Utekosmo. Ruku pod ruku ,korak po korak , kao da smo krenuli pred oltar , a ne u bežaniju od razjarene mase, izbismo u Istiklal ulicu.To vam je kao naša Knez Mihajlova samo duža i znatno uža. Ako mene pitate naša je lepša. Kod nas svetleće dekoracije na svakom koraku, kod njih po gde koja. Kod nas dekorisani izlozi radnji sa'' firmiranom'' garderobom  koja je to samo za nas. Kod onih koji nam je šalju  trećerazrednog kvaliteta , predviđena za ljude sa tanjim džepom. Svejedno. Onima koji je kupuju bitna je samo etiketa.

Nažalost većina kupaca su mladi , podržavani od roditelja koji imaju pare ,ali ne i vremena za njih. Šta da se radi ? Valjda je to normalno u društvima u tranziciji. Prepustite mlade njima samima i budite ubeđeni da će stvoriti falš sistem vrednosti o kome će psiholozi , pedagozi i drugi stručnjaci raspravljati na tribinama posvećenim mladoj populaciji. Uvek u odsustvu onih o kojima se raspravlja.

        No , mi smo u Istiklal ulici ,  poslednje decembarske noći, odlazeće 2012 god. Sve radnje otvorene ,svi rastorani rade. Iz okolnih sokačeta nadire masa tamnoputih muškaraca i retko pokoja žena. Valjda one kod njih ne slave novu godinu ili to krišom čine u odsustvu jačih polovina . Posle scene na trgu ne osećam se prijatno. Ne znam šta ta rulja mladih , sredovečnih i starijih muškaraca smera. Zato bih volela da ima više zena. One su  pitomije.

     Vlasnici  restorana izražavaju dobrodošlicu i radost što vas vide vukući vas za rukav kako bi probali neki specijalitet koji nigde drugo nećete probati. Nesvikla na tako nešto, što je kod nas nezamislivo, pošto naši trgovci znaju da je to gubljenje vremena sa ljudima u čijim džepovima zveckaju samo metali , mene  to nasrtljivo presretanje plaši , a onda shvatam da se ne može izbeći. Nema mira. Ovo me frustrira kažem njemu.Odgovor izleće ko iz topa ,, Zar to nije ono što si želela , draga ,,. Shvatam, jedva dočekao moju kuknjavu. Ide tirada- nisi htela ovo , nisi htela ono, itd.itd. 

        Ustvari , ON likuje-...... milo mu 

       Izvuko nas čovek iz kandži demonstranata , a ja ni reč. Nema pohvale , nema komentara na njegovo viteštvo , zahvaljujući kome još uvek nosimo glave na ramenima. Bih , ali se ne usuđujem , znajući šta će se po povratku dogoditi. Od prilike- bila je to borba Davida i Golijata u kojoj  zna se David , odnosno ON  - pobeđuje. 

      Potom , Kosovska bitka se nije dogodila tamo gde jeste , već na terenu Turske gde je zamislite prosečan Srbin odneo pobedu. Čak ni Napoleonove bitke neće biti ravne podvigu koji  je ON napravio. I ko zna šta još. Dometi njegove mašte i šarma su nesagledivi. Normalno , niko neće verovati, ali će društvo uživati u njegovom pripovedanju i mome strahu iz njegove vizure.Zato i dalje ćutim.

        Svojom visinom , prodornim pogledom i neverovetnim mirom razgrće gomilu pred nama.

       Taksija ni na vidiku. Žudim za sigurnošću i padom adrenalina . Kako stići do hotela kad ne znam kud vodi ovaj put. Oslanjam se na njegovu sposobnost orijentacije , a tako mrzim osećaj sopstvene nemoći. Ne brini kaže ON - samo ti uživaj. U čemu? - povisim ton . Vidiš sa desne strane kao što sam i mislio je Galata kula- kaže ,, turistički vodič,,.Prepoznajem je po slikama.Konstatujem da je u prirodi još misterioznija , ali se zadovoljavam lepotom sa distance. Odbijam da je osmotrimo iznutra. Ove večeri me sve plaši.

      Silazimo niz neki sokak sa dotrajalim makadamom i stotinama rupčaga koje mi uništavaju čizme, a bogami i noge. Nazirem odsjaj vode i most oskudno osvetljen. To ti je Galata most-kaže ON. Dodaje da ćemo ga za čas preći , a meni se čini da mu kraja nema.

       Na mostu stotine alasa zabacuju svoje udice ne bi li bar ove noći, kad se godine sudaraju i odvajaju, upecali onu zlatnu. Ponovo sve sami muškarci. Turci izgleda ne haju  za novogodišnje praznike ili im mi pridajemo preveliki značaj. Verovatno ovo drugo iz razloga što tokom godine imamo malo razloga za radost , bar tada da je izmislimo.

       Konačno , u poređenju sa nama gde sve pršti, oskudni vatromet objavi da je nove godina stigla. Nas dvoje razmenismo novogodišnje čestitke i želje. Poželeh i ribarima dobar ulov , a sebi, ove večeri, samo taksi. Prva želja u 2013. mi se ostvarila - za druge videćemo.