Mnogo ih je. Oni koji nadaleko zavole miris velegrada, pa dođu da bi ostali. Oni koji dođu sa namerom da se vrate tamo otkud su došli , a ostanu. Oni koji dolaze da uče kako bi se nakon učenja vratili tamo gde su živeli, a ipak ostanu tu gde im se čini da je za život i učenje - bolje. Stižu sa raznih strana i iz raznih pobuda. Neki verovatno nikada ne bi stigli, da ih ne oteraše.

A neke - tek tako - put navede.

Veliki grad prima oberučke. Raširi ruke i prigrli. Ali u velikom gradu žive ljudi. Nisu velikodušni kao grad u kome žive. Besni i bespomoćni da spreče najezdu onih koji nadiru, a koje tretiraju kao uzurpatore onoga  što misle da im po pravu prvenstva pripada, uz prevrtanje očiju, posprdno zovu – ,dođoši,. Doduše , retko u njihovom prisustvu , ali u međusobnoj komunikaciji,  kao svoj sa svojim - stalno. Čućete na račun dođoša svašta. Recimo -  od njih se ne da živeti , okupirali grad , sirovine , bukve, primitivci , seljaci , koješta još…

Znate jednog čiji je pradeda stigao iz neke zabiti  kod Male Krsne, a sebe broji  u starosedeoce i pljuje one koji to nisu. Kad dignete glas protiv, ljuti se i kaže … šta…. branite ih!?

 Jok, odgovarate … ne branim ja njih , već sa njima i vas i sebe , samo vi to ne znate.

 Kako - pita ljutito?....

Vrlo lako - odgovorate vi…..

 Da znate ne bi zaboravili odakle ste. Pamtili bi rođake  i pretke  iz Male Krsne da vas drugi ne bi podsećali na to …..kao što drugi pamte ( pokazujući  na sebe ) sve žive i pomrle koje su ostavili tamo odakle dođoše.  Dodate , takođe, da bi po velegradskom stažu koji godinama krckate, komotno sebe mogli svrstati u starosedeoce, kao što neki čine, da vam to nije smešno,  i antipatično. Čovek treba da bude ono što jeste, jer od tog kakav je, nikada ne može pobeći.

Starosedelaca malo ili nimalo. Uglavnom nijanse. Dugo , duže, najduže. I kod onih što su najduže na Beogradskom asfaltu iščeprkate ponekog pretka svinjara ili konjušara. Uostalom , šta uopšte znači rođeni Beograđanin ? Kakva je to preporuka i čemu služi , kad su najveći umovi rođeni van Beograda. Ali rođeni Beograđani drže do toga i misle da su zbog toga "haj klasa" koja zaslužuje poseban tretman, zbog čega sa visine, nipodaštavanjem i popreko gledaju na one koji to nisu.

Dođoše  briga kako ih zovu. Bez kompleksa. Odrasli u prirodi ponašaju se u skladu sa njom - uzmi šta ti se nudi . Šanse  ne propuštaju. Osladio im se veliki grad ili su se oni tokom boravka u njemu osladili nekom ko nije gadljiv na njih i postaju svoji na svome. Puste korenje i krenu da krče. Osvajaju malo po malo. Uštinu tamo , štrbnu amo , uzmu nešto što je nečije i eto belaja. Digne se galama. Negoduju oni koje su zatekli , ne daju se oni što su stigli. Borba. Dođoši - protiv zatečenih. Namerno ne kažete starosedelaca jer unazad gledano  - svi su dođoši. Samo oni koji su par kolena tu , a zaboravili na svoje korenje , žive u zabludi da su oduvek tu.

             Domaći kukaju.  Razmaženi . Govore kako   nemaju zemljake da im priteknu upomoć kad zatreba kao što dođoš - dođošu pomaže i kad ga ne poznaje. Vezani ko crevca kažu - vuku jedan drugog napred. Njih nema ko, kad su sve uzurpirali - dođoši.

Ranije su bili Crnogorci , danas Hercegovci, Krajišnici i Kosovari. Ne zna se ko je od koga žešći. Kad pitate gde su njihovi zemljaci  tj. Beograđani - odgovaraju da pojma nemaju.

Pojma nemate ?! - začuđeno….

Pojma  nemamo ……….

Kad pojma nemate....šta očekujete….?

Ništa ne pada sa neba - osim onoga, što i da ne tražite, nebo  daje ….za  drugo se mora  boriti...

 A vi ?

Niti šta sejali - niti  požnjeli….