Jutarnji mir narušava  telefon. Tako rano me zovu samo dve osobe. Jedna od njih je moja tetka. Priželjkujem da bude ona. Stvarno.Kao da je znala- javlja se, glasom načetim duvanom i vremenom. Puši ko turčin iako ne bi smela. Uzalud je ćerka sa tri doktorske specijalizacije opominje. Ne šiša je-uz obavezan komentar da nema većih budala od školovanih budala.

      Preskače uobičajeno dobrojutro i kako ste.Prelazi na stvar.”Znaš li kako me unuka nazvala”. Kako bih znala –kažem. E, pa rekla mi je , nakon priče o tome kako sam se udala za njenog  dedu-  da sam preteča sponzoruša . Znam njenu verziju o udaji,kratko promislih - pa rekoh ---- SUPER……. Šta je tu super?- pita me začuđeno i dodaje- da sam udarena kao njena ćerka i unuka. Zar to nije odlika cele naše porodice , na ovaj –ili onaj način?..... U pravu si reče, ali mi nisi odgovorila šta je tu super? Znaš tetka, kažem joj ja , u ovoj zemlji srednjeg sloja nema. Postoje samo klase ili kaste političara i biznismena što je po meni isto jer im je zajednički imenitelj nabudžen novčanik , potom klasa sportista i vrlo brojna , rekla bih čak i moćna, u zavisnosti od toga ko ih finansira - grupa sponzoruša. Nas izumrlih nema nigde, ali zato si ti tu da nam osvetlaš obraz. Promovisaćemo te za rodonačelnika sponzoruša Srbije , da se  zna da je naše gore list začetnik te  "uvažene profesije". Zapanjena , konstatova - da sam definitivno opičena ,puče u smeh i prekinu vezu.

      Priča o udaji koju sam bezbroj puta čula nije baš pitka. Ostaviću je za kraj.

      Pre toga par reči o mojoj tetki. Originalna,načitana , beskrajno duhovita, teatralna, visprena ,rečita ,okretna i spretna u svakom smislu.Jednom rečju biser porodice. Bez imalo subjektivnosti  i preterivanja, nabrojano je skroman opis. Zbog navedenih osobina uvek je bila centar okupljanja. Obožavali su je mladi, malo stariji i sredovečni.U kasnijim godinama vršnjaci manje- previše stvari ih je delilo. Znala je da nasmeje, obraduje ,razveseli. Razbijala monotoniju i učmalost. Od svega je za čas pravila pozorišnu predstavu.Nijedna komedija joj po efektima nije ravna.Tako nekada, i danas isto.Njene vršnjake zovu babama i dedama. Nju, van njene unuke i praunuke svi zovu imenom. Jednostavno  izuzetak .U mojoj porodici ona je ta. Prosto kad je čujete ne možete je nazvati babom. Ne priliči joj.  Poslednja zanimljiva osoba u mojoj porodici.

        Stvarno je čudo. Ne znam tačno kada je rođena. Nju da pitate starija je od Metuzalema, a po onima koji je poznaju mlađa od mladih.Po mom mišljenju ima negde oko osamdeset, tamo ili ovamo, ali ona ne pristaje na svoje godine. U svakom razgovoru, a čujemo se često,obavezno nakalemi još jednu.Kada je pitam zašto to radi?-kratko odgovara da je u njenim godinama svaki dan još jedna pride .Pobogu tetka- kažem joj ja- čak i prave babe na selu, zataje po neku godinicu , a ti samo trpaš.

       Ja, jesam baba i prababa, sa prizvukom ponosa u glasu,kaže. To valjda znaš!

       Dobro de , nisam zaboravila , ali koja od njih liči na tebe?...... Nijedna odgovara – grđa sam od svih. Kreće da nabraja svoje falinke,ali je prekidam. Što se onda ne družiš sa njima? …….Na koga misliš?....  Pa tvoje vršnjakinje .  A…..kobajagi se setila ,ustvari - kupuje vreme . Onda spontano kakva je uvek bila, kroz smeh, gde istrča pravi deo njene prirode izgovori- ne mogu, dosadne su mi. Bespotrebno poče da mi obrazlaže ono što znam i da mi ne kaže. Ništa ih ne zanima, ništa ne prate ,ništa ne čitaju (ona i danas sa jakom dioptrijom guta knjige), ne umeju da nasmeju niti od srca da se zasmeju, nisu sačuvale ni zrno duha -----samo kukaju. Znala sam ja to, kažem , pitam onako. Znaš tetka nikada neću zaboraviti kada je tvoj, takođe, beskrajno duhovit zet rekao  "kad bih morao, lako bih se ja razveo od žene, ali od tašte ,bogami teško- ispunjava me radošću".Malo koja tašta to doživi.

              …………………………………………………………………………………………….

     Rođena je pred rat kao jedno od petoro  dece predratnog  gastarbajtera  koji je iz Amerike došao sa novcem, isprosio udovicu što je u to vreme u Crnoj Gori bio presedan, kupio kuću i okućnicu, a ostatak novca  proćerdao na kocku  i društvo. Ako to zanemarimo bio je dobar otac. Njena majka se dovijala kako je znala i umela da decu podigne.

     Najstariji sin, uzdanica svih i  miljenik majčinog srca 1941. g. stupi u partizane. Uzalud ga je otac odvraćao. Govorio mu je da je politika kurva koja uzima dušu kad joj sve daš.

      Njegovim stopama pođe i drugi sin. Nikad ga više nisu videli. 

        Na kraju rata, najstariji sin dođe kući. Izlečiše mu ucrvljale rane. Kažu bilo ih je mnogo. Kao nagradu za zasluge prema narodu i državi dobi važan posao. Okitiše ga spomenicom. Postade jedan od najmlađih poslanika Crne Gore.Uvažena ličnost .    

    Lep. Mamio je uzdahe devojaka. Zaljubio se u devojku druge vere i ona u njega. Pričaju da je iz ljubavi prema njemu bila prva muslimanka u Crnoj Gori koja je skinula zar. Međutim, majčina kletva  pobedi ljubav. Rastali su se.Kako su mi rekli –ona je napustila grad. Nije ga zaboravila.U prilog tome ide činjenica da je mnogo godina kasnije  zamolila prijateljicu da joj pokaže njegovu ćerku.Ćerka i danas pamti lik te prelepe žene ,poljubac i komentar da sve liči na oca.

       Oženio se. Dobio sina. Sve je obećavalo  sreću. Međutim dođe 1948 . Pitanje kratko- za Ruse ili protiv njih. Tvrdokorna crnogorska priroda teško preko noći menja mišljenje. Ostade dosledan sebi i dotadašnjoj politici.Zasluge za narod i državu zaboraviše. Postade izdajnik.   

    Ubili su ga 1949. Noć uoči Svetog Save.

     Uhapsiše mu ženu, ubrzo potom i maloletnu sestru t. j. moju tetku koja je živela sa njima.Strpaše ih u zatvor. Isleđivanja ,ispitivanja,maltretiranja- nisu  otkrila nikakvu izdajničku aktivnost. Pustili su ih , ali etiketa izdajnika osta. Obeleženo prezime je teško bilo nositi.Pred njim su se sva vrata zatvarala. Žena je imala decu nije ga se mogla, a ni htela odreći. Tetka puna straha i raznih fobija nakupljenih po zatvorima nije mogla da iščeka . Imala je samo 17 godina.

     Desilo se . Mlad pogonski inženjer iz poznate popovske kuće baci  oko na nju.Dopao joj se. Zaprosio je .Tvrdila je da je nije preduhitrio, prosila bi ona njega. Udala se i brže bolje promenila prezime. Šeret, kakav je- imala je običaj da kaže da se samo zato udala. Znam da nije .Volela ga je. Lep, stabilan ,mio. Mekšu dušu i toplije oči u životu nisam srela.Činilo mi se da očima miluje. Nije više živ ,ali i sada vidim taj pogled. Doduše, znao je i on da izabere . Život sa njom nije znao za dosadu.

       Udala sam se samo da promenim prezime ko iz topa-izgovori    unuci, kad je ova upitala ,ono što mlade uglavnom zanima, kako su se deda i baka upoznali. Uskraćena za romantičnu priču sa emotivnim detaljima  devojčica  steče utisak da se baka stvarno udala za obožavanog joj dedu samo da bi promenila prezime.Razočarana i besna  nazva je pretečom sponzoruša i zamoli da nikada više ne kaže ni reč protiv njih jer ni ona nije drugačija.