Ponovo je zaglavio. Nije prvi put - kad igra šah. Između dva poteza , baca pogled na sat. Prošla ponoć. Dok stigne kući , biće više. Uznemiren je. Muči ga žena koja nema razumevanja za to. Preti da će ga ostaviti, ako nastavi. Na snazi je zabrana. Neće šahiste u kući koji ga navode na zlo . O  igranju da ne govori. Par puta ih zatekla za stolom i svaki put bila neprijatna. Poslednji put ih nije pozdravila. Protutnjala pored njih, frkćuči. Više ih ne poziva. Sramota ga. Zato igra kod drugih čije su žene tolerantnije .

       Uglavnom su to brzopotezne partije. Nekada i po pedeset u nizu. Svaka izgubljena tera na sledeću, dok vreme neumitno leti. Kao te noći…

       Dok dlanom o dlan - nestao dan , a noć ide ka svitanju…

       Na brzinu se pozdravlja i žurnim korakom kreće. Konačno je pred vratima. Uzima vazduh  dok gura ključ u bravu . Ne može da otključa. Proba ponovo. Tiho to radi. Ne želi nikog da probudi. Pogotovo ženu. Računa mirno spavaju. Vrti ključ , čas tamo, čas vamo - uzalud. Traje . Spreman na sve, samo da ne zvoni. Na kraju kapira da je sa druge strane zaglavljen ključ. Nema izbora. Pritiska zvono. U noćnoj tišini zveči da se i onaj koji zvoni, uplaši.

       Zvoni jednom - ništa , drugi put - ništa. Kad je treći put krenuo ka zvonu, vrata se otvaraju. Sa pokajničkim osmehom na licu izgovara:  oprosti , malo sam zaginuo. Ne čuje odgovor. Umesto reči izleće kofer, dok mu vrata lupa pred nosem i ponovo  zaglavljuje ključ.  Zapanjen je . Gleda u kofer . Najveći - koji koriste samo kad idu na daleka putovanja. Ne veruje očima…misli šali se…. muca … šta ovo znači?  Prvi put dobija odgovor … "vrati se tamo gde si do sada bio"……

   ….. ne misliš valjda ozbiljno… nije u redu da budim ljude…

  …..  gde god hoćeš, ovde više nećeš…

        Bila je neumoljiva kad je šah u pitanju. Mrzela je. Kako šah , tako i šahiste. Ništa joj nije značilo što je dobar čovek,  vanserijski stručnjak  , cenjen i poštovan, zahvaljujući čijem radu je porodica živela na visokoj nozi i njoj pružala mogućnost da eksperimentiše u slikarstvu. Poštovala je to , ali kad bi neko pomenuo šah i njegovu ulogu u tome , sve bi padalo u vodu i ono što je valjalo - ništa više nije valjalo.

        Patologija.......

        Zbog nje je prestao da ide na takmičenja na koja je klub ( čiji je član bio) išao , bar dva puta godišnje. Mnogi su vodili porodice sa sobom. Jednom su ga nagovorili da pođe i on. Pristao je kad su se zakleli da neće reći Cici. Za nju je bio na kongresu u Opatiji . Da bi laž postala istina morali su skoknuti do Opatije, kako bi razglednica nosila opatijski žig.

       No, vreme teče , on je pred vratima.  Sa koferom u ruci kreće…..

       U kući bračnog para gde je zaginuo, kao mnogo puta do tada- legli. Uhvatio ih prvi san.

       Budi ih zvono na vratima. Žena gleda na sat. Minut do tri. Uplašena je . U ovo doba ne može biti ništa dobro ( misli u sebi) Budi muža koji se lako ne budi.

       Vidi ko je ?

       Daje mu uputstva da pospan ne pogreši… nemoj da otvaraš vrata , proviri kroz špijunku i obavezno pitaj - ko je ?

       Vraća se brzo. Čuje kako  u susednoj sobi otvara ležaj na rasklapanje. Dolazi da pita , gde je posteljina?

       Za koga  -  ona će ?

       Objašnjava - da mu je prijatelja koji je kod njih zamrkao zbog šaha , a verovatno će i osvanuti zbog istog, žena izbacila iz stana sa spakovanim koferom ….i poručila da više ne dolazi kući.

       Na pitanje , čiji je stan i na koga se, vodi dobija odgovor ? - njegov  i nestrpljivo nastavlja pošto zna da će i to pitati, a njemu se spava - kao što su i kola i drugi stan i vikendica  - takođe - njegovi.

       Sve njegovo !!!.... a ona njemu pakuje kofer...Svaka čast !

         Šta bre, svaka čast...?

       Matirala ga - zar nije ?....Zamisli samo, šta bi  tek uradila da je sve njeno....!!!

       P. S - tu nije kraj. Traju i dalje , zahvaljujući njemu - koji je njoj za ljubav - žrtvovao ljubav prema šahu.