Rođeni su i rasli u različitim sredinama . Neki u Beogradu , drugi van njega. Svi u razmaku od dve godine. Voleli iste stvari.

     Igrali fudbal , gledali Hičkoka i kaubojske filmove , sa manjom ili većom strašću čitali ozbiljne knjige ,obožavali Asteriksa i Alana Forda, bube iz Liverpula dizali na pijedestal ikona. Svi su završili gimnaziju i negovali duh.Postali punoletni u vreme Hipi pokreta, zlatnog doba rokenrola i Boba Dilana.Izuzimajući par Beograđana nisu se poznavali.

    Upisali su različite fakultete. Neki prirodne , drugi- društvene . Zahvaljujući žurkama i devojkama,  krug je počeo da se širi sa mladima iz unutrašnjosti. Za ulazak u društvo-nije trebalo mnogo - malo duha i slični afiniteti. Prepoznaše se . Grupa se uveća i postade nerazdvojna. Oslovljavali su se nadimcima koji opstaše do danas .Mesto okupljanja- bilo koja slobodna gajba, pogotovo  stan jednog od njih. Kada bi majka radila bili su tu. Kada bi otputovala  ( ponekad i na tri meseca, uglavnom leti)  stan bi postao njihovo carstvo. Pravile su se žurke, zaljubljivalo i odljubljivalo , organizovale  večeri  gitare , pantomime i asocijacija  . Igrao šah i cepale karte . Nadmetalo se u svemu,šalilo sa svim.Vredno se radilo na zabavi  , učilo kad prigusti. Padalo se na ispitima , ali sa manje ili  više uspeha studije su odmicale .

   Jedan od njih prvi završi fakultet. Nađe posao , devojku davno  našao , odabra kuma—i odluči da se ženi. Razglasi svima.Treba mu stan.

    Dade oglas i javlja se na oglase.Ide s kraja na kraj Beograda , a priželjkuje centar. Za kontakt, ostavi telefon-budućeg kuma beograđanina koji živi u centru grada. Dade mu zadatak da svaku ponudu beleži. Kum vredno radi. Sve oglase registruje. U želji da se našali najprivlačniji oglas formulisa sam. Upisa da se na Terazijama  broj dvanaest na četvrtom spratu  izdaje jednosoban stan- ozbiljnom paru - po povoljnoj ceni ( radi čuvanja) zbog odlaska vlasnika u inostranstvo.

      Mladoženja se upeca .

Posle napornog dana na poslu, bez ručka, požuri na zadatu adresu da ga neko ne preduhitri.Dolazi do broja dvanaest . Stara- dobra gradnja , ali bez lifta.Veliki razmak među spratovima . Umoran stiže do stana za izdavanje. Zvoni. Stanodavac otvara vrata i ljubaznim glasom  pita koga traži ? Zbunjen reče da se javlja na oglas .

     Kakav oglas---- iznenadi se čovek?

     Zar vi ne izdajete stan ?

     Bih da imam drugi ,ali ovako nemam gde. No , ko vam je to rekao ? Objasni da je zadužio kuma da mu--- dok je na poslu, beleži oglase , a on zabeležio i tu adresu. Kako vam se zove kum.? Reče mu. Čovek poče da se smeje –a , onaj šahista.U momentu  ukapira. Nasankao ga kum.

   Vraća se nazad ,ljutinu ne pokazuje –ćuti.

   Ćuti i budući kum. Ćute dan ,ćute dva , godina prođe - slučaj sa oglasom ne pomenuše. U međuvremenu mladi par se skućio- čekaju bebu.

       Nakon godinu dana zvoni telefon u centru. Kum javlja- kumu da je jedan od njih polažio diplomski tog dana  i da u 18 h pravi žurku za društvo u amfiteatru broj 118 pa pošto on nije stigao da ga pozove zadužio njega da mu javi  da obavezno ponese gitaru. Gleda na sat. Skoro je 18 h , na brzinu se oblači, tovari gitaru, od studentskog džeparca plaća taksi da ne zakasni. Stiže na vreme. Na fakultetu tišina. Traži amfiteatar 118. Nema . Ima 116, ima 117. Na mestu 118- vc. Ne može da veruje. Pita domara za 118. Ovaj mu odgovara da nema amfiteatra sa tim brojem. Pokunjen – vraća se.Zna - nasankao ga kum. Ćuti dan ,ćuti dva- treći ne izdrža. Zove kuma. Tako ti meni, amfiteatar 118 –a?  Šta ćeš kume - kao i ti meni- Terazije dvanaest- a, misliš da sam zaboravio.Samo što dušu nisam ispustio dok sam se popeo do četvrtog sprata.Izmiriše račune uz smeh i smišljanje novih dogodovština. Bilo ih je još -mnogo.

      Druženje traje i danas . Svakog meseca imaju grupni sastanak, nekada i češće.

      Danas kada je  sve stvar računa i  kumstvo postade to. Nažalost.