Nema više priče. U vremenu koje leti, sve manje vremena. O ćaskanju da ne govorimo. Žuri se u svemu. Najviše priče na teveu. Pričaju oni koji "znaju i imaju šta da kažu". Prvi su političari, valjda zato što su prvi i što "najviše znaju" . Pišu im duge govore, što začudo njima ne smeta. Vole ljudi da uče napamet, pa to ti je. Onda voditelji po zanimanju i zadatku. Potom sijaset analitičara i analitičarki - svega i svačega, da vas prosvetle i opamete. Koga briga što ih ne gledate, još manje slušate? Važno je da vam nude znanje "oni bez kojih ništa ne bi znali". Ako ih ignorišete, vaš problem. Poljubi pa ostavi.......
Slede glumice, glumci, pevači i pevačice. Moraju ljudi da se promovišu. Fotka ova, fotka ona, album pre objavljivanja i nakon istog. „Detaljan referat o budućim planovima od nacionalnog značaja“. Gde će gostovati i ko će im biti gosti. Fanovi moraju na vreme biti obavešeni kako bi imali vremena da se spreme da trknu do tamo. Nije to mala stvar. Misle oni na one koji ih prate, vole i troše novac na ulaznice. Svaka čast. Nije to koristoljublje, ma šta ko mislio. Sve što rade, rade iz čiste ljubavi prema onima koji im ljubav daju. Ima tu nešto dobro i za opšte dobro. Kada okupirate fanove, bar zakratko manje problema.
Pa da, tu su sponzoruše i starlete - što brzo lete. Nije im lako siroticama. Njih vam nekako bude najžalije. Nigde su i svugde su. Ničije, a svačije. Njima se rugaju, sa njima poštapaju. Tek one klaberke ( šta li je to, da mi je znati )? No, među njima ima pokoja i pametna. “ Od njih mladež ima šta da nauči“. Kako raditi na sebi - šta operisati, šta umanjiti, šta povećati, šta zategnuti i pritegnuti, kako stati i pored svega opstati. I za to je potreban mozak, zar ne?
Običan svet - zanemeo. Koga briga, kad sam o sebi ne brine ? Ružan dekor za one sa mozgom. On je tu da sluša, prati i pamti šta pametniji kažu. No, svet ko svet, nikoga ne sluša. Kako ne bi kad se sve manje druži i sve ređe sa sebi sličnima razmenjuje mišljenje. Za druženje nema vremena, možda ni volje, o money-u da ne govorimo. U beznađu se pokondirio. Stari ko mladi, bez prestanka šalju poruke. Naučili svi, zamislite. Ume i ona, ali neće, pa je ubijte. Hajd nekom mladom da odgovori , al vršnjacima ne. Voli da čuje glas, ako ne uživo, barem preko žice. Naučila da čita iz glasa. Usavršila, čak. Primera radi, kad se čuje sa kumom nepogrešivo oseća svaku vibraciju. Bez pitanja zna da li joj je prosvirao pritisak ili klecnulo koleno na salsi ili nekoj drugoj aktivnosti, bez koje ne može. Takođe, zvuk glasa joj govori da li je podmladak, korak bliže željenoj diplomi koju čekaju ko ozebao sunce. Ako Bog da još malo, pa će slaviti. Sa čim ne zna, ali možda će podmladak imati neku ideju.
Većina zna za njen otpor prema porukama. Nimalo nije demode, al ako se po tome sudi, neka tako bude. Njeni ukućani uglavnom poštuju. Besplatnih minuta ihahaha. Želi da je okrenu ili ona njih. Ali sin neće. Tako nedavno. Stiže poruka.
Citira : Ostajem do kasno vcrs na poslu, pa me nemojte cimati.....vidimo se vrvt .... vcrs......
Gleda i ne veruje. ON njoj takvu poruku. Drsko zove. Začudo, javlja se. Pita ga kakvi su to hijeroglifi koje ona ne razume ( zna , ali neće da on zna ). Odgovara joj da se ne pravi luda. Da su to skraćenice, ali da će joj objasniti kad dođe kući, pošto ipak dolazi na vreme.
Dolaziš na vreme ...ma nemoj......!!!
Hvata telefon i kuca..... Ne očekujemo te do Vcrs.....Odosmo u provod. Nemoj nas cimati.....Podgrej ako imaš šta.....Vrvt.....se vidimo Vcrs.......
Odgovor ... hahahaha
Hajte molim vas.
Poruke..............
