izbori. Može se desiti što ne žele da se desi, zbog čega mnogo rade da dodatno zarade....

 

 

 

 

 

 #