Categories
My Links
Generalna

« Stize, ali dokle ? | Nalevokrug 2 »

Nalevokrug
panicnadezda | 09 Decembar, 2013 21:22

Pokopaše Privrednu banku- preko noći. U mom komšiluku dve ( na dvadeset metara udaljenosti ) u gradu ko zna koliko. Zaposlene izbaciše na ulicu, pa kako se ko snađe , a klijente kojima i ja pripadam, đuture, bez pitanja prebaciše u Poštansku štedionicu. Zamandališe vrata. Za sada nikog ne nastaniše . Zvrnda prazno.

Unutra niko.

Ispred- nikoga. Tužno.

Znam da za bankarima niko ne plače .Misle , rade sa parama i arče ih nemilice.Tačno.Sticajem okolnosti mi je poznato, iako nikada nisam pripadala toj branši, da to rade oni na vrhu , oni malo ispod  vrha,kao i oni ispod onih koji su na vrhu. Ćutanje se nagrađuje. Što se tiče šalterskih radnika oni  završavaju posao i drhte da ne dobiju otkaz. Što bi se reklo ,boranija je svugde boranija. Meni ih je žao, ma kako ko to shvatio.

       Dakle, preko noći, uoči vikenda, ukinuše banku ,ugasiše tekuća račune, dok ih ne reaktivirate tamo gde su vas oni poslali,blokiraše kartice, čekove i ostalo što ste imali dok ste imali željenu banku. Ako me pitate ko su  to oni- ne mogu vam  precizno reći, ali pretpostavljam kreatori  naše sudbine i bolje budućnosti. Muka mi je od njih, sa retkim izuzecima.

       Treba li da kažem da deset dana nisam imala ni cvonjka. Što bi srednjoškolci rekli stalno sam žicarila-malo od muža, potom od sina, krišom od komšinice za vanredne troškove i tako u krug dok se ne iskobeljah nekako.

        A kako ? To je tek posebna priča.

Ne odem prvog dana, preskočim i drugi –računam biće manje gužve. Trećeg dana dođem do trga ,, N.Pašica,,(treba li da kažem, najbliže ekspoziture poštanske štedionice) i zgranem se. Red se protegao u nedogled. Posmatram ljude u redu. Većina ih je nervozna i nestrpljiva , ali primećujem i zavidan broj smirenih. Nisam smirena i poslušna, pogotovo kad mi drugi kroje sudbinu-napravim nalevokrug  i zavrsim za taj dan.

      Sutradan pođem naoružana  strpljenjem , ali malo potraja.Ponovo gužva , red zgusnut da se ni igla ne bi mogla udenuti, odstojim malo , prošetam do ulaza , pitam radnika obezbeđenja rade li oni unutra nešto pošto se red ne mrda , a niko ne izlazi ,da slučajno ne protestvuju pošto imaju vanredne slučajeve , mislim nas, i još koješta, da malo odagnam bes.Poslovično ljubazan covek-  dreknu. Necu reći šta ,ali ponovo napravim nalevokrug i vratim se kuci umorna kao da sam ceo dan kopala.

       Sledećeg dana ista slika , drugi likovi u redu.Ipak neko završava, pomislim u sebi . Nakitim se osmehom i pravo do vratara. Ja nikad neću doći na red kažem kao za sebe (ali dovoljno glasno da me on cuje) hoćete gospođo , ako dođete na vreme,,. Molim , kažem ja, svako jutro sam tu pre devet. Da,gospođo, ali mi radimo od pola osam , a red se formira već od šest . Šta…. zinuh i nalevokrug.Znaci ……ponovo sutra.aaa

    

       

 #
Add Comment
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me