Categories
My Links
Generalna
Nalevokrug
panicnadezda | 09 Decembar, 2013 21:22

Pokopaše Privrednu banku- preko noći. U mom komšiluku dve ( na dvadeset metara udaljenosti ) u gradu ko zna koliko. Zaposlene izbaciše na ulicu, pa kako se ko snađe , a klijente kojima i ja pripadam, đuture, bez pitanja prebaciše u Poštansku štedionicu. Zamandališe vrata. Za sada nikog ne nastaniše . Zvrnda prazno.

Unutra niko.

Ispred- nikoga. Tužno.

Znam da za bankarima niko ne plače .Misle , rade sa parama i arče ih nemilice.Tačno.Sticajem okolnosti mi je poznato, iako nikada nisam pripadala toj branši, da to rade oni na vrhu , oni malo ispod  vrha,kao i oni ispod onih koji su na vrhu. Ćutanje se nagrađuje. Što se tiče šalterskih radnika oni  završavaju posao i drhte da ne dobiju otkaz. Što bi se reklo ,boranija je svugde boranija. Meni ih je žao, ma kako ko to shvatio.

       Dakle, preko noći, uoči vikenda, ukinuše banku ,ugasiše tekuća račune, dok ih ne reaktivirate tamo gde su vas oni poslali,blokiraše kartice, čekove i ostalo što ste imali dok ste imali željenu banku. Ako me pitate ko su  to oni- ne mogu vam  precizno reći, ali pretpostavljam kreatori  naše sudbine i bolje budućnosti. Muka mi je od njih, sa retkim izuzecima.

       Treba li da kažem da deset dana nisam imala ni cvonjka. Što bi srednjoškolci rekli stalno sam žicarila-malo od muža, potom od sina, krišom od komšinice za vanredne troškove i tako u krug dok se ne iskobeljah nekako.

        A kako ? To je tek posebna priča.

Ne odem prvog dana, preskočim i drugi –računam biće manje gužve. Trećeg dana dođem do trga ,, N.Pašica,,(treba li da kažem, najbliže ekspoziture poštanske štedionice) i zgranem se. Red se protegao u nedogled. Posmatram ljude u redu. Većina ih je nervozna i nestrpljiva , ali primećujem i zavidan broj smirenih. Nisam smirena i poslušna, pogotovo kad mi drugi kroje sudbinu-napravim nalevokrug  i zavrsim za taj dan.

      Sutradan pođem naoružana  strpljenjem , ali malo potraja.Ponovo gužva , red zgusnut da se ni igla ne bi mogla udenuti, odstojim malo , prošetam do ulaza , pitam radnika obezbeđenja rade li oni unutra nešto pošto se red ne mrda , a niko ne izlazi ,da slučajno ne protestvuju pošto imaju vanredne slučajeve , mislim nas, i još koješta, da malo odagnam bes.Poslovično ljubazan covek-  dreknu. Necu reći šta ,ali ponovo napravim nalevokrug i vratim se kuci umorna kao da sam ceo dan kopala.

       Sledećeg dana ista slika , drugi likovi u redu.Ipak neko završava, pomislim u sebi . Nakitim se osmehom i pravo do vratara. Ja nikad neću doći na red kažem kao za sebe (ali dovoljno glasno da me on cuje) hoćete gospođo , ako dođete na vreme,,. Molim , kažem ja, svako jutro sam tu pre devet. Da,gospođo, ali mi radimo od pola osam , a red se formira već od šest . Šta…. zinuh i nalevokrug.Znaci ……ponovo sutra.aaa

    

       

 #
Stize, ali dokle ?
panicnadezda | 09 Decembar, 2013 21:17

Skoro godinu dana stiže. Nekada dan pre , nekada-dan posle , ali ne kasni.

Penzija

Oni koji imaju manje, kažu super – dobra je.

Za one koji nemaju nista, ja sam puna ko brod.

Oni, pak, koji imaju znatno više sažaljivo gledaju.Njima je i to znatno više, malo.Pitaju se kako namičem kraj sa krajem. Pošteno rečeno ne znam ni ja.

Prva tri dana se osećam ko bog. Potom nastupa minus faza . Dam državi sta je njeno. Taman posla da se brukam  pred njom, koja je  meni dužna mnogo više . Ona uvek broji samo tuđe dugove . Omogućila mi rmbanje 35 godina , odredila koeficijent i  procenila deo kolača koji je za toliko rmbačenje taman za život , odnosno preživljavanje. Pa kako se ko snađe. Važno je da vas zbaci sa grbače. Tamo ih uvek ima previše. Ipak …..

Ona misli na svoje podanike. Otvara banke na svakom ćosku da se mnogo ne cimate dok idete po crkavicu koju željno isčekujete .  Podrazumeva se, strane banke . Jezik da izlomite dok se naviknete na ta imena - Recimo Raj-fazen sam morala da razložim. Prva tri slova lako upamtih, ali ostatatku sam morala dodati neki smisao pa celu reč prevedoh po Vuku – raj u fazama. Ono poslednje slovo nema veze , nekako se utopi u reč.Pa onda AIK, pa mozda i Rik i etcra.

Državne su davno ugasili i opelješili. Bilo je tu pušaka , eksprtskih izveštaja i,, prijateljskih ,, stranih sugestija. Šta znamo mi šta je za nas dobro ? Ni glave nam ne trebaju , kad ima ko da  misli za nas. Koliko se sećam nekih deset , a ,možda i više hiljada ljudi zaposlenih u tim bankama platiše cenu tranzicije i bogaćenja onih koji tu tranziciju izvedoše,  Neke izbaciše na ulicu, neke rasejaše po grobljima, a oni koji se ne snađoše,  završiše na biru  za zapošljavanje. Kažu još uvek čekaju posao i muljaju nešto sa strane .

Tuga i sitnica . Šta je to u poređenju s blagodetima koje zahvaljujuci takvim potezima danas uživamo.


Što se mene tiče davno sam otvorila račun u najbližoj, domaćoj banci. Mogla sam i u pižami da skoknem do nje da me niko ne vidi izuzimajući bankarske radnike. Nema bruke. Oni me znaju i u boljim danima i izdanjima. Privilegija, nema šta. Ali ne traje.

Privremenost je naša sudbina...

  Stize dan D. Na tv-u javljaju da je uplaćena penzija. Žurim da podignem pristiglu polovinu. Ali , vraga.Pred bankom ogroman red. Neobično  ,ali ne slutim. Mrzi me da čekam. Uvek me je mrzelo.  Guram karticu u bankomat - zeleni ekran me obaveštava da je van funkcije. Šta je ovo – pitam se na glas ?

Zar ne znate – odgovara najbliži iz reda - banka je propala. Molim , izgovorih zapanjeno!!! Kako bih znala kada je jos juče normalno radila. Juče je juče – brecnu se čovek, ko da  sam ja kriva. Promuvah se kroz red da proverim informaciju. Službenica sleđenog lica potvrđuje. Kad ste saznali upitah? Jutros – odgovora  umorno. Gde će te ? – Biro za nezaposlene. A mi, mislim klijenti ?...... Poštanska štedionica.

Bes klija , ali o tom - potom.

 

 

 #