Taman kad nesta nada , čak i pitanje kad će više , otvoriše vrata Narodnog muzeja. Pa dobro. Bolje ikad nego nikad  kao što su zli jezici predviđali.      

Uostalom, šta je petnaestak godina u odnosu na večnost?

NEKO za svečani čin odabra 28 . jun u narodu poznat kao  Vidovdan. Zašto baš taj dan? Šta se Srbima lepo desilo na Vidovdan ? Tog dana su Srbi bili krvavu bitku na Kosovu polju. Po jednima dobili , po drugima bačeni na kolena i čitavo carstvo sa njima.  Da nije tako zar bi Srbi robovali Turskoj imperiji  500.god;  28 . juna na Vidovdan Gavrilo Princip ispali hitac na Ferdinanda, što dovede do Prvog svetskog rata;   28. Juna proglasiše Rezoluciju Inforbiroa koja unesreći mnoge Srbe;  28  . juna Srbi tuđinima predaše predsednika da mu umesto po srpskim, sude po tuđinskim zakonima.

 Čudna koincidencija ili zlokobna poruka ? Zašto baš taj dan? Može li biti ono što ne bi smelo da bude. Znate već pukli ste tamo - pući ćete i tu. Ali kakve veze ima Kosovo sa Narodnim muzejom. Ili možda ima . Samo da ne bude ono čega se ona boji.

Očekivano, vrata otvoriše oni koji sva vrata otvaraju, pod svetlima reflektora. Kamere uslikaše  premijerku zbog čega promeni kanal. Ne zato što je mrzi, već tek onako. Sita je lica na mestima gde im  nije mesto. Zbog toga nije videla ko je još bio. Pretpostavlja očekivana bulumenta javnih ličnosti, među kojima je malo  onih sa integritetom ličnosti.

Uvek oni koji idu da vide - ustvari - budu viđeni .

Zna iz iskustva. U njenom komšiluku se često izlažu dela velikih umetnika i onih koji to nisu , a pretenduju da budu. Organizator izložbi ( dugogodišnji poznanik ) je zove na otvaranja , ali se ona ne odaziva. Muka joj od umišljenih faca koje trčkaraju sa izložbe na izložbu i umesto slika odmeravaju jedni druge i razmenjuju tračeve.

           

Izuzima ljude od kičice i zanata.

 Ona ide kad nema gužve , ako je sadržaj interesuje. Rukovodi se intuicijom i unutrašnjim osećajem kao u mnogim drugim stvarima. Ako toga nema - zaobilazi. Ne stidi se da prizna da nešto ne razume i da joj ne prija. Poznanik  zna njen stav pa više ne insistira. Zna da će doći - kad bude došla.

Ali, da je kojim slučajem pozvana na otvaranje muzeja, otišla bi. Ne zato što nije bila. Naprotiv. Išla je par puta. Nekada sama, nekad sa svojim malim -  dok je bio mali. Tadašnju postavku delimično pamti. Dopalo joj se. Mislila je  to je to. Ali ona je sve samo stručnjak ne, zbog čega bi volela da joj neko ko jeste objasni  šta je bilo toliko loše -  za šta je trebalo toliko vremena za ispravljanje.

            Znači odazvala bi se da je neko zvao. A i bio bi red, da znaju za red. Na takve  fešte se prvo zovu - prve komšije.  Ona to jeste. Mogla je za čas da skokne i vidi novitete . Možda bi po  srpskom običaju ponela i nešto ljuto da dezinfekuje i razgali učmalu atmosferu.

 Drugo - dužni su joj - da znaju za dug. Skele će joj zauvek ostati u pamćenju. Pod  njima je zamalo  ostavila kosti kad je probala da se kroz gomilu mitingaša dočepa ulice. Nije uspela . Metalna šipka je toliko zveknula da je pala ko gromom pogođena. Videla je sve zvezde na nebu u sred dana kad se zvezde kriju. Mislila je da je gotovo. Ide na nebo kod onih koji su već tamo.

Nije otišla. Tu je….

Nije pozvana - ići će sama. Nije videla enterijer , baciće oko na eksterijer. Noć je uveliko uzela maha. Prelazi ulicu i čuje -  škripu , struganje , bum , bum , tras, tras. Misli lokalni narkomani prave piknik .Osvrće se oko sebe da vidi gde su. Krajičkom oka primećuje slučajne prolaznike koji isto rade. Odjednom svetlosni efekti. U stilu muzike, iz mraka izranja deo po deo muzeja kao u Karpenterovim filmovima. Prizor jeziv. Horor . Nema šanse da vas ostavi hladnim.

Kosa se diže na glavi. Neko dete prestrašeno prizorom, zaplaka. Reče majci da beže odatle. Bežala bi i ona da je sama i da je radoznalost ne zadrža . Ukapira. Nije rejv žurka , već rejv za Narodni muzej. Prenerazila se. Reče njemu da je to satanistička zavera koja priziva smak sveta.

 Po prvi put se složi sa njom. Valjda zato što je bio preneražen. Reče : šta je ovo? Pa,  ovo je Narodni muzej - zar je moguće !!! Ko ovo radi ? Očekivao je klasičnu muziku , ona sve, samo viđeno i doživljeno ne.

Sutradan ( kao da su ga čuli) preko dana pustiše klasičnu muziku, kako bi masi u redu , olakšali čekanje. Uveče nisu otišli na reprizu..

Danas već nema reda , a kao da nema ni muzeja. Prepušten sebi , spava u mraku.

Neko sa strahopoštovanjem reče da su svetlosni efekti delo proslavljene umetnice srpskog porekla - Marine Abramović. Nije provereno.  A , nije ni bitno.

BITNO JE - KUD IDE OVAJ SVET?