Categories
My Links
Generalna

« DVOIMENA - EPILOG | BUŠILICA »

PUTOKAZ
panicnadezda | 27 April, 2017 20:44

 

Ne zove on to tako - ali ispada tako - nekako.

Zna ga. Venčana kuma njegove polusestre.

Mlad momak. Beogradsko dete . Nešto  preko dvadeset. Blok 45. Majka , otac i sin. Oni penzioneri , on neobezbeđen. Završio srednju školu. Dalje nije išao. Priznaje, nije bio neki đak. Draža mu bila lopta od knjige . San o srpskom Maradoni se izjalovio. Mesto u klubu zauzeli oni sa preporukama i sličnim snovima. Traži posao.  Ništa. Tu i tamo uskoči u neki kiosk dok iz istog ne iskoči kad se pojavi neko njihov. Dani se vuku. Društvo se rasulo. Jedni na fakultetu , drugi u braku , treći kud - koji. Povremeno neka curica ….

 Ali, sve češće šeta sam.

U samoći se preslišava. Razmišlja gde i kako? Roditelji ga kasno dobili. Već su u godinama kad neko treba da brine o njima , a ne oni o njemu. Pogotovo otac koji je dosta stariji od majke. Roditelji muče svoju muku svesni da mu ne mogu pomoći.  Svako od svakog krije strepnju.

Onda jednog dana u šetnji spazi banderu. Na banderi papir . Na papiru Američka ambasada  , poziva zainteresovane da konkurišu za zeleni karton koji srećnom dobitniku otvara put ka američkom snu. Zapisuje mejl i po povratku kući šalje molbu. Ne očekuje mnogo. Ne veruje u mogućnost da među milionima sa raznih strana sveta, među dvadeset hiljada koliko dele, bude  baš on. Ali nema veze , vremena ima na pretek. Tako je i bilo. Prve godine ništa , druge ništa, možda i treće , ne seća se već , ali neke tamo, kad se najmanje nadao stiže obaveštenje da je srećni dobitnik zelenog kartona sa navedenim uputstvima i obavezama koje mora ispuniti da bi isti važio.

Šok…..!!!

 Kaže, nije znao da li da se raduje ili plače. Otvara mu se put u Ameriku, a nije video ni Budimpeštu. U Americi nema nikoga. Čuo je da je drug iz srednje škole završio u Njujorku, ali kako doći do druga? Pod pretpostavkom da dođe do druga , kako stići do Amerike kad karta košta onoliko koliko on u životu nije imao u džepu. Pod pretpostavkom da to pozajmi, kako stvoriti  glavnicu od nekoliko hiljada dolara kao garanciju da, dok se ne snađeš, nećeš biti na trošku američke države. I opet, pod pretpostavkom da se i to čudo, nekim čudom nađe, kako se u dalekom svetu  snaći.

 Šta raditi ?

Štedi roditelje. Još ništa ne priča. U šetnjama koje su sve češće vodi unutrašnji monolog.  Nikada nije sebe video preko okeana. Ustvari nigde van Srbije. Ali Srbija mlade ne gleda. Pogotovo diskretne i nenametljive, koji čekaju da budu primećeni. Iskustvo iz škole i sa fudbalskog terena ga je tome naučilo. Po prirodi studiozan, razmišlja , pre nego što sa roditeljima popriča, šta je to što bi on mogao da radi?

U razmišljanju stiže do hotela Jugoslavija. Oronula i zapuštena zgrada, izgubila sjaj. Samo jedno svetlo gori. Kreće ka njemu da vidi šta radi , kad svi znaju da ništa ne radi. Na putu ka svetlu udara u banderu. Na banderi oglas za školu krupijea. U njegovoj glavi, pali se svetiljka. Možda je to - to.

 Opet bandera.

Smeštena preko puta velikog kazina u kome sve zvoni i šljašti. Ulazi da se raspita. Sutradan kreće u školu.

Nakon dva dana saopštava roditeljima. Pita šta da radi ? Otac brzo rešava stvari. Prodaje stan. Kupuje garsonjeru kako bi razliku u novcu dao sinu koji ide na dalek put. Strah ga parališe , ali ne pokazuje. Umesto straha hrabri sina i sebe, rečima …..tvrd si ti, uspećeš….

Uspeo je. Nakon završetka škole za krupijee kreće na put. U Njujorku ga čeka drug . Priča mu o Americi i svojim isustvima. Pažljivo upija. Nakon par dana stiže tamo, gde se uputio.

 Las Vegas ......

Aplicira za posao. Dobija angažman u manje poznatim i slabije plaćenim hotelima. Tačan , precizan i odgovoran, brzo napreduje. Postaje deo postavke osoblja dva najprestižnija hotela Las Vegasa. Mnogo radi. Spava malo. Javlja se roditeljima. Njoj tu i tamo pošalje mejl . Kaže da nije lako , ali da mu najteže pada što su roditelji prodali stan da bi njemu omogućili odlazak.

Nakon pet godina dobija američko državljanstvo. Dolazi na odmor. Angažuje agenta za nekretnine kako bi roditeljima vratio ono što im je oduzeo. Usput i sam traži. Obilazi kraj gde je odrastao. Nostalgija ga vodi do stana u kome su živeli. Ruka ide prema zvonu. Vrata otvara čovek kome su stan prodali. Izvinjavajući se, pita… da li zna da neko u kraju prodaje stan? Čovek ga gleda u čudu … kaže ….otkud znaš da prodajem stan? Srce mu lupa kao ludo . Pita se da li sanja. Verovali ili ne, nije sanjao . Kupio je isti stan u kome su živeli pre njegovog odlaska.

Neverovatno !!!

Sreći nije bilo kraja. Preselio je roditelje , kupio novi nameštaj i spokojan spakovao kofere. Vratio se nazad. Planira privatan biznis . Reče na Floridi. U međuvremenu radi na sebi. Pohađa razne škole , edukuje se preko knjiga i interneta . Putuje. Upoznao je deo sveta. Stigao do Brazilske " Marakane " . Nije postao Maradona , ali se sa njim rukovao i fotografisao. Slika sa idolom iz mladih dana krasi njegov fejs.

Jednu stvar nije ostvario. Fali mu neko sa kim će deliti dane , radosne i tužne. Nedavno je bio. Poželela mu je to. Nasmejao se. Odgovorio je da je prestao da  traži.

Rekla mu je …..zašto da tražiš kad  će, po svemu sudeći, ona naći tebe ? Najveroatnije čeka.... iza neke  bandere .....        

 Samo pazi,  da ne promašiš.

 

 #
User Comments
Add Comment
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me