U kući vam je haos. Sve se urotilo protiv vas. Prvo , mahnito vreme za koje ni sat unapred ne možete predvideti kako će biti, zatim, zbog vaše revnosti da sve bude na vreme, sami - protiv sebe, na kraju i ukućani.  Radite sve što ste poslednjih godina radili.

         Ništa drugačije.

         Sa prvim sunčevim zracima tovar zimskih stvari ste brzo ili bolje rečeno brzopleto ( ćebad , šalove , kape i ostalo ) oprali , razvrstali , zaštitili od moljaca i drugih gamadi i zadovoljni urađenim,  pažljivo složili u ormane da čekaju narednu zimu. No , zima više nije što je nekad bila. Igra se sa vama. Tek otišla , a već se vratila. Onda na zahtev ukućana kojima ne pada napamet, uprkos vašoj molbi, da se malo strpe i čeliče,  pošto zima kad tad mora proći, sve popakovano vraćate nazad, dok vam se srce cepa, zbog posla koji ste uradili , a ponovo ćete raditi.  Usput vam kažu da  vam fali faza  i da bi bilo dobro da umesto u nebo ponekad bacite pogled na kalendar kao što to rade racionalni  ljudi.

         Svašta! Zaboravili da protekle 2 – 3 godine racionalnost i kalendar nisu značili ništa jer se sa prvim zracima sunca uskakalo u leto.

         Proleća nije ni bilo.

         Onda vi začeprkate nešto što niste smeli i eto muke  i problema. Navedeni problem stvori drugi i kako to obično biva, lančanom reakcijom, još sijaset njih. Hvatate se za glavu , dok vas vaši prekorno gledaju i žustro prekorevaju, srećni što se to njima nije desilo. A vi se mislite….???

           Kako da se desi, onima koji  ništa ne rade ?

          Ali šta je tu je. Spašavajte šta se spasti može . Zovete majstore , za njima druge. Zatrpaše kuću. Jedni bušilicama , čekićima i burgijama , drugi drugim stvarima. Previše svega. Nemate gde nogu da spustite , o glavi da ne govorimo. Zaboravljate na odmor. Jurcate ispred majstora koji ko hijene trče za vama da završe vaše, kako bi radili tuđe. Go interes . Više kuća , veća zarada.

          Nije vam prvi put da radite. Radili ste i pre, ali planirano. Znao se redosled radnji. Uzmete poverljive ljude , kažete šta da urade , date ključeve od stana , a vi u komšiluk - preko puta. Povremeno skoknete, tek da vidite kako napreduju radovi, a dođete kad sve bude gotovo.

          Gospodski!

          Ali sada ne može. Ovo je nepredviđeno , a nepredviđeno stvara novo nepredviđeno. Recimo…. nepredviđen trošak , podrazumeva nepredviđeno odricanje od nečega, ukoliko nemate štek pod dušekom.  

         Dakle, radite parcijalno , a to traje. Usput psujete , ljuti na sebe i sve oko vas. Prvo sebe,  potom majstore ( koje verovatno dok se ne okupaju) i rođene žene psuju, zatim vlast i sve ostalo. Niste prosti. Psujete u skraćenicama. Nikad niste umeli da psujete , a da vam to lepo stoji, za razliku od nekih  koje znate. Dugo ste u naletu besa znali samo da kažete…. idi u peršun.

        Elem, u jurnjavi sa majstorima dani grozni - noći još gore. Vreme radi protiv vas. Nigde zraka sunca da pripomogne i ubrza stvar, a peći isključene. Smetaju merdevinama. Svake noći drugo konačište. Spavate pored pritvorenih prozora da se farba ne bi zalepila, bez preterivanja,  pokriveni ko da ste u Sibiru. Koliko se nazimite danju ni tri jorgana noću ne ugreju.

         Ne gledate Tv , preskačete novine koje redovo kupujete. Ne iste, svaki dan druge u zavisnosti od naslovnih strana, koje, davno ste provalili , sa onim unutra najčešće nemaju veze. Onda pre neki dan svanu. Poslovi koje je vaša znatiželja izazvala  nisu završeni , ali se privode kraju. Lakše se diše. Idete u prodavnicu po namirnice , cigarete i novine.

        Na naslovnoj strani jednih piše. HIT.. ponuda , digitalni  nadgrobni spomenici  u Sloveniji …. cena 3000 E. Opširan opis onoga šta ćete moći kada ništa ne budete mogli. Kažu… možete da nakačite slike , da šetate ekranom, da pričate kao da ste živi, da šaljete poljupce i šta sve ne …… jooooooš.

          Peeedeset ljudi kupilo! Da li je moguće ?

          Ne verujete očima. Čitate ponovo. Ako je tačno , a nije šala svet je u haosu , a ne vi….