Nisam poslušala sina. Veštine vezane za domaćinstvo sam upražnjavala ceo život i dovela do savršenstva.Sada bih mogla samo da kvarim.

  Normalno,ni muža, poslušala nisam. Dokolica je zavodljiva i opasna. I od nje može da se odlepi.

Sa prjateljima se viđam. Za sada uspešno zaobilazimo teme o bolestima. A mene stvarno boli uvo.  Ali  ćutim…

Pratim dnevnik. Vrebam informacije o popustima, sniženjima  i  totalnim  rasprodajama. Trebaće  mi. Ali  ništa.  Naprotiv. mumificiranog  lica  i  okrutnog  glasa  spiker  deklamuje kao iz  rukava. Poskupljuje  gas, samim tim i grejanje. Poskupljuju proizvodi od brašna ,  potom  mleko  i mlečni  proizvodi, pa struja, pa lekovi, pa cigarete. Nema  kraja. Čovek naučio  pesmicu  napamet, pa je  kao  Svetosavsku  čestitku  šalje u etar. Briga  njega  što   nekom može pozliti.

Pa  dobro ,  grejaću  jednu  sobu. Ostatak  stana ćemo  otvoriti  za posetioce  kad  ugreje  sunce.

Meso  bez koga se ručak u mojoj kući ne broji svesćemo na preporučljivu  meru, veličine  dlana.  Mleko i mlečne proizvode ću služiti na kašičicu, hajde kašiku, ili času. Lekove koje moj muž  pije  pregršt  ujutru i  isto  toliko  uveče  zamenićemo  Pelagićevim  '' Narodnim lekarom ''.  Kupovaću kutiju  cigara- drugu ću žicariti.

Na  ekranu  se  šepuri  aktuelni  Ministar prosvete. Deluje  ushićeno  i  samozadovoljno. Kiti  se  uspesima  koji  nisu  njegovi , već  onih  ispod njega, koje  on  prilikom  odlaska  u penziju  pušta mesecima  da čekaju  otpremninu. Znam iz iskustva. O  tome  ni reč... Tužiću ga bogami. Znate li nekog advokata koji radi iz saosećanja.  Ja ne.

Potom  Krkobabić.  Šta  on  radi!?  Sve poskupljuje, on ćuti. U stolici je.  Za  sada  mu  ne  trebaju  penzioneri. A i kome  uopšte trebaju kad  stalno nešto  zanovetaju, gunđaju i što  bi  mladi rekli  smaraju. Čovek  štekuje poslaničku platu, a od penzije kupuje skupe poklone svojim unucima, ako ih ima. Šta ću ja kupovati  mojim  kada ih i ako budem imala. Verovatno samo  lizalice.