Dakle u penziji sam. Zdravstvenu knjižicu još uvek nemam. Dok sam je čekala nije se dalo . Sada me mrzi da čekam. Dojadilo mi je čekanje u redovima, mrzovoljna lica šalterskih radnica i onih što čekaju. Ko velim, možda će mi je neko poslati. Kakav je to  penzioner bez trajne zdravstvene knjižice . Valjda u ovoj zemlji neko  vodi računa o tome. A, ako se to ne desi, šta da radimo. Možda je  dobro, ako ništa, ono zbog uroka. Kad nešto nemaš  ono ti ne treba. Pu-pu da zlo ne čuje.

Zar ne?

Ali šta ću sad?

Sin mi kaze: Prilika da se posvetiš kući.

M-o-l-i-m!  Kakva crna prilika.?

Šta sam do sada radila kad on to naziva prilikom. Kao da su  sluge i sluškinje to obavljale  umesto mene , pa sad malo  ja da se pokažem.Uvredi me rođeni sin. Tu ,kako on kaže ,priliku sam odavno usavršila,štaviše doktorirala na njoj i više me ne interesuje.  

Misli valjda na krpu, metlu,  peglu , varjaču,  šerpe, lonce i poklopce- zna se već. Zna on da to mene ne hrani. Nije  glup. Naprotiv, ali je muški nespretan i nesnalažljiv u novonastaloj situaciji.

Muž mi kaže: U penziji je super. Ustaneš kad hoćeš, radiš šta hoćeš, ideš gde hoćeš, jedeš šta hoćes i kad hoćeš, ako imaš, a pogotovo legneš kada hoćeš (misli u 3h ujutru, dok je na kompjuteru). Potom, ideš u “Maxi” po penzionerski popust, dan nakon prijema penzije, kad je primaš i dok je primaš u ovoj zemlji gladnih. Naježim se!

Prijatelji mi kažu: Više ćemo se družiti. Hoćemo, kažem ja, ali bez lekarskih dijagnoza, razmene recepata i priča o bolestima. Hoću da umrem zdrava. Da li je to moguće?

Čitacu, kažem sebi! To sam oduvek najviše volela i znala. Bacim pogled na biblioteku. Oni koje sam volela su mrtvi. Kažu, ne pišu više. Drugi pišu o njima. Hoseinija, Safona, Ljosu, Lesing, Pamuka itd, sam pročitala. Krećem u knjizaru… Poturaju mi najnovija izdanja Mojsilovićke, Mančićke, Alimpićke , Vesne Dedić Milojević i celu hrpu komercijalnih naslova. Od Mojsilovićke sam nešto pročitala. Odlučujem se za "Zauvek u srcu" Vesne Dedić Milojević, zbog lepog naziva emisije koju vodi. Savremena knjiga za brzoleteće čitaoce.Pročitah je bez muke. Upamtih "Ono za čim trčis, uvek ti izmiče".